MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

ŽITIJE SVETOG LUKE VOJNO-JASENECKOG



Arhiepiskop Luka, u svetu Valentin Feliksovič Vojno-Jasenecki, rodjen je u Kerči 27.aprila 1877. godine u porodici apotekara. Njegov otac je bio katolik, a majka – pravoslavna. Po zakonima Ruske Carevine deca iz takvih porodica su trebalo da se vaspitavaju u pravoslavnoj veri. On je bio treće od petoro dece. U Kijevu, gde se porodica potom preselila, Valentin je završio gimnaziju i školu crtanja. Spremao se da upiše Petrogradsku Akademiju Slikarstva, ali je u razmišljanjima o izboru životnog puta odlučio, da treba da se bavi samo onim što je «korisno za stradalne ljude», te je umesto slikarstva izabrao medicinu. Medjutim, na medicinskom fakultetu Kijevskog Univerziteta sv.Vladimira, sva mesta za posao su bila popunjena, i Valentin upisuje pravni fakultet. Na neko vreme ponovo biva veoma zainteresovan za slikarstvo, te je otputovao u Minhen i upisao privatnu školu profesora Knira, ali je posle tri nedelje počeo da tuguje za rodnim domom, te se vratio u Kijev gde je nastavio da se bavi crtanjem i slikarstvom. Na kraju je Valentin ostvario svoju plamenu želju da «bude koristan za zemljoradnike, koji imaju tako lošu medicinsku pomoć», i upisao medicinski fakultet Kijevskog univerziteta sv.Vladimira. Bio je briljantan student. «Ne trećoj godini, - piše on u «Memoarima», - došlo je do interesantne evolucije mojih sposobnosti: talenat za prefinjeno crtanje i ljubav prema formi prešli su u ljubav prema anatomiji...»
 
1903. godine Valentin Feliksovič je završio fakultet. Bez obzira na nagovore prijatelja da se bavi naukom, on je objavio svoju želju da će celog života biti «seljački», ovozemaljski lekar i pomagati siromašnim ljudima. Počeo je rusko-japanski rat. Valentinu Feliksoviču je predloženo služenje u odredu Crvenog Krsta na Dalekom Istoku. Tamo je rukovodio odeljenjem za hirurgiju u bolnici Kijevskog Crvenog Krsta Čiti, gde se upoznao sa sestrom milosrdja Anom Lanskom i oženio se njom. Mladi supruzi su proživeli kratko vreme u Čiti. Od 1905. do 1917. godine V.F.Vojno-Jasenecki radi u gradskim i seoskim bolnicama Simbirske, Kurske i Saratovske gubernije, kao i u Ukrajini i Pereslavle-Zaleskom. 1908. godine prelazi u Moskvu i postaje vanredni učenik hirurške klinike profesora P.I:Djakonova.
 
1916. godine V.F. Vojno-Jasenecki je odbranio doktorsku disertaciju «Regionarna anestezija», za koju je njegov oponent, poznati hirurg Martinov, rekao: «Mi smo navikli na to da se doktorske disertacije obično pišu na zadatu temu, sa ciljem dobijanja viših položaja u službi, i njihova naučna vrednost nije velika. Ali kada sam čitao Vašu knjigu, imao sam osećaj pojanja ptice koja ne može a da ne peva, i visoko je ocenio». Varšavski univerzitet je nagradio Valentina Feliksoviča nagradom imena Hojnackog za najbolji rad, kojim se predlažu novi putevi u medicini.
 
Od 1917. do 1923. godine on radi kao hirurg u Novo-Gradskoj bolnici u Taškentu, i predaje u medicnskoj školi koja je potom pretvorena u medicinski fakultet.
 
1919. godine umire od tuberkoloze žena Valentina Feliksovića, ostavivši četvoro dece: Mihaila, Elenu, Alekseja i Valentina.
 
