MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PREZENTACIJA KNJIGE "DUHOVNI RAZGOVORI " NA RADIO SVETIGORA



(Razgovor sa bratom Radomirom Vučićem)



DUHOVNI RAZGOVORI VOĐENI PREKO PROGRAMA SKYPE
 



Knjiga arh. Gavrila Vučkovića igumana m. Lepavina „Duhovni razgovori vođeni preko programa Skype“ nedavno je izašla iz štampe. Knjiga je specifična, jedinstvena u duhovnoj literaturi. Izuzetno je i grafički opremljena, kolor fotografije radio je Darko Radanović a grafički urednik je Dragi Savićević.
Sagovornik u studiju je Radomir Vučić, novinar TV Republike Srpske, koji je dobio blagoslov o. Gavrila da knjigu predstavimo javnosti. Knjiga počinje pismom koje je arh. Gavrilo uputio mitropolitu zagrebačko ljubljanskom i cele Italije g. Jovanu, tražeći blagoslov za njeno objavljivanje. Pored ostalog se kaže:
„Vaše visokopreosveštenstvo, kako sam i sam iznenađen što Vaše gotovo proročke reči, kojima ste dali blagoslov za kupovinu računara u manastiru Lepavini, prosto predviđajući ovakva vid misionarenja u vremenima opterećenim velikim duhovnim prazninama u dušama našeg naroda, što je u tom trenutku meni kao igumanu izgledalo neverovatnim, doprineše da upornim radom i učenjem ovladam kompjuterskom tenikom te da sada, u slavu Gospoda i uz pomoć Presvete Bogorodice Lepavinske, nesmetano vodim razgovore i odgovaram na pitanja vernika žednih duhovnih pouka i saveta, žednih kapi vode sa živonosnih izvora, gladnih reči Božije.
Kako su mi se ti razgovori učinili korisnim i za druge čitaoce, po Vašem blagoslovu počeo sam da ih objavljujem na sajtu manastira Lepavine u rubrici „Saveti duhovnika i odgovori na svakodnevne nedoumice verujućih ljudi.“ Desilo se nešto neverovatno, posećenost te rubrike na sajtu je uzela neverovatne razmere. Tako je po najnovijem podatku od 4. decembra 2008. godine do 6.aprila 2009. godine tu rubriku posetilo 45.000 vernika. To je odista neverovatno interesovanje. Javljaju se intelektualci i obični mirjani, majke, sestre, mladi i stariji, svi gladni i žedni reči Božije.
Tako se i rodila ideja za štampanje knjige, koju bismo sa Vašim blagoslovom nazvali kao u naslovu. Ovakav vid misionarenja u današnje vreme jeste novina i nije još zabeležen ni na jednom pravoslavnom sajtu u svetu…..“
U odgovoru na ovo pismo, a u Predgovoru knjige mitropolit zagrebačko ljubljanski Jovan kaže:

 
„Arhimandrit Gavrilo (Vučković), nastojatelj manastira Lepavine, i njegovi „Saveti duhovnika i odgovori na svakodnevne neodumice verujućih ljudi“, koje čitamo na sajtu Manastira, podstiče na razmišljanje o fenomenu kompjutera, informatike i elektronske pošte, kao najsavremenijem sredstvu u pastirskom bogoslovlju, i savremenom dijalogu sa bližnjima u celome svetu. Mogli bismo naći oslonac u Hristovim rečima upućenim svetim apostolima i njihovim sledbenicima: „Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenjeu.“ (Mk. 16,15)
Ko je upoznat sa sadržajem na sajtu manastira Lepavine, ko sluša Radio Blagovesti m. Lepavine i akatist Presvetoj Bogorodici koji čita arh. Gavrilo (od 22 do 23 sata), nije mu potrebno mnogo objašnjavati kakva se duhovna vrednost doživljava u tom izuzetnom zajedništvu…
Mnogo truda je uloženo u obnovu m. Lepavine posle razaranja u Drugom svetskom ratu. Jedva se preživljavalo. Postepenom obnovom porušenog bila je velika želja da se bar dobije telefon za manastirsku kancelariju. Kompjutere su tada koristili retki bogati ljudi, siromašni su mogli samo da požele tako nešto. Kad su se stvorile mogućnosti da nabavimo tu čudesnu opremu, trebalo je savladati osnovno rukovanje sa računalom i uključiti se u sasvim novi svet, čemu se tada nije baš mnogo pridavalo važnosti. Sada je sasvim jasno da se moramo opismenjavati na savremeni način i iskoristiti sva moderna tehnička sredstva za uspešno misionarsko i duhovno obavljanje svoje pastirske dužnosti.
Otvorite sajt m. Lepavine ili pročitajte šta vam govori i poručuje arh. Gavrilo u svojoj knjizi, koja vam je u rukama, pa sami ocenite koliko ima tog duhovnog blaga, koje može i vama biti za dušu korisno.“

