MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

O DUHOVNIKU I STARCIMA



Protojerej Vladimir Vorobjev , Protojerej Arkadij Šatov

Na prvo predavanje za prijatelje milosrdja, dobrovoljce I sve one koji su zeleli da daju podrsku Drustvu prijatelja milosrdja, u konferencijsku salu Prve Gradske bolnice usao je protojerej Vladimir Vorobjev, rektor Pravoslavnog Sveto-Tihonovksog humanitarnog univerziteta. On je pricao o starcima koje je licno poznavao. Posle predavanja otac Vladimir je odgovarao na pitanja o duhovnicima I starcima.

“Veoma smo zahvalni ocu Vladimiru sto je pristao da dodje na nase prvo predavanje, koje se organizuje za prijatelje milosrdja. Drustvo prijatelja milosrdja je bilo formirano jos pre skoro godinu dana, na dan praznika svetog Jovana Milostivog, - rekao je u uvodnoj reci protojerej Arkadij Satov, predsednik Komisije za crkveno socijalno sluzenje, staresina crkve carevica Dimitrija pri Prvoj Gradskoj bolnici. – Ono je bilo formirano u vezi sa krizom, kada smo prestali da imamo sredstva za dela milosrdja. Nasi deciji domovi, patronazna sluzba, sirotiste, sestre koje rade po raznim bolnicama, skola, u kojoj uce deca iz decijih domova i porodica sa mnogo dece – svi ti nasi pojedinacni sektori su prestali da dobijaju dovoljno finansija od nasih priloznika. Zbog toga smo odlucili da formiramo drustvo, koje objedinjuje ljude koji su spremni da priloze stoti deo svojih prihoda za pomoc onima kojima je ista potrebna. Zahvaljujuci malim prilozima tih ljudi koji nisu bogati, postojimo vec godinu dana. Odavno smo obecali nasim prijateljima milosrdja da cemo organizovati razgovore sa poznatim svestenicima na teme koje su interesantne nasim prijateljima. I evo danas je otac Vladimir dosao kod nas, kako bi zapoceo taj ciklus razgovora”.

Kako se postaviti u slucaju, kada i pored velikog postovanja i zahvalnosti duhovniku, nema medjusobnog razumevanja sa njim, i postoji zelja da se predje kod drugog duhovnika, prema kome osecas vecu bliskost. Da li je to nepravilno?
Sta to znaci, nema medjusobnog razumevanja sa duhovnikom? To moze da bude na razne nacine. Desava se da ljudi imaju toliko razlicit temperament, nastrojenja, da prosto jedni druge ne razumeju. To se cesto desava u zivotu. Duhovnici, najvecim delom, nisu sveti ljudi, to su veoma dobri ljudi, ali ne sveti, i zbog toga se mozda ne postize takvo medjusobno razumevanje kakvo bi trebalo da se postigne. Sa svetim ljudima je uvek lakse, zbog toga sto kod svetih ljudi temperament, karakter odlaze u drugi plan, i jace deluje blagodat. Tako da se mozda sa drugim svestenikom lakse uspostavlja kontakt, medjusobno razumevanje.

Mislim da se u nizu slucajeva o tome moze reci duhovniku, i po blagoslovu, moze se preci kod tog svestenika, s kojim postoji kontakt. Jer odnosi sa duhovnikom imaju veoma veliki znacaj za covekov duhovni zivot. Ako ne funkcionise sa jednim duhovnikom, to moze da bude slucaj sa drugim, onda mi se cini da treba prevazilaziti neke zabrane da se duhovnik ne sme menjati.

Ali stvar je u tome da te duhovnik razoblicava u nekim nedostacima, u nekim strastima. Desava se da je duhovnik nekad veoma zauzet, da nema vremena ni snage. A ti to primas licno: duhovnik se lose odnosi prema meni. I ako covek sa takvim nastrojenjem ide kod drugog duhovnika, onda je to velika greska.
otac Vladimir Vorobjev