Na jesen 1920. godine V.F. Vojno-Jaseneckog pozivaju da postane rukovodilac katedre za operativnu hirurgiju i topografsku anatomiju, koja se otvarala u Taškentu na Državnom Turkestanskom Univerzitetu. On u to vreme aktivno učestvuje i u crkvenom životu, posećuje sednice taškentskog crkvenog bratstva. 1920. godine, na jednom od crkvenih skupova bilo mu je poručeno da napravi izveštaj o savremenom položaju u Taškentskoj eparhiji. Taškentski episkop Inokentije je ovaj izvešzaj ocenio visokom ocenom. «Doktore, vi treba da budete sveštenik», - rekao je on Vojno-Jasenesckom. «Ja nisam ni razmišljao o sveštenstvu, - sećao se Vladika Luka, - ali sam reči Preosvećenog Inokentija primio kao Božiji priziv arhijerejskim ustima, i ne razmišljajući ni minut rekao: «Dobro, Vladiko! Biću sveštenik, ako je to ugodno Bogu!». 1921. godine Valentin Feliksovič je bio rukopoložen u djakona, a kroz nedelju dana, na praznik Sretenja Gospodnjeg, Preosvećeni Inokentije je odslužio njegovo rukopoloženje u jereja. Otac Valentin je bo odredjen za starešinu taškentske crkve, uz obavezu da propoveda. U svešteničkom činu Vojno-Jasenecki ne prestaje da operiše i predaje legacije. U oktobru 1922. godine aktivno učestvuje na prvom naučnom skupu lekara Turkestana.
 
Talas obnovljeništva 1923. godine dolazi i do Taškenta. Episkop Inokentije je napusti grad, ne predavši nikome katedru. Tada je otac Valentin zajedno sa protojerejem Mihailom Andrejevim prihvatio rukovodjenje eparhijom, objedinio sve preostale verne sveštenike i crkvene starešine i razrešio dozvole GPU kongres.
 
1923. godine otac Valnetin prima monaški postrig. Preosvećeni Andrej, episkop Uhtomski, je nameravao da ocu Valentinu pri postrigu da ime iscelitelja Pantelejmona, ali pošto je bio na Liturgiji koju je otac Valentin služio i saslušao njegovu propoved, ipak se odlučio za ime apostola, Jevandjeliste, lekara i slikara svetog Luke. 30.maja te iste godine jeromonah Luka je tajno hirotonisan u episkopa u crkvi sv.Nikolaja Mirlikijskog u gradu Pendzikentu od strane episkopa Volhovskog Danila i episkopa Suzdaljskog Vasilija. Na hirotoniji je prisustvovao pozvani sveštenik Valentin Svendicki. Preosvećeni Luka je bio naznačen za episkopa Turkestanskog.
 
10.juna 1923. godine episkop Luka je bio uhapšen kao sledbenik Patrijarha Tihona. Etiketirali su ga ružnom krivicom da je imao veze sa orenburškim kontrarevolucionarnim kozacima kao i sa Englezima. U zatvoru taškentskog GPU Vladika Luka je završio svoj, kasnije poznat rad, «Opisi gnojne hirurgije». U avgistu su ga uputili u moskovski GPU.
 
U Moskvi je Vladika dobio razrešenje da živi u odvojenom stanu. Služio je s Patrijarhom Tihonom Liturgiju u crkvi Vaskrsenja Hristovog u Kadašima. Svjatijejši je potvrdio pravo episkopa Turkestanskog Luke da nastavi da se bavi hirurgijom. U Moskvi su Vladiku ponovo uhapsili i smestli u Butirski, a potom Taganski zatvor, gde je preživeo težak grip. U decembru je bio završen istočno-sibirski deo puta, i episkop Luka je zajedno sa protojerejem Mihailom Andrejevim deportovan na Jenisej. Put je prolazio kroz Tjumen, Omsk, Novonikolajevsk (današnji Novosibirsk), Krasnojarsk. Zarobljenike su vozili do Jenisejska – 400 kilometara- u vreme ljutog januarskog mraza. Vladika je služio u stanu. Imao je dozvolu da operiše.
 
U maru 1924. godine episkopa Luku su uhapsili i uputili sa konvojem u Jenisejsku oblast, u selo Haja na reci Čuni. U junu se ponovo vraća u Jenisejsk, ali uskoro sledi deportacija u Turuhansk, gde Vladika služi, propoveda i operiše. U januaru 1925. godine ga šalju u Plahino – pusto mesto na Jeniseju iza Polarnog Kruga, a u aprilu ga prebacuju u Turuhansk.
 
Po završetju deportacija Vladika se vraža u Taškent, naseljeva u kućici u Učiteljskom ulici i služi u crkvi Prepodobnog Sergeja Radonješkog.
 
6.maja 1930, godine Vladiku su uhapsili pod optužbom za smrt profesora medicinskog fakulteta na katedri za fiziologiju Ivana Petroviča Mihajlovskog, koji se usmrtio u neuračunljivom stanju. 15.maja 1931. godine, posle godinu dana zatvora, donešena je odluka (bez suda): deportacija na tri godine u Arhangelsk.
 