O hrišćanskom podvigu

Pitanje: Zaista je čudesno kako Gospod promišlja o putevima našim. I sam način na koji je o. Gavrilo dobio kompjuter, nije znao da njime rukuje, naučio je to sjajno, ponekad se čini da zna više i od onih koji su učili u školi kako se kompjuter koristi. A kada je ovladao tehničkom otac je počeo misionarenje koje se granalo i razslistavalo na radost brojnih ljudi koji su sa ocem komunicirali ma gde bili na ovoj našoj planeti. Mislim da upravo to i osnovna vrednost ove knjige, komunikacija preko interneta ljudima, bogoljublje i bratoljublje, sejanje Božije reči. Kako bi ti knjigu predstavio obraćajući se ljudima koji nisu imali prilike da preko kompjutera komuniciraju sa o. Gavrilom?
Odgovor: Koliko ja poimam kao duhovno čedo i uopšte kao neko ko je upoznao o. Gavrila, njegov duhovni rad uvek je mnogoznačan, polivalentan, uvek se može iz više perspektiva gledati šta on u stvari to radi. A ishodište njegovog delovanja je uvek u podvigu hrišćanskom, u jednoj strogosti njegovog ličnog života. Znači, u ličnom životu svedoči jednu strogost normi i sad odjednom iz strogosti, iz jednog izvora, iz fokusa unutrašnjeg razliva se ovo što on radi, pretače se u njegovom radu preko interneta.
E sada, kako bih predstavio knjigu? Mogu da je predstavim prvo iz lične perspektive, šta sam doživeo. Bio sam pomalo svedok kako knjiga nastaje iz same srži života o. Gavrila i onoga što se dešava oko njega. Knjiga nije konstrukcija, nego jednostavno nastaje spontano ali na neki čudan način.
Moj prvi kontakt je isto bio preko interneta. I kao što se može videti u knjizi, on u razgovorima često pita….kako si došao do mene…do skajpa…do Bogorodice Lepavinske. Takav je bio i moj prvi doživljaj, kontakt, rekao mi je: „Sretan ti imendan!“ Nisam znao da mi je imendan, bilo je to 11. oktobra, a on mi je odgovorio: „Radomir je na grčkom Hariton i znači radost.“ Pitao me je kako sam ja došao do sajta i onda mi se odjednom počeo otvarati film. Pita jednostavno, kao što se vidi u knjizi, sa malo reči a čoveku se čini da prodire u srž.
Par puta mi je dozvolio da gledam u njegovoj keliji kako teče komunikacija preko kompjutera, odjednom je pedeset ljudi uključeno i otac po nekoj svojoj duhovnoj aparaturi koja se razvila i nastala iz pedesetogodišnjeg podviga manastirskog, kao da izabira među tih pedeset ljudi kome je napotrebnije da odgovori. Teško je to prepoznati, saživeti se s tim na koji način on odabiara sa kim će razgovarati, jer, kako kaže, ne mogu na pet kanala odjednom razgovarati. U razgovoru hvata srž i verovatno svako od njih, kako je bilo i sa mnom, dobija sržno pitanje koje nešto razrešava u njegovom životu. I otuda ta začuđenost, što se opet vidi u knjizi, ljudi koji komuniciraju sa njim. Znači, to je od neke neverovatne duhovne snage jer je maltene kao dete otišao u manastir, otišao iz ovog sveta a pritom ovaj svet potpuno razume. Čovek se čak čudi kako jedan monah koji je istovremeno i devstenik, može da te stvari vidi, shvata i daje prave odgovore.
Pitanje: Mnogi su, iako žive i blizu crkava i manastira, upravo zahvaljujući internetu i razgovoru preko skajpa sa o. Gavrilom dobili odgovore na životna pitanja. Otac je pomogao da se vrati mir u mnoge porodice, poučava ljude kako da se ispovedaju, da žive hrišćanski.
Odgovor: Današnji svet je rastrojen, neke vrste rastrojstva muče ljude, u porodici, na poslu, u školi. I sada kroz očevo to ciljano pitanje, usmerava nas na neki način, kao kormilarenje kroz reči jer preko skajpa ljudi dobijaju neki impuls da se ustroje.

