MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

U MANASTIRU CRNA REKA POMOĆ TRAŽE LJUDI SVIH VERA



SPAS ZA NEROTKINJE I UDAVAČE

* U narodu vlada verovanje da će ko uspe da zaspi u pećinama manastira, izlečiti sve bolesti, a devojke koje služe na manastirskoj slavi naći će muža

Uklesan u litice planine Mokre gore, okružen drevnom šumom, kao da je usnuo u nekom drugom vremenu, manastir Crna reka dočekuje retke namernike koji ovamo dolaze u potrazi za verom i smislom, zdravljem, mirom i tišinom... Poznat po čudesnim izlečenjima. Do njega se stiže za sat hoda od Ribarića na Jadranskoj magistrali, može i kolima, ali je put dosta loš.

Ne zna se ko je i kada gradio manastir uklesan u stenu, ali se zna da su 1687. godine ovde iz Sopoćana donete mošti svetog Stefana Prvovenčanog i tu su daleko od zlih očiju i gorih namera ostale 14 godina, dok mir nisu našle u Studenici. Zna se i da je u manastiru bila neka vrsta škole za monahe, i na samo za njih, da su i knjige prepisivane. U crkvi je sačuvan i lik ktitora-živopisca, izvesnog Nikole, koji je crkvu oslikao u 16. veku. Oštećeni ikonostas nemo kazuje da je manastir zapamtio požar, ne zna se kada.

Kada su sa Kosova 1840. godine prenete mošti svetog Petra Koriškog Čudotvorca, nevoljnici su počeli da dolaze u manastiri traže ono što im lekari nisu mogli dati. U narodu ovog kraja, a i u drugim delovima Srbije, vlada verovanje da će ko uspe da zaspi u pećinama manastira, prespava noć ispod svetiteljevih moštiju, izlečiti sve bolesti.

U Crnoj reci je pre 20 godina bio samo jedan kaluđer, sadašnji vladika raško-prizrenski Artemije, koji je oživeo i obnovio manastir, a potom i osnovao brojno bratstvo koje je u pojedinim periodima brojalo i po 20 monaha. Crna reka je postala i velika duhovna škola u kojoj se stiču mnoga znanja. Ovde su se Bogu posvetili vladike Artemije, Justin i Todosije, Sava Janjić je otišao u Dečane, otac Pantelejmon u Južnu Afriku, Mihajlo na Aljasku, Petar u Hilandar. Neki od vladika i monaha ovde su pripremali doktorate, monasi govore engleski, francuski, grčki, ruski i druge jezike.

Hadži Radenka Jokovića iz Novog Pazara majka je još kao dečaka dovodila na ovo sveto mesto da se pomoli Bogu.

- Znam mnoge ljude koje je muka naterala da dođu ovde. Ne znam da li su se izlečili, ali sam siguran da su nakon molitve, zapaljene sveće i prespavane noći, odlazili mirniji, a ja verujem i zdraviji. I danas, kad god nađem vremena, dođem i kleknem pored kovčega Petra Koriškog Čudotvorca i lepše se osećam. Šteta je što je ova svetinja u zabiti i što mnogi i ne znaju za ovaj manastir - žali se Radenko.

U jednom mračnom uglu čovek u tridesetim godina kleči pored sveca i krsti se dok mu molitvu čita otac Nikolaj. Zove se Rajko, iz okoline Sjenice je, ne želi da govori o muci koja ga pritiska, ali ne krije da je uveren u ozdravljenje.
Otac Mitrofan kaže da ovde dolaze ljudi iz mnogih krajeva Srbije, Bosne, Crne Gore, Makedonije...

- Bilo je i stranaca, dolaze i muslimani iz cele Raške oblasti, severne Crne Gore, Bosne... Kleknu pored moštiju, ćute, mole se Bogu. Najveća gužva je nedeljom i uoči Petrovdana, manastirske slave, kada je bude i po nekoliko stotina nevoljnika - dodaje otac Mitrofan i naglašava da se u Crnoj reci mogu sresti poznati lekari, inženjeri, univerzitetski profesori, svetski putnici, bogati i siromašni...

Puno mladih ljudi želi da se zamonaši u Crnoj reci i ovde se posveti Bogu. Otac Nikolaj, iguman manastira, kaže da je konak pretesan da primi sve zainteresovane i da se razmišlja o izgradnji novog što, kako naglašava, neće ići ni lako, ni brzo.

- Žao nam je kada neke mlade ljude moramo da vratimo. Ima i onih koji ovde, u potrazi za nekim višim i večnim vrednostima, budu neki mesec, ali ne izdrže i odu. Ne ljutimo se na njih.

U manastiru su i Marko i Mirjana Petrović iz Beograda upravo krstili svog sina Nikolu, koga su dobili nakon 10 godina braka. Zoran je univerzitetski profesor, u Crnu reku je prvi put došao da se sretne sa ocem Nikolajem, starešinom manastira, sa kojim je zajedno studirao veterinu.

- Otac Nikolaj mi je predložio molitve ovde u manastiru, dao mi je i lozu iz Hilandara i, hvala bogu, dobismo našeg Nikolu. Sada redovno, nekada i po dva-tri puta godišnje, dolazimo u Crnu reku gde smo i krstili našeg naslednika - kaže Marko.

Veruje se da su mnogi nervni bolesnici iz hrama izlazili obodreni i zdraviji, a neki i potpuno izlečeni. Pod njegovim krovom uz svetiteljev kovčeg lek traže i nerotkinje. U jednom uglu manastirskih odaja, duboko u pećini, niz stenu se tiho sliva voda koja leči oči i
otklanja glavobolju.

Stamenko Andrijanić, penzionisani agronom iz Raške, smatra da ovde "nešto" zaista postoji:

- U narodu vlada uverenje da ko ovde uspe da zaspi, ma koliko bio bolestan, odlazi zdrav. Možda je to samo legenda i uteha za bolesne i zlosrećne, a možda se, uz božju pomoć, ljudi zaista izleče. Teško je objasniti sve to, ja mislim da ovaj mir i ambijent u kome se manastir nalazi psihološki deluju na ljude, jačaju njihovu dušu i ulivaju im nadu da je sve moguće.

U vreme NATO bombardovanja drhtala je zemlja oko Crne reke, podrhtavale su litice, samo zahvaljujući božjoj volji svetinja nije oštećena. Jedna gromada, teška nekoliko tona, survala se u dvorište manastira i tu je stala, na samo desetak metara od crkve. Nije oštetila ni most, nije se zaletela ni na obližnji konak. Kao da ju je neka moćna ruka baš tu zaustavila.

Na Petrovdan, manastirsku slavu, svake godine održava se čuveni sabor. Čast je biti domaćin manastirske slave. Uveče se priredi večera, prisustvuju vladike Artemije i Teodosije, monasi, zvanice, a tu su i devojke koje služe. Obično su nešto starije, jer im mlađe prepuštaju tu čast pošto se veruje da će se devojke koje služe na manastirskoj slavi iste godine i udati.

- Služila sam poslednje dve-tri godine, ali još nije naišao pravi.Mnoge koje su posluživale pre mene sada su udate žene, verujem da ću i ja, uz božju pomoć, naći svoju sreću. Služiću i iduće godine na Petrovdan - kaže 30-godišnja Milanka iz okoline Tutina i nada se će s božjom voljom zaslužiti dobrog i valjanog muža.

PIŠE: Dragan N. PETROVIĆ
FOTO: D. N. PETROVIĆ
25 oktobar 2009 god.
Izvor: vesti.de
 

Pročitano: 18375 puta