MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PREDNOST I MANE INTERNETA



Aleksandar Arsenin, stručnjak za internet-tehnologije

Nalazimo se u vremenu koji mnogi nazivaju erom savremene informacione tehnologije. Šta je to što nam nude savremene informacione tehnologije? Internet je tehnologija koja se danas najviše koristi u poslovnoj i privatnoj komunikaciji. Postoji mišljenje da je on u službi zla. Da li se, možda, radi o zloupotrebi interneta od strane čoveka? Koliko deca koriste internet? Da li je čovek postao rob sopstvenog izuma?

Tim povodom, gost u studiju Radio Besede Bačke eparhije bio je Aleksandar Arsenin, stručnjak za internet-tehnologije, autor više radova na temu zloupotreba interneta.

Koliko su savremene informacione tehnologije značajne za savremenog čoveka?

- Izgleda da nam danas i opstanak zavisi od njih! Bogu hvala, nije tako, ali informacione tehnologije su primenjene u svim sferama života. Sasvim je realna potreba da se protokoli i informacije oblikuju u digitalnu formu. Postoji mnogo prednosti – od sistematskog skladištenja informacija do neograničenog broja kopija i nepropadanja u fizičkom smislu. U praktičnom smislu, dostupnost i nematerijalna forma troškove smanjuje skoro na nulu, a ekološki je 100% efektna. U savremenom društvu značaj informacionih tehnologija je nemerljiv, to je, ipak, Bogom dana tehnologija – kao i svaka druga. Pravilnom upotrebom možemo bolje organizovati sopstveni život i dobiti više vremena za druge korisne aktivnosti. Ovo je, istovremeno, i paradoks jer se lošom upotrebom postiže nešto sasvim suprotno.

Kada razmislimo o pomenutim prednostima, društvo je u potpunom dobitku. Informaciona tehnologija pruža najveću mogućnost zaštite prirode i uštede u svim resursima života, energetski je najekonomičnija, ali, sa druge strane, pruža mnogo mogućnosti za zloupotrebu.

Kada se govori o savremenim informacionim tehnologijama, često možemo čuti mišljenje da su one izvor svakog zla. Vaše mišljenje o tome?

- Zlo nije u stvarima, zlo može biti u načinu na koji se stvari upotrebljavaju. Mnoge priče o informacionim tehnologijama su uokvirene idejom o globalnim zaverama, Velikom bratu itd. To su priče bez ikakvih osnova. Kao i u svemu drugom, mogućnost zloupotrebe je velika; većina nije dobro informisana šta je tačno informaciona tehnologija i kakva joj je primena u svakodnevnom životu, a u prilici su da komentarišu. Ako i postoji konkretno zlo, ono se materijalizuje u našim mislima – ljudi svojom voljom sprovode lošu ideju, a na kraju krive tehniku. Računar i internet su krivci za ponašanje pojedinaca? Naravno da nisu.

Ako znate da na internetu postoji nešto loše, uradite sve da do toga ne dođe. Uglavnom čovek sâm izaziva nevolju, onda mu dete postane zavisnik o igricama, gleda pornografiju i slično, a roditelj je taj koji je kupio računar i ostavio ga kod deteta u sobi. Naravno, to nije pravilo, ali problem uglavnom kreće odatle.

Računar je pre svega alat za rad – ne treba da služi zabavi; internet takođe. Ako tako naučimo i decu, problema neće biti. Ako roditelj igra igrice, naravno da će biti uzor detetu.

Spominju se fenomen Velikog brata i slične mistične stvari, ali to je samo proizvod mašte i mnogo odgledanih filmova. Sve je to moguće – postoje krađe identiteta, krađe kartica itd, ali je sve to uglavnom greška samih korisnika. Informaciona tehnologija pruža mnogo načina bezbedne upotrebe, a jednostavna pažnja i minimum informisanosti su dovoljni da budemo potpuno bezbrižni.

Kada govorimo o internetu, da li je on sredstvo koje čoveku omogućava da dobije na vremenu – s obzirom na brzinu svakodnevnog života?