Ako pitate svoga duhovnika: «Oče, izmedju Vas i mene nema uzajamnog razumevanja, a sa drugim ocem sam ostvario pravi kontakt. Blagoslovite da odem od vas», i on će reći: «Naravno idi i to što pre!» - taj način rešavanja ovog pitanja nije baš najbolji. U takvim slučajevima se obično traži neki treći savet. Ako vam podje za rukom da nadjete duhovnog čoveka (danas već ima veoma malo takvih staraca), ali treba naći trećeg čoveka, koji može sve da razume i sa kojim se može posavetovati kako se ne bi oslanjali na svoje pristrasnosti, na svoja strasna duševna stanja, jer može da se učini velika greška. Veza sa duhovnikom je veoma važna. Ako si mu ti veoma važan, ako ga veoma poštuješ, ako te je Gospod doveo kod njega, onda to baš nije sve jednoznačno. I ne sme se prekidati ta veza samo zbog toga što je nešto postalo teško. Teškoće ne znače da odmah treba trčati kod drugog svetštenika, s kojim će možda biti lakše a možda i  neće. Tako da u tim stvarima ne treba žuriti, i treba biti veoma oprezan. Ali u principu mislim da se takvi slučajevi dešavaju i da je to potpuno normalno. I moguće je rešavati ih.

Oče, a zašto ste Vi odlazili kod raznih staraca? Da li su starci imali prijatelje?
Mislim da starci mogu da imaju prijatelje. Zašto da ne. Sveti su takodje imali prijatelje, kao i Sam Hristos.

Zbog čega sam odlazio kod staraca? Znate da ja malo putujem. Mogao sam da posetim još mnoge starce-savremenike. Mogao sam da posetim vladiku Atanasija (Saharova). I dan-danas ne mogu sebi da oprostim što nisam otišao kod njega. Mogao sam da posetim i druge predivne starce. Ali me je uvek bio stid, jer sam ovako razmišljao: «Imam duhovnog oca, on mi sve kaže, nemam pitanja koja bih mogao da postavim još i starcu, što bih onda starca opterećivao?» I zbog toga nisam odlazio. A sada veoma žalim zbog toga, jer ako imate mogućnost da posetite svetog čoveka, tu mogućnost nikada nemojte da propustite. To je najdragocenije u životu. Čak samo da ga vidite, postojite pored njega – to je najdragocenije iskustvi, koje će postaviti na mesto sve ostalo u vašoj duši i životu. I zato sam i odlazio kod staraca kada je to bilo moguće. Ali sam pitao oca Vsevoloda: «Da li mogu da odem kod oca Tavriona?» On bi blagoslovio: «Da, da idi». On nikada nije mislio da hoću da ga ostavim.

Još nisam ništa rekao o ocu Tihonu Pelihu, s kojim smo otac Arkadije i ja bili bliski. On je takodje bio predivan starac. Ja sam s njim dugo i tesno opštio još za života oca Vsevoloda.

Mislim da ako postoji takva mogućnost onda treba posećivati starce, samo to treba da budu istinski starci. Ne treba se potčinjavati lakomislenoj radoznalosti i raditi po principu: gde ide narod, tu ću i ja. Ne treba tako. Ali ako se zna da postoji neki sveti čovek, onda je dobro posetiti ga.

Kako ste uspeli da se upoznate sa tim ljudima, o kojima trenutno pričate. Da li ste ih nekako tražili? A gde danas mogu da se nadju starci?
Ja sam naprimer video nedavno proslavljenog starca Serafima (Romancova). To je Glinski starac, koji je poslednje godine proveo u Suhumi. To je bio veliki starac, danas je u Ukrajini ubrojan medju svete. Kako sam ga video? Veoma jednostavno. Na leto smo otišli na putovanje na Kavkaz, i na kraju smo se spustili u Suhumi, i naravno došli u crkvu, a otac Serafim je stajao u crkvi i ispovedao. Eto tako sam ga video. Kod oca Tihona sam došao dok sam studirao u seminariji, a do oca Vsevoloda nisam mogao da dodjem. A otac Tihon je tada služio u Sergejevom Posadu i do njega se moglo doći. I počeo sam da odlazim kod njega.

Do oca Serafima (Tjapočkina) se čak ni ne sećam kako smo došli, specijalno ili u prolazu. Ali sam o njemu slušao od svojih bliskih prijatelja i odlučio sam da ga posetim. Nisam imao nikakva pitanja za njega. Otišao sam, i tamo su se slučajno našli moji prijatelji – njegova duhovna deca. Tada još mlada Nataša, a sada popadija Natalija Bojarinceva, odvela me je kod oca Serafima i rekla: «Oče, ovo je Volodja. Mi se znamo odavno.» On me je posmatrao i rekao: «On će biti sveštenik, sveštenik». Ona je rekla: «On mi je davao da čitam duhovne knjige». «Pa tim bolje». Naravno, to sam zapamtio i mnogo mi je značilo. A pitanja nisam imao, ništa nisam pitao. Ali naravno takav razgovor se pamti za ceo život.
Patrijarh Kiril sa duhovnikom - Starac Ilija

A kom starcu po Vašem savetu se danas može obratiti?
A danas ne znam kome se može obratiti. Mnogi odlaze kod oca Ilije. Otac Ilija je predivan sveštenik. Ali on je veoma bolestan i danas je teško doći do njega. Mnogi danas odlaze kod nekih drugih staraca. Ali ja njih ne znam. Tako se desilo da sada nikoga ne znam. I zato ne bih mogao da kažem kod koga treba ići.