Od 1931. do 1933. godine Vladika Luka živi u Arhangelsku, rukovodeći ambulatorni prijem bolesnika. Vera Mihajlovna Valjneva, kod koje je živeo, lečila je bolesnike melemima iz tla – kataplazmama. Vladiku je zainteresovao novi metod lečenja, i prmenio ga je u bolničkim uslovima lečenja, zaposlivši Veru Mihajlovnu. Naredne tri godine je proveo u mnogobrojnim istraživanjima u toj oblasti.
 
U novembru 1933. godine mitropolit Sergej je predložio Preosvećenom Luki da zauzme slobodnu episkopsku katedru. Medjutim, Vladika nije prihvatio predlog.
 
Posle kratkog boravka na Krimu, Vladika se vratio u Arhagelsk, gde je primao bolesnike ali nije operisao.  
 
Na proleće 1934.godine Vladika Luka posećuje Taškent, zatim prelazi u Andižan, gde drži predavanja. Ovde se razboljeva od groznice papatači, zbog koje je pretila opasnost od slepila, te posle neuspešne operacije on ostaje slep na jedno oko. Iste godine mu konačno uspeva da izda «Opise gnojne hirurgije». Služi crkvene službe i rukovodi odeljenjem taškenstkog Instituta neodložne pomoći.
 
13.decembra 1937. godine doživljava novo hapšenje. U zatvoru Vladiku ispituju konvejerom (tekuća vrpca 13 noći bez sna), sa zahtvom da potpiše protokol. On objavljuje štrajk gladju (18 dana), a protokole ne potpisuje. Sledi nova deportacija u Sibir. Od 1937. do 1941. godine Vladika je živeo u selu Boljšaja Murta u Krasnojarskoj oblasti.
 
Počeo je Veliki Otadzbinski rat. U septembru 1941. godine Vladika je bio dostavljen u Krasnojarsk radi rada u lokalnom evakuacionom punktu – ustanovu za zaštitu zdravlja koju su sačinjavale oko desetak bolnica, odredjenih za lečenje ranjenika.
 
1943. godine Preosvećeni Luka postaje arhiepiskop Krasnojarski. Kroz godinu dana ga prebacuju u Tambov gde postaje episkop Tambovski i Mičurinski. Tamo je nastavio medicinski rad: brinuo se o 150 bolnica.
 
1945. godine je primećena Vladikina pastirska i lekarska delatnost: on se udostojava prava nošenja brilijantskog krsta na kamilavki i biva nagradjen medaljom «Za odvažan rad u Velikom Otadzbinskom ratu 1941-1945. godine».
 
U februaru 1946. godine arhiepiskop Tambovski i Mičurinski Luka postao je lauerat Staljinove nagrade I stepena za naučnu razradu novih hirurških metoda lečenja gnojnih bolesti i rana, izloženih u naučnim radovima «Opisi gnojne hirurgije» i «Kasnije rezekcije zglobova ranjenim vatrenim oružjem».
 
U periodu od 1945. do 1947. godine je završio rad na eseju «Duh, duša i telo», koji je započeo početkom 20-ih godina.
 
26.maja 1946. godine Preosvećeni Luka je prebačen u Simferopolj i nažnačen za episkopa Krimskog i Simferopoljskog.
 
Godine od 1946-1961. bile su u potpunosti posvećene arhipastirskom služenju. Bolest oka je progresirala, i 1958. godine je nastupilo potpuno slepilo.
 
Medjutim, po sećanju protojereja Evgenija Vorševskog, čak i slepilo nije smetalo Vladiki da služi Božanstvene službe. Arhiepiskop Luka je ulazio u crkvu bez dodatne pomoći, celivao ikone, čitao napamet bogoslužbene molitve i Jevandjelje, pomzivao jelejem, izgovarao pronicljive propovedi. Oslepeli arhipastir je nastavio da upravlja Simferopoljskom eparhijom tokom naredne tri godine i ponekad je primao bolesnike, zadivljujući lokalne lekare svojim nepogrešivim dijagnozama.
 
Preosvećeni Luka se upokojio 11.juna 1961. godine na Dan Svih Svetih, koji su se proslavili u Rusiji. Sahranjen je na gradskom groblju Simferopolja.
 
1966. godine Sveti Sinod Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovske Patrijaršije doneo je odluku o ubrajanju Visokopreosvećenog arhiepiskopa Luke u svete, kao svetitelja i ispovednika vere. 18.marta 1996. godine pronadjeni su sveti ostaci arhiepiskopa Luke, koji su 20.marta bili prenešeni u Sveto-Trojičku sabornu crkvu Simferopolja. Tu je 25.maja održan svečani akt ubrajanja Visokopreosvećenog Luke u lik lokalno poštovnih svetitelja.
 