- Apsolutno. I ne samo to – internet omogućava trenutan prenos informacija, i to svih formi – slike, teksta, videa, zvuka, ... Internet štedi vreme i štedi novac. Međutim, internet nas je još malo i „ubrzao“, pa su danas veća i očekivanja od ljudi. Tome generalno doprinosi savremeni komunikacioni sistem uključujući mobilne telefone i prenosne računare. Treba samo zadržati normalan odnos prema „brzini života“ – manje pažljivi postaju ovisni, ali to nema direktne veze sa internetom, već sa svešću. Sličnu revoluciju su početkom prošlog veka doneli automobili. Ipak se treba postaviti malo po strani i ne podleći trendovima društva, koje vrši pritisak. Čovek se po prirodi uklapa u nametnute standarde, to je pravilo globalne svesti, a to često ume biti loše po jedinku i porodicu. Sada dolazimo do zaključka da na jednom mestu dobijamo, ali svojom krivicom tu prednost momentalno gubimo. Nema svrhe štedeti kada smo tu ušteđevinu već izgubili – mali je korak da se to desi, često neprimetan. Sva ta priča o uštedi u vremenu ima značaja ukoliko ne podlegnemo greškama savremenog potrošačkog društva: nabavci najnovijeg softvera, računarske opreme, hiper podešavanja sistema itd. Ljudi se nesvesno izgube u tome.

HIPERMEDIJA – BUDUĆNOST POTROŠAČKOG DRUŠTVA


Živimo u potrošačkom društvu. Koliko internet doprinosi takvom stilu življenja?


- Internet dobrim delom jeste okrenut potrošačima, ali ne u svom izvornom obliku. Upotrebljen je kao medij za dobru promociju, što se i sa razlogom očekuje, ali se internet prevashodno koristi kao informativno sredstvo. Danas mu je osnovna namena brzo prenošenje informacija, što ne znači da u nekom periodu neće zavladati isključivo potrošački trend, ali ovo ne može opstati u takvom banalnom obliku. Televizija je uspela zavladati u tom smislu, ali je ona drugi tip medija: internet je po svojim osnovnim osobinama različit i vlada u drugim oblastima društva. Smatram da internet nema mnogo veze sa direktnim potrošačkim stilom. U potpunosti je vezan za komunikaciju, i tu je napravio revolucionarne promene. Te promene sada menjaju ljude, a uticaj treba pratiti na drugim relacijama na kojima su i dobar i loš uticaj mnogo veći. Jednog dana će i servisi kupovine funkcionisati putem interneta, i tada će se mnogo više osetiti njegov uticaj na svest potrošača, a tome će značajno doprineti celokupni digitalni mediji, koji su spoj interneta, televizije i telefona. IPTV je jedna plodna grana, kojoj predviđam upravo takav uticaj na promene u društvu. Napraviće se veza između tv-reklame i kupovine preko interneta. QRCode standard je već napravio interakciju između interneta i štampanog medija. Spojeni mediji ili hipermedija – to je budućnost potrošačkog društva. Danas je internet još uvek samo praktičan jer je stvarno jednostavnije bukirati karte za koncert, ili napraviti porudžbinu željenog artikla ili pronaći željeni proizvod, tj. ne lutati i ne gubiti vreme po radnjama. I dalje nema toliki uticaj na sámu odluku potrošača. Televizija za sada drži apsolutnu prednost – ako gledamo psihološki profil prosečnog potrošača. Godinama sam, zbog svog posla, pratio razvoj svesti potrošača na internetu i pouzdano mogu reći da se sve svodi više na potvrdu ubeđenja o kvalitetu proizvoda koji želimo kupiti, nego na sam izbor. Sa te strane je još uvek zadržao dobre osobine jer zaista pomaže, a ne nameće brend ili proizvod.

Među korisnicima interneta često se pominje virtuelni svet. O čemu se radi?