Oče moj, mili

Pitanje: Kao primer kako to izgleda izdvajam razgovore očeve sa bratom Petrom. On često razgovore počinje sa…Oče moj ili Oče moj mili….Njihovi razgovori su slikoviti, puni ljubavi.
Odgovor: Koliko znam, godinama su komunicirali preko kompjutera, a tek su se kasnije i sreli u manastiru. Ogromna je ta energija koju otac daje bratu Petru koji je stalno u nekim svojim previranjima i vrlo je interesatno pošto su to dramatični zapleti.
Pitanje: Mladima će ovo biti posebno zanimljivo, jer brat Petar ima veliku želju da misionari, da reč Božiju usadi u čovekovo srce. Često je oko njega puno devojaka kojima priča o Bogu i ponekad dođe i do nekih zabuna. Evo samo deo dijaloga od brojonih u knjizi….

Iz knjige

B. Petar: Oče, ima li tu mesta za zabrinutost da se ona ne zaljubi u mene?
O. Gavrilo: Tebe samo ako pogleda neka devojka, odmah ti se čini da se zaljubila u tebe. Kako to da ne pomisliš da te je ona pogledala kao duhovnog brata u Hristu? Ti im se po spoljašnjem izgledu odaješ kao produhovljena duša i da ćeš im duhovno pomoći. To su samo tvoje pomisli, kako sam ti rekao napred, ona te doživljava kao duhovnog brata.
B. Petar: Dobro onda, oče, znači ja mogu njoj da pomažem.
O. Gavrilo: Sada ti u njih gledaj kao na svoje duhovne sestre i odbaci grešne misli koje ti dolaze. Kada ti budu dolazile, odmah u sebi molitvu: GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME GREŠNOG!
B. Petar: Hvala, oče moj, mislim da bi me drugi duhovnik izgrdio za nešto ovakvo, no Vi me očigledno dobro poznajete.

Virtualna porodica

Ispričaću opet jedan svoj lični doživljaj. U jednom trenutku otac mi kaže: „E, uključi se na skajp program.“ Ja sad ne znam da li je to metaforički, skaj kao nebo na engleskom, da se više okrenem ka nebeskom, ka duhovnijem življenju ili misli na skajp program. Pitam i dobijem odgovor da se uključim na skajp i vidim recimo, da mi je telefonski račun mnogo manji. Vidim da mi otac daje neke savete koji mi olakšavaju život. Tako sam upoznao i taj skajp program, inače me nije interesovao, više sam se interesovao za program za pisanje i ono što radim. To je samo mali primer kako otac i tako pomaže ljudima, olakšava praktični ali i duhovni život.
Pitanje: U knjizi o. Gavrilo često govori o virtualnoj porodici, povezujući ljude, sve oni koji mu se javljaju u jednu celinu ma gde se nalazili. Tako bi mogli sada da razgovaramo i o dva aspekta koja otvara ova knjiga, jedan je sabornost, zajedništvo jer su se mnogi upoznali zahvaljujući sajtu m. Lepavina i radu o. Gavrila na njemu. Ljudi su se tako virtualno susreli a danas mnogi sarađuju, duhovno se ohrabruju, komuniciraju. Drugi aspekt o kome možemo da pričamo bio bi o pozitivnim svojstvima i misiji, ako tako može da se kaže, kompjutera u duhovnom životu. O. Gavrilo je jednom prilikom rekao da mu se javljaju mladi ljudi koji su uplašeni od kompjutera, ne žele da rade na njemu i na neki način ga se boje.
Odgovor: Sve ono što rešava taj osnovni problem, to je problem ljudskosti. Kriza ljudskosti, kriza saosećanja međusobnog, kriza socijalnosti upravo izaziva i krizu danas u svetu. To je u Poslanici Božićnoj rekao i Patrijarh Pavle. Otac jednostavno koristi sredstvo moderne tehnologije ne samo da misionari, da objasni šta je crkveni način življenja nego i da se ljudi povežu. I uvek se nešto konkretno dešava, to nisu razgovori koji imaju neku svoju prazninu, praznoslovlje ili kako kaže otac, da ne filozofiramo. Dakle, ljudi se nalaze, povezuju se, jedni drugima pomažu, saosećaju jedni s drugima, žive hrišćanskim životom i u ljubavi. Ja sam preko oca mnoge ljude upoznao koji mi pomažu u nekim stvarima danas, poslovima. Znači, to je jedno konkretno hrišćanstvo. To nije ni neka sholastička teologija, ni visokoumlje, već opitno, praktično hrišćanstvo koje je bazirano na svetotajinskom crkvenom životu. To uvek otac kaže u ovim razgovorima ljudima, ispovedaj se, opraštaj….Dakle, moderna tehnologija koristi i u duhovnom životu.
Mi možda imamo pogrešnu predstavu da je Crkva konzervativna u smislu da nije inovativna a Bog je inovativan. To su možda neke predstave koje su bile iz prošlog vremena, iz vremena kada je Crkva bila pod pritiskom svetovnih vlasti pa je prikazivana kao mračna institucija. Gospod je uvek sa nama i uvek je nov a kad se pričestimo osećamo se obnovljeni. Znači, Gospod daje uvek nešto novo. Crkva je uvek bila prethodnica tehnološkog napretka i sada ovo što otac Gavrilo radi to je ono, da točak ubrzamo, da budemo u skladu sa onim što je funkcija crkvenosti, mi kao živa crkva, svi. Da povezujemo svoj duhovni život sa nečim što je realno, tehnologijom, naukom.