Arhijerejski Sabor Ruske Pravoslavne Crkve je 2000. godine ubrojao arhiepiskopa Krimskog i Simferopoljskog Luku medju Ruske Novomučenike i Ispovednike.

Praznuje se 29.maja/11.juna.

* * * *


AKATIST SVETITELjU LUKI, ISPOVEDNIKU, ARHIEPISKOPU KRIMSKOM



KONDAK 1.

Izabrani  svetitelju Crkve Pravoslavne  i ispovedniče, zasijavši zemlji  našoj u oblasti Krimskoj, kao  svetozarno svetilo, dobro se potrudivši i za ime Hristovo gonjenje pretrpevši, proslavljajući Gospoda Koji te proslavi, Koji nam je darovao tebe novog  molitvenika i pomoćnika, uznosimo ti pohvalno pojanje: oslobodi nas od svih bolesti duševnih i telesnih i ukrepi nas da istinski ostanemo u Pravoslavlju, da ti u umiljenju kličemo:

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi.

IKOS 1.

Angela  sabesedniče i ljudi nastavniče, Luko preslavni, slično Jevanđelisti i apostolu Luki, čije ime nosiš, dobio si od Boga dar da isceljuješ nemoći ljudske, mnoge trudove podnevši bolesti bližnjih isceljujući, iako si telesan bio o telu brinuo nisi, dobrim delima Oca Nebeskog proslavio si. Mi pak, zahvalno sa umiljenjem te prizivamo:

Raduj se, ti koji si od mladosti um svoj Hristovom  bremenu pokorio!

Raduj se, jer si prečesno stanište Svete  Trojice bio!

Raduj se, jer si blaženstvo milostivih, po Reči Gospodnjoj, nasledio!

Raduj se, jer si verom Hristovom i  znanjem bogodarovanim mnoge bolesne  iscelio!

Raduj se, lekaru milosrdni onih koji stradaju od telesnih bolesti!

Raduj se, u danima borbe iscelitelju voždova i vojnika!

Raduj se, svih lekara nastavniče!

Raduj se, u nevoljama i tugama brzi pomoćniče!

Raduj se, tvrđavo Pravoslavne Crkve!

Raduj se zemlje naše ozarenje!

Raduj se, krimske pastve pohvalo!

Raduj se, grada Simferapolja ukrase!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!

KONDAK 2.

Videći  u ljudima za vreme lečenja, kao  u ogledalu, premudrost i slavu  Tvorca svega Boga, Njemu Duhom Svetim neprestano si se uzdizao, bogomudri, svetlošću bogorazumlja i nas ozari, da zajedno s tobom kličemo: Aliluja!

IKOS 2.

Razum tvoj Božanskim učenjem prosvetio  si, Luko sveslavni, odbacivši svako  telesno mudrovanje, zajedno s razumom i volju povinuvši Gospodu. Sličan Apostolu si bio, i po Reči Hristovoj: «Hodite za Mnom, i učiniću vas lovcem ljudi», sve si ostavio i za Njim išavši, i ti, sveti, čuo si Gospoda Isusa, Koji te je pozvao na služenje preko sluge Svoga Arhiepiskopa Taškentskog Inokentija od koga si primio sveštenstvo u Crkvi Pravoslavnoj. Toga radi, kao bogomudrog nastavnika, slaveći te, pojemo ti ovako:

Raduj se, Angela Čuvara veselje!

Raduj se, jer njega nikada ražalostio nisi!

Raduj se, ti koji si uspešan u nauci  bio i time mudrace ovoga sveta  zadivio!

Raduj se, ti koji si se od onih koji čine bezzakonje uklanjao!

Raduj se, Božije Premudrosti sozercatelju i propovedniče!

Raduj se, istinskog bogoslovlja zlatoslovesni  učitelju!

Raduj se, apostolskih predanja čuvaru!

Raduj se, svećo, Bogom upaljena, koja razgoniš mrak beščašća!

Raduj se, zvezdo, koja put ka spasenju pokazuješ!

Raduj se, Pravoslavlja revnitelju!

Raduj se, raskolnika razobličitelju!

Raduj se, svedočenja i pravdi Gospodnjih  glasniče!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 3.

Silom blagodati Božije, još u ovom prolaznom  životu primio si dar, sveti Luko, da bolesti isceljuješ, i da se svi  koji ti usrdno pritiču isceljenja telesnih i čak i duševnih udostojavaju, kličući Bogu: Aliluja.

IKOS 3.