- Virtuelna realnost je značajan fenomen modernog društva. To je u bukvalnom smislu svest o postojanju paralelnog života. Naravno, sve je izgrađeno u mašti i često je dobar način da se čovek naizgled bezbedno udalji od okoline, ali virtuelna realnost postaje apsolutno štetno okruženje, koje izaziva zavisnost i teške duhovne bolesti. Virtuelnu realnost povezujemo sa računarskim igrama, ali ona se ne odnosi samo na njih – virtuelna stvarnost je veštački svet stvoren od elektronskih informacija i materijalizovan u mislima čoveka. Tu spadaju televizija, internet, igrice, SMS i drugi modeli koji obrazuju neku verziju „matriksa“ 21. veka. Zapanjujuće je veliki broj zavisnika o raznim virtuelnim sredinama, i bolest nema prepreka u starosnoj dobi. Računari su još pedesetih godina napravili pomak u kreiranju virtuelnih sredina kroz kompjuterske igre, a to se kasnije pretvorilo u pravi trodimenzionalni svet sa živim ljudima, koji kroz svoje avatare žive paralelni život. Avatari su digitalne kopije ljudi – obitavaju u računarskom okruženju i vođeni su odlukama svog vlasnika. Autori su u početku imali drugačiju viziju, ali danas mnogo ljudi polovinu dana provodi živeći kroz svog avatara i postaje asocijalno, tj. nedruštveno biće. Uticaj na psihofiziku čoveka i njegov duh je mnogo širi od ovoga što mogu reći u emisiji. Na mom sajtu o tome ima desetak pisanih strana – ako malo izmaštate, sami možete zaključiti kako može završtiti život u virtuelnom svetu. Deca su naročito nezaštićena od ove pojave, a roditelji ih – iz neznanja – često i sami na to podstiču. Tako stradaju duhovno, a to se odražava i na društvo u celini.

U knjizi Igre, igračke, bajke Ruskinje Vere Abramenkove odlično je obrađena virtuelna realnost sa pravoslavnog stanovišta. Citiraću jednu rečenicu sa 396. strane: „Tako virtuelna realnost neprometno zadaje i stvara karakter ponašanja čoveka i postaje diktator njegovih postupaka.“ Bilo je veoma teško odabrati samo jednu rečenicu, knjiga je vredna i svaka reč je vredna pamćenja. Ta jedna rečenica verno oslikava uticaj virtuelne realnosti. Čovek se menja i u potpunosti se predaje – menjaju mu se mentalne i fizičke osobine i, prosto, gubi svoje biće.

Preporučiću još nekoliko pravoslavnih knjiga koje obrađuju ovu tematiku, npr. Dete u doba medijske slike sveta, gde su objašnjene pojave zavisnosti, uticaj na sve sfere života, uslovljeno ponašanje itd; Obraz svetački je izdao knjigu Između ljubavi i sebičnosti, koja objedinjuje autore i temu vaspitanja, knjiga je prevod ruskih autora i prati osnovnu temu – kako vaspitati dete u savremenom svetu.

Na mom sajtu www.internetservis.co.rs posetioci će uskoro imati priliku da čitaju citate iz pomenutih knjiga.

KOGA PUŠTATE U KUĆU?

Računari su nezaobilazni članovi većine porodica. Koliko oni doprinose harmoniji jedne porodice?

- Ništa ne utiče na harmoniju porodice ukoliko nije pogrešno upotrebljeno. Računar sa tim nema direknte veze. Danas je računar deo svakodnevnice – u nekim slučajevima je i nezamenljiv, a problem u porodici se javlja zbog neadekvatne upotrebe. Dokle god je računar alat i u službi konkretnog cilja, manja je šansa da nastane probleme.

Problemi u porodici se javljaju kada roditelji deci prepuštaju odluku o načinu i trajanju upotrebe računara. Ili kada sami roditelji računar upotrebljavaju kako ne treba i tako ga prezentuju deci. Tako je, uostalom, i sa svim drugim stvarima – sa televizijom, na primer.

Neki roditelji zloupotrebljavaju računar tako što ga deci ponude kako bi u kući stvorili prividni mir, kako bi zabavili dete, odvratili ga od izlazaka, ... Dete, naravno, nema granice, i to je sam početak problema.

Na mom sajtu možete videti jedan kratak zanimljiv video pod nazivom Koga puštate u kuću. Pogledajte ga, sve će biti jasno.

Posebni problemi su prekomeran rad na računaru, igrice i uticaj igrica na dete, internet i rizici koji stižu sa internetom i psiho-fizičke promene kod deteta. Tada računar postaje tema za svađu, i sve je još dobro ukoliko nema drugih uticaja – poput pornografije, pedofilije i ostalih zloupotreba...