Treba li se prema duhovniku odnositi kao prema starcu? Treba li tražiti savet od staraca ako postoji duhovnik? I u kojim slučajevima?
Ne, prema duhovniku se ne treba odnositi kao prema starcu, ako on to nije. Prema njemu se treba odnositi kao prema duhovniku. To nije jednostavno i to treba naučiti. Duhovnika, iako nije starac, Bog daje čoveku. I u naše vreme je takodje teško naći istinskog duhovnika. Ako vas Gospod odvede kod istinskog duhovnika, ako možete da postanete istinsko duhovno čedo, to je najveći Božiji dar. Ako imate pravilan odnos prema duhovniku, onda će vam Gospod preko njega ukazivati na duhovni put i možda će vam preko njega otkrivati Božiju volju, iako on nema dar prozorljivosti. A vama će se to otkrivati po vašoj veri, tako se to često dešava.

Zavisi upravo od toga kako se vi odnosite prema njemu. Prema duhovniku se treba odnositi sa ljubavlju Hrista radi, a ne sa pristrasnošću. Odnos prema duhovniku sa pristrasnošću je greh. To ne samo da je bezperspektivno, već je i veoma opasno. Neki biraju za duhovnike te sveštenike, koji im se zbog nečega najviše svidjaju. Ponekad biraju mladog i lepog, ili još iz nekog razloga. To je nepravilno. Odnosi sa duhovnikom treba da budu duhovni, a ne duševni.

Prema duhovniku se treba odnositi sa poverenjem, bez interesa to jest ne nadati se da ćemo nešto od njega dobiti. Ne mislim na novac i poklone. Mi često želimo da u crkvi imamo poseban položaj: ako sam bliže svešteniku, onda ću biti glavni ili glavna. To je takodje korist. Odnosi treba da budu bez koristi. Prema duhovniku se treba odnositi sa smirenjem. Zadatak duhovnika je pre svega da nam ukazuje naše grehe, nedostatke. A to je nama bolno. To je moguće samo onda kada čovek duhovniku prilazi sa poverenjem i smirenjem. Tako recimo dodjete kod lekara, i lekar vam kaže: «Vi treba da primite inekciju ili da se operišete». I vi mu verujete, i počinjete po poslušanju da se mučite i da stradate – vas seku, rade vam neprijatne procedure, jer vi verujete lekaru i verujete da on to radi radi vašeg zdravlja. Tako se treba odnositi i prema duhovniku. Recimo lekar kaže: «Znate, ozbiljno ste bolesni». Danas čak bolesniku kažu da ima rak. Kome je to prijatno? Odjednom ti saopštavaju da imaš rak. Ali takodje i duhovnik kaže: «Znaš, ti si gord. Ti ne umeš da se ponašaš». To je neprijatno čuti. Ali duhovnik je dužan da nam tako govori. A mi to treba da primamo sa zahvalnošću, s poverenjem i željom da se ispravimo. Tada će izmedju njega i nas postojati istinski odnos.

A kada vi volite da vas neko mazi po glavi, to nije duhovni odnos, već korist. Mi želimo da nas sveštenik samo teši, bodri i da nikad ne pravi nikakve primedbe na nas, a čim nam kaže nešto neprijatni znači on je loš. «Otac se iskvario», - to možemo često čuti. Ranije je otac bio dobar, a sad se iskvario.

Ako imate duhovnika, slava Bogu za to. A ako imate mogućnost da odete kod svetog čoveka, starca, mislim da pravi duhovnik neće imati ništa protiv toga, već će vas i poslati kod njega.
Protojerej Vladimir Vorobjev , Protojerej Arkadij Šatov

Dešava se tako, da je čak i veoma dobrom duhovniku teško da odgovori na neko pitanje, da da neki savet. Zaista je nekad teško reći da li da se neko uda za nekoga ili ne. Pridju vam veoma često: «Oče blagoslovite da se udam». «Za koga?», «Evo za koga». I ti se misliš: «O Gospode pomiluj! Šta će biti od tog braka!». A oni su se već dogovorili i za svadbu. To stavlja sveštenika u veoma težak položaj. I dešava se da sveštenik ne bude odlućan i povede se za svojim duhovnim čedima. On ne govori to što treba da kaže, već prosto ne može da odbije. To je loše. Veoma je teško biti sveštenik. Teško je naneti bol čoveku, teško je govoriti ljudima ono što oni ne žele da čuju.

