MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

BESKUĆNIK SA VEBSAJTOM



Marko Tošković: preko „Fejsbuka” stekao mnogo prijatelja

Dvadesetogodišnji Marko Tošković iz Aleksinca živi u šupi, tek povremeno odradi neki poslić poput istovara ogreva, a ostalo vreme provodi u internet-kafeu


Niš – Bez roditelja i rodbine, u napuštenoj šupi, nedaleko od centra Aleksinca, svoju mladost provodi dvadesetogodišnji beskućnik Marko Tošković, mladić romske nacionalnosti, rođeni Kruševljanin. U Aleksincu, gde ga je u Dom za nezbrinutu decu posle smrti majke doveo i ostavio otac, nastanio se, kako kaže, zbog dobrih ljudi koji mu pomažu da preživi. Iako je u međuvremenu nekoliko godina proveo je u niškom Zavodu za vaspitanje omladine, ipak se vratio u Aleksinac.

– Živim više od milostinje dobrih Aleksinčana. Kupe mi doručak, odvedu do ćevabdžinice na ručak... Nikada nisam ništa ukrao, ne pijem. Sanjam da jednog dana imam svoju porodicu, da se oženim, da imam decu. Maštam da imam svoj krov nad glavom, makar to bila i auto-prikolica ili kamp-prikolica, ali da bude bolje nego sada, u staroj i oronuloj šupi – priča nam Marko.

Toške, kako ga znaju u Aleksincu, prvi je srpski beskućnik koji ima svoj vebsajt na Internetu.

– Prijatelj Milan mi je pomogao da otvorim veb-stranicu na Internetu i svakodnevno sam, kada obično nema šta da se radi, u internet-kafeu. Preko „Fejsbuka” upoznao sam veliki broj ljudi, stekao mnogo prijatelja. Jeste, ja nemam ništa od imovine, ali bogat sam prijateljstvima i poznanstvima sa mnogo mladih i starih u našoj zemlji, čak i inostranstvu.

Preko Interneta, za koji Toške kaže da mu više znači i od hrane, za životnu priču ovog mladića saznali su mnogi. Pišu mu sa svih strana, nude posao...

– Ja bez Aleksinca ne mogu. Zahvaljujući dobrom prijatelju, koji me je prijavio kao stanara u svojoj kući, konačno sam dobio ličnu kartu u kojoj piše da sam stanovnik Aleksinca sa adresom boravka i prebivališta. To mi mnogo znači jer ću zahvaljujući tome steći pravo na neku, makar minimalnu, socijalnu pomoć.

Povremeno je Marko Tošković angažovan od poznanika da pomogne, da uradi nešto od fizičkih poslova poput istovara i skladištenja ogreva, da počisti, ali i kao obezbeđenje u nekom od kafića. Zaradi tek da preživi, mada, priča, nije to dovoljno. Očekuje da mu se pomogne da dobije bilo kakav posao, makar u javnoj čistoći. Dotle, može se svakodnevno naći ispred kompjutera, u internet-kafeu u centru Aleksinca.

T.Todorović

[objavljeno: 03/03/2010]

 
Izvor:
 

Pročitano: 3118 puta