Harmonija u porodici nije poremećena ukoliko članovi porodice koriste elektronsku poštu, ukliko internet koriste svrsishodno, a računar koriste koliko je potrebno, ali ne više od toga. Nije problem ako roditelj ceo dan provede za računarom ukoliko piše knjigu, projektuje zgradu, pravi muziku, ... To je alat za posao. Međutim, postoje apsolutni zavisnici i među decom i među odraslima – tu je harmonija narušena. Ima roditelja, pretežno su to tate, koji u kući svakodnevno ili tokom vikenda satima igraju PlayStation. Ne znam šta bih rekao o takvim primerima, ta infantilnost je nerazumna – zapostavljaju porodicu zbog bizarne zabave i, na kraju, i svoj život troše na to. Ponoviću – igre nisu zabranjene, već neograničeno vreme za zabavu, a to se svakako prenosi na decu.

Da li postoje podaci koja nam govore koliko vremena današnji čovek provodi pored računara?

- Prosečno – ukoliko posao to zahteva – po šest ili deset sati, što je dosta vremena, ali to ne treba predstaviti kao problem. Jeste u psiho-fizičkom smislu, ali inžinjeri su ranije isto vreme provodili za crtaćom tablom, koja čoveku donosi fizičke anomalije, baš kao i pisaća mašina. To je više problem posla. Danas posao uglavnom završavamo na računarima i neophodno je za njima provoditi po nekoliko sati – zbog prirode posla. Razdvojio bih vreme provedeno sa nekim smislom i vreme za zabavu. To drugo vreme je veliki problem.

Imam rezultate ranijih anketa koji govore o tome da deca dnevno provode od dva sata do deset sati na računaru!!!!???? Deca od osam, devet godina! Prosek za decu je oko dva sata dnevno, i to je još i umereno. Većina odraslih uz računar provede oko sat do dva svog slobodnog vremena. To smatram prekomernim i beskorisnim.

Zamislite dete koje je u razvoju, dete od osam godina, koje mentalno i fizički sazreva, a po nekoliko sati provede sedeći iskrivljen na računaru provodeći vreme sa otupljujućim igrama ili internetom. Vrti se po Fejsbuku, istražuje internet i traći vreme. Sada to umnožite sa nekoliko najkorisnijih godina u razvoju, na kraju od deteta dobijete invalida u svakom pogledu. Strašne su posledice, na žalost, ali roditelji to i dalje ne shvataju. Posledice su strašnije nego što mogu objasniti.

Neko može neko da je njegovo dete talenat za programiranje, talenat za muziku ili bilo šta, da računar koristi u te svrhe, da je preko interneta u kontaktu sa vršnjacima koji se imaju ista interesovanja, ... To nema nikakve veze – rad na računaru kod deteta treba svesti na sat vremena dnevno, i to ako je baš potrebno. Ja sam za sat vremena svaki drugi ili treći dan, ili oko pola sata dnevno maksimalno! Više od toga detetu nije potrebno, sve preko toga je već rizik ako ni za šta drugo, onda za fizički razvoj.

Postoje lepi načini na koje se deci sve to može predstaviti i kako se mogu sami obuzdati. Veoma, veoma je bitno da se sa tim predstavljanjem počne na uzrastu od tri ili četiri godine. Sve počinje bezazleno – gledamo slike sa mora, smešne crtane filmove sa interneta, ... a na kraju dete shvati da je računar izvor neprekidne zabave. Porodice koje nemaju računar takođe imaju problem – manji, ali se moraju baviti tim problemom.

REŠENjE U UMERENOSTI I USMERENOSTI

Neretko i deca svoje slobodno vreme provode ispred računara. Koliko to može da im koristi?

- Može ako je svrsishodno i vremenski kontrolisano. Nije komplikovano decu privoleti na „koristan“ rad na računaru, ali treba početi – koliko je to moguće – na vreme. Ako se dete sa tri ili četiri godine pusti da svojom voljom upotrebljava računar, problemi će se primetiti tek sa sedam, osam godina. Onda je uglavnom već nastao veliki problem.

Slobodno vreme uz računar se može provesti na razne načine – zabavne i edukativne.

Deca ne treba da provode slobodno vreme uz računar pre pete, šeste godine. To je veoma bitno. To vreme treba da bude što je moguće više korisno sa minimumom slobodne zabave i OBAVEZNO BEZ igrica ili sa edukativnim igrama, ali ih treba nazivati drugačije. Od prvog dana dete mora da zna da računar nije za igru. Možemo sa detetom pogledati slike, pokazati mu nešto što ga interesuje, ali to ne treba da traje duže od petnaest minuta do pola sata. Muzika može, crtaći nikako. Crtane filmove puštajte preko DVD-a. Možete malo i testirati dete, ali obazrivo – videćete koliko se vezuje za računar ili ne. Prema tome možete dozvoljavati aktivnosti. Čim primetite da dete sámo traži kompjuter, obustavite sve i ne uključujt mu računar neko duže vreme – dok ne zaboravi (dve – tri sedmice ili duže).