Lični primer

Pitanje: Trebalo bi istaći i to da o. Gavrilo svojim primerom svedoči kako treba živeti. Razgovori koje vodi su iscrpljujući, on je i bolestan i iz sopstvenog iskustva govori ljudima o zdravlju to je prosto jedna posebna tema. Pored rada na kompjuteru, obavlja i svakodnevne igumanske dužnosti u manastiru, moli se. Puno se trudi da bi pomogao ljudima i sam si se zapitao odakle mu tolika snaga, ljubavi prema ljudima. Zapravo je primer svima nama.
Odgovor: To je i primer i naravno to je mera njegova. A njegov ritam je život po manastirskom ustrojstvu a ima i svoj režim fizikalnih vežbi zbog zdravlja, ima bogoslužbeni ciklus, pa ljude koji dolaze da se pomole Presvetoj Bogorodici Lepavinskoj kojima čita moleban i onda ima to vreme kada se bavi internetom. Ja sam bio mesec dana i kad čovek svaki dan živi u tom ritmu jednostavno oseća se neverovatno blagodatno, stalno je molitva prisustva, mislim da je otac permanentno u Isusovoj molitvi i kako to ipak čovek nekada pada. Nekad me sramota kad padnem i pitam se kako to otac sve izdržava.
Pitanje: Baš htedoh da pitam, kada ti se desi da se lenjiš, da si mrzovoljan, neraspoložen da li ti tada padne na pamet otac da te ohrabri?
Odgovor: Što je još interesantnije, ne samo da mi padne napamet, nego se obično tad otac javlja i onda daje neke zadatke, aktivira me i kao neka eksplozija i kaže…hajde, brate mogao bi da uradiš to i to…i ja se odmah podižem.
Pitanje: Sigurno će biti zanimljivo slušaocima da čuju odgovor na često pitanje o novim dokumentima, ličnim kartama, pasošima. Ljudi su u neodumici, neki čak kažu i da ih neće uzimati zbog kodova. Da čujemo šta o. Gavrilo kaže na tu temu.

Iz knjige

Odgovor o. Gavrila: “Ako nećete da primite, da li imate negde neku prašumu gde ćete se nastaniti, jed odbijate prihvatiti civilizacijske tokove? Ako opterećujete svoje glave sa tim, to je samo gubljenje vremena. Zbog toga duša ne ide u pakao, nego za dobra dela idemo u raj, a nedela će nas osuditi. Nikakvi čipovi, koji predstavljaju propadljiva materijalna dela, tu ne igraju ulogu. Nećemo mi napr. zbog broja 666 koji se pominje u Otkrivenju pocepati onaj deo Biblije gde se on pominje, ili samu 666 stranicu, samo zato što se isti broj koristi i u nekim okultnim učenjima. Ili, recimo, da broj 13 odbacimo zato što je navodno nesrećan, pa kad padne petak 13. taj dan smatramo nesrećnim. Svaki dan je dan Božiji i ima svoju funkciju, zato zadržite trezvenost i razum čist, jer u današnje vreme ima dosta onih koji smućuju narod tim virusom i uznemiruju ga, pa se troši vreme na to umesto na molitve, dobra dela, na spasenje duše i večni život.
Sagovornica: Hvala, oče Gavrilo. Pozdrav od sve verne dece Gospodnje iz Prilepa u Makedoniji.