Imajući neprekidnu brigu o spasenju duša, poverenih ti od Boga, Luko blaženi, pastirski si ka dušespasonosnom životu, i rečju i samim delom poučavao. Toga radi, primi naše usrdne, tebi dostojne pohvale:

Raduj se, Božijim razumom ispunjeni!

Raduj se, blagodaću Duha Svetoga preosenjeni!

Raduj se, siromaštva Hristova podržavatelju!

Raduj se, pastiru dobri, koji one koji su od pravoslavne vere otpali i  lutali po gorama mudrovanja, tražiš!

Raduj se, delatelju vinograda Hristova, koji čeda Božija u istinskoj veri pravoslavnoj ukrepljuješ!

Raduj se, štite koji štitiš blagočestivost!

Raduj se, nepokolebiva osnovo Pravoslavlja!

Raduj se, čvrsti kamenu vere!

Raduj se, dušepagubnog neverja i zlotvornog obnovljenstva razobličitelju i iskorenitelju!

Raduj se, mudri ukrepitelju onih koji se u  duhovnom delanju podvizavaju!

Raduj se, ti koji si krst primivši Hrista sledio!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 4.

Imajući unutrašnju buru mnogih pomisli, prebivajući  u nedoumici sluga Božiji, šta  će o njemu reći Gospod, kada ga predviđahu da bude episkop gradu Taškentu: on celog sebe Hristu Bogu predade, i Njemu za sve blagodarenje uznoseći, klicaše: «Blagosloven Bog, Koji izliva blagodat Svoju na arhijereje Svoje», pojući Mu: Aliluja.

IKOS 4.

Čuvši ljudi pravoslavni, progonjeni, o dobroplodnim vrlinama duše tvoje, bogonosni Luko, i videvši te na stepenu svetiteljstva, kao dostojni sasud Božanske blagodati, koja ono što je bolesno isceljuje i što je oskudno nadopunjuje, dive se čudnom Promislu Božijem o tebi i prinose ti ovakve pohvale:

Raduj se, arhijereju, od Samoga Gospoda prednaznačeni!

Raduj se, jer je naslov knjige tvoje ukazao na čin episkopa!

Raduj se, jerarha ukrase!

Raduj se, pastiru dobri, jer si bio spreman  da dušu svoju položiš za ovce svoje  slovesne!

Raduj se, Crkve mnogosvetli svetilniče!

Raduj se, Apostola sapričasniče!

Raduj se, ispovednika ukrase!

Raduj se, ti koji si odbacio svaku brigu  o sebi!

Raduj se, u tugama utešitelju!

Raduj se, zbog ljudskih neznanja tugovaoče!

Raduj se, ti koji si pravo učenje javljao onima koji traže spasenje!

Raduj se, ti koji svojim životom to učenje  nisi posramio!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 5.

Poštujući krv Hristovu kao iskupljenje od večne smrti, čin episkopa u dane strašnih gonjenja po blagoslovu svetog Patrijarha Tihona iz ruku episkopa pravoslavnih primio si, Sveti Luko, podvig blagovesnika dobro si obavio, izobličijući, ukoravajući, moleći, sa svakim dugotrpljenjem i učenjem, pojući Bogu: Aliluja.

IKOS 5.

Videvši Angelski činovi velike tvoje podvige, kada si po zapovesti Gospodnjoj: «Blaženi izgnani pravde radi jer je takvijeh Carstvo Nebesko», u srcu ukrepljen bez roptanja podneo zatočeništvo i izgnanstvo u Sibir za ime Gospoda i svetu Crkvu Hristovu, trpljenjem velikim gradeći svoje spasenje, primerom svojim verne duše poučavajući. Mi koji te usrdno ljubavlju poštujemo slavimo te pohvalama ovim:

Raduj se, svetilniče na svećnjaku crkvenom postavljeni!

Raduj se, jer se reči Pisma: «Onaj koji ljubi dugotrpi», na tebi obistiniše!

Raduj se, ti koji si vernima zabranio da te štite!

Raduj se, ti koji si se vlastima povinovao  i svojevoljno se u ruke vojnika  noću predao!

Raduj se, jer si klevete nepravednih  sudija prezreo!

Raduj se, jer si na zatočenje sa smirenjem bez  roptanja pošao!

Raduj se, jer si iz tobom upravljane  Taškentske eparhije pravde radi izgnan!

Raduj se, jer su te verni oplakali!

Raduj se, jer si usta lažljivih nevernika  zatvorio!

Raduj se, jer si pravednim ustima nebeske  istine i u izgnanstvu objavljivao!

Raduj se, jer su mučenici na nebesima radi trpljenja tvog likovali!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 6.