Korisno provedeno vreme za računarom? Internet je izvor raznih zanimljivih sadržaja. Demonstrirajte detetu Vikipediju, pokažite mu kako može naučiti nešto iz oblasti koje ga interesuju. Za dečake imamo Nasin sajt, sajt o Tesli, postoje odlični sajtovi o hemiji, fizici, matematici, za male umetnike postoje sajtovi iz književnosti, projekat Rastko, na primer, foto i likovne umetnosti, ... Nije problem zainteresovati dete i uputiti ga u pravi smisao računara i interneta, ali treba bar malo truda.

Osnova svega su umerenost i usmerenost. Jedno od najlošijih i najpogubnijih ponašanja je besciljno pregledanje interneta, „klikanje“ po računaru ili igranje igrica.

INTERNET PORNOGRAFIJA

Internet je, na žalost, prilično zloupotrebljen, a ono što možemo da primetimo jeste da je pornografija jedno od najvećih zala koje truje savremenog čoveka, naročito mlade. Kakvo je Vaše mišljenje?

- Pornografija je danas svuda oko nas, i to predstavlja problem ne samo u kulturološkom smislu mada većina sugrađana smatra da u tome i nema ništa loše. Direktno utiče na razvoj stavova prema suprotnim polovima. I to nije slučaj koji se odnosi samo na decu. Psiholozi će to mnogo bolje objasniti – u svima nama postoji mentalni sistem koji se prilagođava spoljnim uticajima, a dovoljno puta ponovljena informacija utiče na promenu stava. Takav vid sugestije i poremećaj granica ljudskog ponašanja primećujemo svakodnevno. Pornografija je najjednostavniji način da se nešto sugeriše jer na većinu ljudi deluje momentalno, to je kao autoput do našeg psihološkog centra. Marketing je danas umnogome zasnovan na pornografiji, samo što je kulturološki ona prihvaćena u poznatom obliku, i ne smatra se pornografijom.

Vratimo se na temu dece i interneta. Pisao sam kako pornografija utiče na zdrav razvoj deteta i na njegovo rasuđivanje. Kada pričamo o uticaju pornografije na čoveka i društvo, nije u pitanju samo kriza morala. Centralni problem je izopačenje svesti o suprotnom polu, prihvatanje standarda koji su daleko od ljudskih, i, umnogome, pornografija direktno kvari srž normalnih odnosa između polova. Uticaj na mlade ljude je ogroman, i danas imamo decu koja su sa potpuno izopačenih očekivanja. Kako odrastaju, gube normalan odnos sa suprotnim polom i pretvaraju ih u mašine za lično zadovoljavanje, a ne u osobe sa kojima grade emocionalnu vezu. To čini pornografija.

O uticajima pornografije bismo mogli pričati satima, ali ću u zaključku ovog pitanja reći da pornografija na decu najmlađeg uzrasta ima toliki uticaj da od deteta može napraviti emotivnu i duhovnu nakazu. Problem je daleko širi nego što izgleda. Prvo što deca koja konzumiraju pornografiju izgube jeste poštovanje prema suprotnom polu. Zatim se to širi na komunikaciju i odnose u porodici. Kada odrastu, svoj odnos u društvu kreiraju sa emocijom kojoj su još davno amputirani normalni, predodređeni, Bogom dani standardi. Preovladavaju prosta i bizarna pravila ponašanja, i ona se tokom odrastanja umnožavaju. Šteta za dete je ogromna. Ima mnogo roditelja koji deci dopuštaju deci gledanje pornografije u raznim oblicima – ne mislim samo na televiziju jer ima mnogo drastičnijih primera.