O ispovesti i pokajanju

Pitanje: Mnoge nedoumice i pitanja danas su upravo vezane za moderne tehnologije.
Odgovor: Šta je poruka iz knjige? O. Gavrilo poručuje da se ne opterećujemo time. Evo, mi smo sada na mediju radija, ja radim na televiziji ili kad se bavimo internetom ako čovek živi crkveno, ako se pričešćuje, molitven je, mogu reći iz sopstvenog iskutva ideje se rađaju. Dešava se to i sa umetnicima koji su crkveni, odjednom se oseti eksplozija ideja. Znači konkretno moderni mediji, tehnologija pomažu. Znam da meni konkretno u poslu pomaže svetotajinski život. Inače bi bio rastrojen, u nedoumicama, šta ću i kako ću, dosada neka a kad dođe neki veliki crkveni praznik meni pršte ideje. Otac kaže, čemu da se mi zbog nekih formalnosti, nekih artefakata materijalnih – čip, kartica smućujemo. To se obično dešava kod neofita i on pokušava ljude koji su novi u veri, možda imaju neke strahove i ostrašćenosti i otac pokušava da to razbije.
Pitanje: Pomenuo si strah, puno je pitanja danas vezano za strah, ljudi pišu ocu da se boje sutrašnjeg dana, da li će izgubiti posao, da li će deca upisati škole, strah ih pritiska. Otac ih ohrabruje da popravljaju sebe, da žive u veri i da tako rukovode i sebe i svoju porodicu.
Odgovor: Odgovarajući ljudima, otac prenosi učenje Crkve koje postoji već hiljadama godina, blago koje mi imamo. Baš je bilo takvo pitanje vezano za strah i on kaže…pa, to je teret na duši, nešto na savesti i jednostavno potrebno je pokajanje.

Iz knjige

Upravo je zanimljivo da čujemo šta otac kaže o ispovesti.
Sagovornica: Oče, nedavno sam krenula u crkvu. Počela sam da postim u sredu i petak. Rekli ste da treba i da se pričestim. Poslušala sam Vas i juče sam i to obavila u našoj mesnoj crkvi. No, oče, na duši mi nije ništa lakše. Ne osećam nikakvu promenu, sve isto kao i pre.
O. Gavrilo: A šta si rekla svešteniku na ispovesti?
Sagovornica: Pa, da se kajem za sve.
O. Gavrilo: Kako to za sve? Je li se kaješ i za atomske bombe po svetu?
Sagovornica: Ne znam, oče, na šta mislite….
O. Gavrilo: Pa ne ide sa na ispovest da pričaš svašta. Ispovest mora da izlazi iz dna duše. Pre nego što pristupiš Svetoj Tajni dobro razmisli kojim si svojim delom ranila tuđu i svoju dušu. Sve onako lepo po božijim zapovestima da se preispitaš. Da se pokaješ, da suzama umiješ svoje grehe, da ti je istinski žao što si ih počinila. Grehom mi raskidamo savez sa Bogom, a pokajanjem i Svetim Pričešćem ga opet uspostavljamo. Tako se pripremiš. Treba sledeću nedelju ponovo da ideš na ispovest kako sam ti rekao, pa mi se posle opet javi. Za nedelju dana…
Sagovornica: Pomaže Bog, oče.
O. Gavrilo: Bog te blagoslovio. Jesi li me poslušala?
Sagovornica: Jesam, oče. Bila sam danas ponovo na ispovesti. Rekla sam sve po redu otkako se sećam, sve što sam Gospodu zgrešila. Napisala sam na papir da ne zaboravim.
O. Gavirlo: E, to je dobro. Često puta kad se pred sveštenikom treba reći neki greh, đavo ga sakrije i zaveže jezik, kao što zmija pobegne pod kamen.
Sagovornica: Danas se, oče, osećam kao da sam se ponovo rodila! Nekako sam lagana u telu i u duši. Zagrlila bih ceo svet svojim rukama. Oplakala bih svačiju ranu!