Šta treba da radi duhovno čedo u slučaju smrti duhovnika? Moja prijateljica kaže da ne može da se ima nekoliko pravih duhovnika. I ona sada nema duhovnika, već odlazi u razne crkve. Misao da duhovnik više nije potreban mi se čini čudnom i nepravilnom. Da li je to pravilno?
Mislim da ste potpuno u pravu. Čovek tokom života može da ima nekoliko duhovnika. Ja sam imao nekoliko veoma dobrih duhovnika.

Kada treba ići kod starca, a kada kod svog parohijskog sveštenika?

Parohijski sveštenik je već treća kategorija sveštenika. Njih ima sasvim raznih. Jedna stvar je – duhovnik, a druga – parohijski sveštenik. Ne može svaki parohijski sveštenik da bude duhovnik. Duhovnik je duhovni otac, to je čovek kome je vaše srce otvoreno, koji vas poznaje, koji se neprekidno moli za vas i sastradava u vašim bolestima. On vas zastupa pred Bogom. On preuzima odgovornost na sebe za vas, on vam ne kaže samo: «Tako se ne sme raditi», već mukotrpno traži pravilan put za vas. A parohijski sveštenik može da bude i nezainteresovan za vas. To su različite stvari. I zato, kod koga je bolje ići? Bolje je ići kod toga ko se vama ozbiljnije bavi. Ako postoji mogućnost da se ode kod pravog starca, onda je to dobro.

Ako nema duhovnog oca, a treba da rešimo ozbiljno pitanje, kome možemo da se obratimo za duhovni savet?

Duhovnom čoveku, duhovnom svešteniku. Treba tražiti takvog, a najbolje iskusnog. Treba se pomoliti, raspitivati, kako bi vas usmerili na trezvenog, iskusnog sveštenika, koji može da vas posavetuje, i kod koga može da se ode. Ako odjednom nikoga nema pored vas ...Sećam se da sam pitao svog starca šta raditi ako uopšte nemam da odem ni kod koga, kao naprimer u vreme gonjenja. On je rekao ovako: «Najbolje se pomoli i potom počni da radiš to što ti savest govori, potrudi se da odbaciš sve strasti i razmisli kako da postupiš po savesti. I počni da radiš. I moli se. Ako se nešto desi, znači da postoji volja Božija za to. A ako se moliš i počneš nešto da radiš i ništa se ne dešava, znači da nema Božije volje za to». Razmišljanje je veoma jednostavno – ako se ti moliš iskreno od duše, od sveg srca sa skrušenošću, s pokajanjem, sa smirenjem i trudiš se, Gospod će ti sigurno pokazati šta i kako. Pokazaće ti u životnim okolnostima. Neće te ostaviti u pogibeljnom stanju. Mi mislimo da su svi umrli, a ja sam ostao sam i poginuću. Ne, Gospod ne ostavlja.

Kako doći do starca koji danas prima. I kako ne pogrešiti. Obično se priča o onima koji si već umrli. To je veoma interesantno, ali je savet potreban sada. Nemamo kome da se obratimo a već je bilo nevolja zbog nepravilnih saveta.
Taj problem je uvek postojao i postojaće. Mogu samo jedno da vam kažem iz svog sopstvenog iskustva. Ja sam takodje u mladosti mnogo slušao o raznim starcima i svetima. To su bile godine sovjetske vlasti. I pored mene nije bilo nikoga. Dugo godina nisam imao duhovnika i nisam znao gde da idem. Bio sam vernik, ali nisam znao ni u koju crkvu da idem. U to vreme smo bili veoma zbunjeni. I roditelji su nas plašili, govoreći: «Ako odeš sada u crkvu isteraće te iz škole, sa fakulteta, a možda te i zatvore». Tako da smo se bojali, sveštenicima nismo verovali, jer je medju njima bilo osvetoljubivih. Još u mladosti sam počeo da se molim: Gospode, daj mi duhovnog oca. I potom sam se još molio sa smelošću kako sad to vidim: «Pokaži mi starca od koga mogu da saznam Tvoju volju. Želim da postupam po Tvojoj volji. Koga da pitam?» Duhovni otac i starac su za mene bili različiti ljudi. I molio sam se tako mnogo godina, i kroz deset godina sam shvatio da je Gospod bukvalno ispunio moju molbu. Imao sam i duhovnog oca i starca, koji mi je pisao: «Takva je Božija volja». I Gospod mi nije dao tek nekog starca, već upravo onakvog za kakvog sam se molio, koji mi je otkrivao Božiju volju.