Propovednik neućutni tajni Presvete, Jedinosušne  i Nerazdeljive Trojice bio  si i u zatvoru, i u gradovima  sibirskog izgnanstva, trpeći glad, mraz severnog dela zemlje ruske i surovost kleveta bezbožnih. Toga radi propoveda Crkva Krimska slavu Božiju javljenu na tebi, svetitelju Luko, jer si primio dar da isceljuješ bolesti duševne i telesne i u zemlji iznanstva, da svi jednim srcem i jednim ustima pevamo Bogu: Aliluja.

IKOS 6.

Zasijao si kao zvezda lučezarna, krasnojarskoj pastvi i tambovskoj, ozarujući duše vernih i razgoneći tamu nečestivosti i bezbožja. I ispuniše se na tebi reči Hristove: «Blaženi ste ako vas vređaju, i progone, i klevetaju na vas lažno, Mene radi». Ti si, gonjen iz grada u grad i klevete trpeći, arhipastirsko služenje usrdno ispunjavao, i sladošću pisanih dela tvojih nasitio si sve gladne i žedne pravde, koji te blagodarno prizivaju:

Raduj se, nastavniče svih koji ka nebesima upućuješ!

Raduj se, slave Božije istinski revnitelju!

Raduj se, vojniče Hristov nepobedivi!

Raduj se, ti koji si za Hrista Gospoda trpeo  zatvor i batine!

Raduj se, smirenja Njegovog istinski podražavatelju!

Raduj se, obitalište Duha Svetoga!

Raduj se, ti koji si s mudrima ušao u  radost Gospoda tvoga!

Raduj se, koristoljublja razobličitelju!

Raduj se, ti koji si pagubnost sujete pokazao!

Raduj se, ti koji si bezakonike na obraćenje prizivao!

Raduj se, jer je tobom satana posramljen!

Raduj se, jer se tobom Hristos proslavi!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  miloostivi!
 

KONDAK 7.

Hoteći  dostojno izvršiti podvig, poslan ti od Boga, obukao si se u sve oružje Božije i krenuo u borbu protiv kneza  ovoga sveta, duhova zlobe u podnebesju, opasavši se pojasom istine i obukavši se u oklop pravde, polomio si, ispovedniče Luko, sve strele lukavog, pojući Tvorcu i Bogu: Aliluja.

IKOS 7.

Novo  gonjenje podigoše bezzakoni i bezbožni ljudi na Crkvu Pravoslavnu i izgnaše te u daleku dubinu tajge, svetitelju Luko, i kada si blizu smrti bio, rukom Božijom sačuvan, klicao si sa Apostolom Pavlom: «Do sadašnjeg časa sam i gladan, i žedan, i nag, i stradam, i lutam...u gonjenjima, trpim: smetlište svetu postadoh, od svih prezren». Toga radi, vođeni tobom, kličemo ti pohvalno:

Raduj se, ispovedniče Hristov blaženi!

Raduj se. Mraz ljuti pretrpevši!

Raduj se, ti koji si blizu smrti bio, a  Gospod te je sačuvao!

Raduj se, ti koji si samoodricanje savršeno pokazao!

Raduj se, ti koji si unevestio dušu tvoju Ženiku Hristu!

Raduj se, jer si Gospoda raspetog na krstu  neposredno pred očima imao!

Raduj se, jer si u bdenjima i molitvama  neprekidno prebivao!

Raduj se, Jedinosušne Trojice istinski revnitelju!

Raduj se, brzi od svake bolesti besplatni  lekaru!

Raduj se, ti koji si iscelio bolesne od kostobolje i raka!

Raduj se, jer su neisceljivi od gnojne bolesti  kostiju i rana, zdravi ustajali!

Raduj se, jer se verom tvojom i lekarskim  naporima raslabljeni isceliše!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i milostivi!
 

KONDAK 8. 

Stranac u ovozemaljskoj dolini bio si, trpljenja, uzdržanja i čistote primer pokazao  si ispovedniče Luko. Ljubav jevanđelsku projavio si, kada otadžbina tvoja u opasnosti od nadiranja inoplemenih beše, danonoćno si u bolnici radio, isceljujući bolesti i rane voždova i vojnika zemaljske otadžbine, nezlopamćenjem i ljubavlju zadivljujući sve koji su ti nažao činili i mnoge si obratio ka Hristu, da bi Mu pevali: Aliluja.

IKOS 8.