Ne mogu da ne spomenem rezultat jedne moje ankete od pre dve godine, možete je detaljnije naći na internetu. U pitanju su roditelji dece od sedam i osam godina. Preko 30% očeva sa sinovima preko mobilnog telefona razmenjuje pornografski materijal i najiskrenije misli da je to u redu. Kažu: „Pa, ionako će se uskoro upoznati sa tim...” Ili: „Bolje da ga uputim da ne postane homoseksualac...” To su govorili anketirani roditelji. Roditelj, znači, smatra da sin od sedam godina treba da bude upućen u seksualni život preko grube pornografije. Kakav stav otac ugrađuje sinu prema devojčicama, njegovim drugaricama iz škole?

Postoji još gora situacija kod dece, a to je dečija pornografija. Ne pričam o pedofilima koji su to snimili, pričam o deci koja gledaju decu! Pojava je nastala isključivo zahvaljujući internetu.

CRKVA I SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Da li Crkva može da posvedoči da internet i te kako može da se upotrebi u slavu Božiju, na dobro čoveka i celokupnog društva?

- Kako da ne. Mogao bih navesti toliko dobrih sajtova koji služe na dobro Crkvi, a prevashodno čoveku. Kako je to neko lepo objasnio: ranije je Isus imao Apostole, koji su – hodajući po svetu – raznosili glas Crkve, zatim radio i televiziju, pa, tako, danas i internet. Bogu hvala, postoji mnogo samoinicijativa od braće i sestara u manastirima širom sveta, koji preko interneta pomažu ljudima.

Jedan lep primer je arhimandrit Gavrilo, iguman manastira Lepavina u Zagrebačko-ljubljanskoj eparhiji. Preko sajta je u kontaktu sa mnogim ljudima, svako ga može kontaktirati i dobiti odgovor putem blog-stranice, koristi Skajp, na Fejsbuku je i ima svoju grupu. Pogledajte samo koliko korisnih stvari možemo pronaći na sajtovima poput www.svetosavlje.net , www.svetigora.com...

Ukoliko želite pratiti pravoslavnu informacionu problematiku, obavezno posetite sajt đakona Olivera Subotića pod nazivom Čovek i tehnologija
(www.covekitehnologija.com).

Braća Rusi naročito prednjače u tome. Ruski sajtovi su sveobuhvatni, prepuni pisanog i zvučnog materijala – sve na korist čovekovom spasenju. Meni, kao crkvenom laiku, značajan izvor pravoslavlja jeste upravo internet. Misija prenošenja slave Božije je umnogome olakšana internetom. Srpska Crkva ima veliki i još neiskorišćen potencijal. Kao neko ko se bavi internetom, sa profesionalnog stanovišta mogu da prokomentarišem koliki se nedostatak oseća u nekim oblastima, kao, na primer, u crkvenom izdavaštvu. Internet je kao stvoren za izdavačke kuće. Sa druge strane, vernicima je potreban objedinjeni internet servis Srpske Pravoslavne Crkve. To je samo jedan primer koji bi svima sigurno doneo blagodeti.

Moram da spomenem i komunikaciju sa vernicima van matice Srbije. Zar internet nije savršeno sredstvo za okupljanje – sa lakoćom i neprimetno prevazilazi geografske granice i drži nas u jednom saboru, u zajedništvu.

Gospodine Arsenin, živite ritmom Crkve, odlazite na Liturgiju, pričešćujete se. Da li Vam to, s obzirom na prirodu posla kojim se bavite, predstavlja teret ili olakšanje?

- Olakšanje, svakako. Spomenuo sam u neke od puteva kojima se može krenuti i – skrenuti sa puta. Vera pomaže u prepoznavanju dobrih i loših stvari. Profesionalno se bavim internetom od 1994, to je oko 16 godina rada sa polju marketinga i IT-razvoja. Verujte mi, postoje tačna pravila koja manipulišu posetiocima i navode ih na nama željene reakcije, to je igra psihologije i vizuelnog doživljaja, tj. kreiranja blage virtuelne realnosti i stvaranja programiranih želja. Sekte na ovaj način koriste internet. Ako niste verujući, ne možete ni biti svesni šta radite i kako se ponašate prema sebi ili prema drugima. Tu je i momenat kada treba odrediti šta je suvišno i šta više nije na korist. Mnogo je raskrsnica na kojima možete pogrešno skrenuti.

Odlomak iz emisije KVO VADIS, SRBIJO Radio-Besede Eparhije bačke, koja je emitovana 12. decembra 2009, autor emisije Lazar Majstorović

 
Izvor:

Pročitano: 7116 puta