Bog je milostiv. Ako tražimo i molimo se od sveg srca, ako se molimo za dobro i žeimo da dobro postupamo, ako želimo da svoj život uredimo duhovno, Gospod će obavezno odgovoriti. Možda ne odmah. Možda treba da se pomolimo, potrudimo. Ali u to ne treba sumnjati nijednu minutu. Ali ako imate takvu želju, duboko sam uveren da vas Gospod neće ostaviti bez odgovora.

To nije lako, i to je pravilno što nije lako. Ako bi bilo lako mi to ne bismo cenili. Postoji izreka: «Što se lako dobija, to se malo ceni».

Može li se odlaziti kod staraca i imati želju da se kod njih ispoveda zbog toga što su oni veliki molitvenici.
To pitanje je po mom mišljenju postavljeno malo lakomisleno. Takva dobra želja može da bude i dobra, ali vi ne shvatate šta je starac.

Starac je u tom smislu u kome smo danas govorili pre svega veoma ćutljiv čovek. Mi smo jednom rekli ocu Jovanu Krestjankinu: «Oče molimo se ponekad». A on odgovara: «Kakva je to molitva ako ceo dan razgovaraš, razgivaraš a potom samo jedan poklon možeš ujutru da napraviš. Nema tu nikakve molitve». Nema se snage ni vremena. Starci su krajnje iscrpljeni, oni ne ispovedaju, sem ponekad. Oni odgovaraju kraće i brže, ako odete kod njih. Treba se ispovedati kod svojih duhovnika.

Kako saznati volju Božiju ako ja ne mogu da se udam?
Treba se moliti, treba tražiti volju Božiju.

Da li danas u Rusiji postoje starci slični Serafimu Sarovskom ili Optinskim starcima?
Mislim da na ovo pitanje niko ne može da vam odgovori. Jer su ljudi shvatili ko je prepodobni Serafim Sarovski tek mnogo godina posle njegovog upokojenja. On je kanonizovan tek posle 70 godina. I to po direktnoj volji Cara Nikolaja II, a Sinod je bio protiv kanonizacije. I sada kada ceo svet poštuje prepodobnog Serafima, mi znamo ko je on. Postoji sledeća izreka: da bi se gora videla, treba otići dovoljno daleko, jer se izbliza ne vidi. Nalazeći se blizu starca, ti vrlo često ne shvataš ko je pred tobom. Poznato je da starci imaju veoma teške kelejnike ili kelejnice koji ne shvataju ko se nalazi pred njima i koji svoje starce bukvalno muče. A potom prolazi vreme i pokazuje kako je to bio svet čovek. Bog ne otkriva odmah svetost i velični takvih podvižnika. Možda će proči vreme i saznaćemo da smo živeli pored velikog svetitelja – oca Jovana Krestjankina naprimer. Ili još nekog. Ali sada ne možemo da odgovorimo na to pitanje.

Da li je svakom hrišćaninu potreban duhovni rukovodilac?
Mislim da svako treba da ima duhovnog rukovodioca. Druga je stvar što svaki čovek to ne želi. Ako čovek to ne želi onda mu se ne može na silu nametati takvo rukovodstvo. On prosto neće slušati jer ne želi da mu neko komanduje. On je slobodan gradjanin slobodne zemlje! A ako čovek iskreno traži duhovmi život, onda mu je rukovodilac potreban.

Šta su govorili ili savetovali starci, kada čovek ima nevolje, teškoće u privatnom životu, probleme sa ljudima koji ga okružuju. Kada ga nevolje pritiskaju sa svih strana.
Uvek su govorili: trpi, smiruj se i moli se.

Da li i medju starcima ima jerarhije?
Jerarhija je kada si ti – direktor, a ti – zamenik direktora, a ti – načelnik odeljenja. Takve jerarhije nema medju starcima. Ali naravno postoje više i manje veliki starci.

Koliko je to strašan greh ako ne možeš da ispuniš blagoslov.
Zavisi kakav je blagoslov. Uglavnom se daje onaj blagoslov koji je moguće ispuniti.

Može li se prema duhovnom ocu odnositi kao prema starcu ili je to greška?

Ako je on starac to je onda greška.


Prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović

 
Izvor:

Pročitano: 9200 puta