Sav ispunjen  ljubavlju Hristovom, Luko dobrog srca, dušu svoju polagao si za prijatelje  svoje, i kao Anđeo Čuvar bio  si pored bližnjih i daljnjih, zlobu  ukroćujući, neprijateljstva gaseći i spasenje svima darujući. Sećajući se napora tvojih za dobro ljudi tvoje otadžbine, blagodarno ti kličemo:

Raduj se, ti koji si divnu ljubav ka otadžbini ovozemaljskoj pokazao!

Raduj se, smirenja i nezlobivosti učitelju!

Raduj se, ti koji si izgnanstvo i surove muke hrabromudreno pretrpeo!

Raduj se, jer si za Hrista postradao i  mučen bio!

Raduj se, jer si Njega čvrsto ispovedao!

Raduj se, jer si zlobu neprijateljsku  ljubavlju Hristovom pobedio!

Raduj se, oče blagosrdni, koji si želeo  spasenje mnogih!

Raduj se, jer si velikim nevoljama bio  isproban!

Raduj se, jer si u gonjenjima divno trpljenje  projavio!

Raduj se, jer si za neprijatelje molio  Gospoda!

Raduj se, jer si ljubavlju pobedio svako  neprijateljstvo!

Raduj se, jer si nezlobivošću pokorio  mnoga srca!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 9.

Svima si bio sve, kao i sveti Pavle, da svakoga spaseš, svetitelju Luko, arhipastirski podvig vršeći u tambovskom kraju, mnogim naporima crkve obnavljajući  i gradeći, pravila Svetootačka strogo poštujući, spasenju pastve svoje neprestano služeći, čisto Bogu pojući: Aliluja.

IKOS 9.

Ljudski  um ne može dostojno da iskaže mnoštvo tvojih dobročinstava, kada si se javio na Krimskoj zemlji, kao otac čadoljubivi, svetitelju oče Luko. Darežljiva desnica tvoja svuda dosezaše. Mi želeći podražavati tvojoj blagosrdnosti, sa divljenjem te prizivamo:

Raduj se, zraku ljubavi Božije!

Raduj se, neiscrpna riznico milosrđa Spasiteljevog!

Raduj se, jer si sve svoje siromašnima  razdao!

Raduj se, jer si bližnje svoje više od sebe voleo!

Raduj se, jer si siročad bez majki  hranio i vaspitavao!

Raduj se, jer si brinuo o bespomoćnim  starcima i staricama!

Raduj se, jer si bolesne i u zatvoru  zatvorenike posećivao!

Raduj se, jer si potrebe nevoljnih u  raznim mestima otadžbine svoje brzo ispunjavao!

Raduj se, jer si sećajući se siromašnih, obede si im pripremao!

Raduj se, jer si se onima u tugama kao  Anđeo utešitelj javljao!

Raduj se, Angele zemaljski i čoveče nebeski!

Raduj se, jer se zbog dubine milosrđa tvoga  Majka Božija zaradovala!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 10.

Mnogo godina služiti spasenju krimske  pastve tvoje nisi prestajao podražavajući  pastirenačalnika Hrista na ramena zabdludele ponevši, Bogu i Ocu priveo si. Božijim milosrđem tešeći, na ispravljanje života poukama svojim sve si prizivao, da čistim srcem pojemo Bogu: Aliluja.

IKOS 10.

Cara  Nebeskog Hrista Boga verni služitelj bio si, svetitelju oče Luko, neumorno objavljujući reči istine u svim crkvama  zemlje Tavričeske, dušespasonosnom  hranom jevanđelskog učenja verna  čada poučavajući i pravilo crkveno da se tačno ispunjuje zahtevajući. Mi te kao pastira dobrog proslavljamo:

Raduj se, neumorni propovedniče jevanđelske  istine!

Raduj se, jer si od Boga ti uručeno stado  slovesno dobro napasao!

Raduj se, jer si ovce svoje slovesne od dušegubnih vukova sačuvao!

Raduj se, čina crkvenog strogi poštovaoče!

Raduj se, čuvaru čistote vere pravoslavne!

Raduj se, jer preko tebe Duh Sveti  ispisa reči spasonosne!

Raduj se, jer si tajnu bogoslovlja o  duhu, duši i telu nama objavio!

Raduj se, jer je reč tvoja, kao u rize pozlaćene, tajnama vere odevena!

Raduj se, munjo, koja gordost svrgava!

Raduj se, grome, koji one koji nezakonito žive zastrašuje!

Raduj se, crkvene pobožnosti nasaditelju!

Raduj se, arhipastiru, koji si pastire duhovne  neprestano poučavao i urazumljavao!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 11.