Zavist i ljubomora


Pitanje: Evo čuli smo samo mali komunikacije između o.Gavrila i sagovornika na skajpu. Ljudi bivaju očišćeni, oprani, radosni, spremni da dalje krenu u život na drugačiji način i znajući da je Gospod uvek tu da im pomogne.
Odgovor: Nedavno jedna sestra koja se bavi menadžmentom u vele trgovini, potpuno je racionalnom razgovarala preko skajpa sa ocem. Njen razgovor nije ušao u knjigu jer je knjiga pre toga odštampana, ali mislim da ga ima na skajpu i vrlo je zanimljiv. Pitam je kako joj otac deluje. Ona mi je odgovorila da je neverovatno kako se u malo reči oseća neki volumen duhovni, potencijal i dodaje, kako joj je otac neke njene nedoumice potpuno pojednostavio, razrešio. Dakle, razgovori su vezani uvek za neki konkretan rezultat.
Možemo zaključiti da je tema je puno, magija, vaspitanje dece, odnosi u porodici, teme izviru iz života i svakodnevnih iskušenja. Česta su i ovakva pitanja:

Iz knjige:

Sagovornik: Oče, mene zanima kako se možemo boriti protiv zavisti i ljubomore.
Odgovor: Kod verujućeg čoveka ne postoji zavist. Takav čovek se sa puno ljubavi raduje uspehu drugog i time uništava svaku ljubomoru i zavist. Ali, ko ima zavisti u sebi, taj kao da drži zmiju u nedrima, a zmija je opasnost upravo za onoga ko je drži u sebi, i zato bi tu zmiju trebalo što pre izbaciti iz nedara i iz srca. To se postiže samo ispovešću i pokajnjem. Potrebno je samo da se izbaci zavist i mržnja prema drugima i da se stekne ljubav prema svima. Tada se u dušu useljava Bog, jer Bog je Ljubav, a tu je odmah i blagodat Duha Svetoga.

Mogli bi se o knjizi arh. Gavrila “Duhovni razgovori vođeni preko skajpa” pričati još puno. Knjiga je obimna, u tvrdom povezu, sa lepim fotografijama manastira, vladike, monaha, slika posetilaca, očevih sa Svete Gore i prilikom monašenja. Otac odgovara i na lična pitanja o porodici, monašenju, često kaže, pa jeste i ja sam imao takve probleme kada sam bio mlad i tako postaje blizak onima koji sa njim razgovaraju, pokazuje da svi mi dok smo ovde na zemlji imamo probleme i iskušenja, sa kojima se borima i ustajemo kad padnemo. Ova knjiga svakako upućuje i ohrabruje one koji je čitaju, pokazuje put, put ljubavi prema Bogu i prema čoveku.

Na kraju razgovora naš sagovornik Radomir Vučić kaže: “Pošto je otac uvek inovativan mene interesuje šta će sledeće doći. Imao je Duhovnu tribinu, razgovore preko Skajpa, časopis, ima Radio Blagovesti, šta će biti novo. Bog je uvek inovativan i nov, kroz tu božansku silu šta li će novo doći. Znamo da je rečeno, ništa novo pod kapom nebeskom, ali fenomeni današnjice sa kojima se moramo suočiti i ta iskušenja koja dolaze imaju ipak neku svoju dozu specifičnosti. A pogotov sada kada je svet postao globalno selo u kome prostor, pa čak neka ni vreme ne igraju neku ulogu. Ono što se dešava u Njujorku ili Kini ima uticaja i ovde. Dakle, svet je postao jedno i kako se sada izboriti sa tim, nema druge paradigme nego paradigme koju daje judeohrišćanska civilizacija, jer mi živimo u toj civilizaciji samo izopačenoj. Ako se treba tražiti rešenje onda se u njenim korenima to traži. Upravo jedan Svetogorac, arh. Gavrilo (Vučković) koji koristeći moderne medije a koji je duboko u ovom duhovnom i civilizacijskom kodu, u temelju pokazuje kako, na koji način. To nisu samo svakodnevni odgovori nego mnogo širi, sveobuhvatniji, suštinski.”


 
Ljiljana Sinđelić Nikolić
 

Pročitano: 4574 puta