Pojanje  pored groba tvoga, ugodniče Božiji, ne prestajaše ni u dane blaženog upokojenja tvoga. Mnogi te gledahu bogonosnog i ravnoangelskog, okupivši se sa svih strana tvoje ovozemaljske otadžbine, da bi uzneli zajedničku molitvu za dušu tvoju, koja se preseljavala u gornje obitelji nebeske otadžbine kličući i pojući Bogu: Aliluja.

IKOS 11.

Svetilo si u Crkvi Hristovoj, koje gori nematerijalnom svetološću blagodati Božije, svetitelju Luko, obasjavajući sve delove naše zemlje. Kada je došlo vreme odlaska tvoga sa ovoga sveta, Božiji Angeli uzeše svetu dušu tvoju, i u nebeske obitelji uznesoše. Mi, pominjući tvoje blaženo usnuće i veliko proslavljenje na nebu i na zemlji, s radošću ti prinosimo ove pohvale:

Raduj se, neugasiva svetlosti Svetlosti Nevečernje!

Raduj se, jer mnogi kroz tvoja dobra  dela proslaviše dela Oca Nebeskog!

Raduj se, jer je svetlost tvojih dobrih dela zasvetlela pred ljudima!

Raduj se, jer si pravednim životom svojim Bogu ugodio!

Raduj se, ugodniče Božiji, blagočestivo usnuvši!

Raduj se, jer si veru, nadu i ljubav od Boga sticao!

Raduj se, jer si se sa Hristom, Koga si zavoleo, na vekove sjedinio!

Raduj se, Carstva Nebeskog i slave večne  nasledniče!

Raduj se, arhijereju, od večnog Arhijereja Hrista blagodatnim darovima ispunjeni!

Raduj se, brzi pomoćniče onih koji te prizivaju!

Raduj se, krimske zemlje novo svetilo  i tvrđavo!

Raduj se, hrišćanskog roda blagodatni zaštitniče!

Raduj se, svetitelju Krimski  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 12.

Znajući za blagodat datu ti odozgo, sa strahopoštovanjem celivamo tvoga lika časnu ikonu, svetitelju Luko, nadajući se da ćemo tvojim zastupništvom dobiti ono  što od Boga molimo. Pripadajući tvojim svetim moštima sa umiljenjem te molimo: Ukrepi nas da čvrsto stojimo u pravoslavnoj veri i ugađajući dobrim delima neućutno pojemo Bogu: Aliluja.

IKOS 12.

Pojući  Bogu, divnom u svetima Svojim, hvalimo  te, Hristov ispovedniče, svetitelju  i zastupniče pred Gospodom. Jer  si sav među višnjima, ali ni nas dole ne ostavljaš, svetitelju oče Luko, zajedno sa Hristom caruješ i nas grešne pred Prestolom Božijim zastupaš. Toga radi, sa umiljenjem te prizivamo:

Raduj se, svetlosti nepristupne gledaoče!

Raduj se, zvezdo lučezarna, koja si nad našom  zemljom zasijala!

Raduj se, jer se tebi raduju Angeli i vesele ljudi!

Raduj se, jer si naučivši Hristove zapovesti, izvršavao ih!

Raduj se, jer si se udostojio Carstva  Nebeskog!

Raduj se, jer si putem ispovedništva  rajska naselja dostigao!

Raduj se, jer si Hrista radi trpeo uvrede i večnu slavu s Njim primio!

Raduj se, jer duše naše vodiš ka Carstvu  Nebeskom!

Raduj se, jer nas grešne zastupaš pred Prestolom Božijim!

Raduj se, Pravoslavlja pohvalo i naše zemlje radovanje!

Raduj se, jer si se udostojio da budeš  među svetima!

Raduj se, Sabora svih Krimskih svetitelja  saučesniče!

Raduj se, svetitelju Krismki  ispovedniče Luko, lekaru dobri i  milostivi!
 

KONDAK 13.

O veliki i preslavni Božiji ugodniče, svetitelju  oče naš Luko, primi ovo pohvalno pojanje od nas nedostojnih, koje ti sa sinovskom ljubavlju prinosimo. Tvojim zastupništvom pred Prestolom  Božijim i tvojim molitvama sve  nas u pravoslavnoj veri i dobrim delima utvrdi. Od svakih nevolja, tuga, bolesti i napasti u ovom životu sačuvaj nas, a od muka u budućem  izbavi. I udostoj nas da u večnom životu zajedno sa tobom i svima  svetima pojemo Tvorcu našem: Aliluja. (3h).
 
* * * *

prevod sa ruskog
sestra Radmila Maksimović


Pročitano: 10717 puta