MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Došao sam da čujem o Starcu Gervasiju još kao tinejdžer, kad sam bio u poseti svojoj baki u Patri, u Grčkoj . Bile su to rane ' 90-e, a uticaj ovog pobožnog sveštenika u Patri još je bio snažan i uprkos tome što je preminuo 1964 . Postojao je misionarski duh u gradu nadahnut Starcem Gervasijem i gdegod biste krenuli on je ostavio svoj trag na ovaj ili onaj način. Patra je bila jedan od retkih gradova u to vreme koji je imao 24- časovnu crkvenu radio stanicu,a emitovana je i crkvena televizija koja se danas proširila i na Internet . Mnogi sveštenici bili su inspirisani Starcem , a Patra je bila čuvena po  najmlađim, najpredanijim i najrevnosnijim sveštenicima u celoj Grčkoj . Sa brojnim svojim katihetskim školama koje je osnovao Starac kao i Bogoslovijom , postojale su procene da Patra ima blizu 3000 teologa .

Moj otac je čuo Starca Gervasija kako poučava u njegovoj školi još kad je bio mali dečak . Moj otac nije veoma pobožan čovek i tu i tamo voli dobru šalu na račun crkve , ali on jeste vernik i kroz moj i uticaj moga zeta ,koji je sveštenik, postoji duboko poštovanje i skrivena bogobojažljivost u njemu . Ovo je naročito vidljivo kada ga pitate nešto o Starcu Gervasiju . Bio je mlad kada ga je prvi put video i ne može se setiti ni jedne jedine njegove reči, ali mi uvek priča kako je lik Starca Gervasija još uvek jasan u njegovom sećanju . Za moga oca, slika Starca Gervasija je uobičajena slika koju bi svaki sveštenik trebalo da stvara ( u narodu ), jer je on širio ogromno poštovanje i svetost . Moj otac je čak istakao da je jedan od razloga što ne ide u crkvu zato što ga američki sveštenici, koji u najvećem broju slučajeva ne nose mantiju i čak briju brade , ne mogu inspirisati kao taj lik Starca Gervasija koji mu je tokom decenija ostao urezan u pamćenju . Moja baka je takođe gajila veliko poštovanje prema Starcu Gervasiju . Nikada nije pričala previše detaljno o njemu , ali kada bih je priupitao njene oči bi se širom otvorile i rukom bi pravila kružni pokret kojim mnogi Grci izražavaju određenu zapanjenost . Za nju je on bio nedodirljiv po pitanju svetosti i od njegovog prestavljenja niko nije bio toliko koristan za sam grad . U njenim je očima Starac Gervasije bio idealan sveštenik .

Tokom mojih poseta Patri baka bi me vodila na mesta koja su na neki način bila povezana sa Starcem Gervasijem . Sledeći put bi me, pošto nikad nisam bio na ispovesti, odvela u prelepu crkvu posvećenu svetom Nektariju , kod sveštenika koji je bio prilično mlad i verovatno najpoznatiji ispovednik u gradu tada . Sveštenik je takođe bio pod uticajem Starca  i mnogi su na njega tada gledali kao na "drugog Gervasija". Kod naroda Patre uvek su postojala očekivanja da će imati još jednog Gervasija koji će služiti u njihovoj sredini .

Par puta smo posećivali službe u jednom od poznatijih patranskih ženskih manastira poznatom kao Manastir proroka Ilije . To je predivan manastir na pola puta uz planinu koji vodi ka još jednom muškom manastiru , poznatijem lokalno kao Gerokomiu . Posebno pamtim jedan dan kada smo prisustvovali Večernjoj službi uz sasluživanje Mitropolita Patre Nikodima.( Ovo je bio isti onaj Mitropolit koji je kao mali dečak posećivao sad već legendarne službe koje je vršio sveti Nikola Planas, i koji je pored pisanja knjige o njegovom životu bio i glavni zagovornik njegove zvanične kanonizacije u Grčkoj crkvi ) Baš kao što je na moga oca jednom Starac Gervasije ostavio utisak, tako se i ja sećam da kada je Mitropolit Nikodim završio službu, pogledao je pravo u mene i dao mi signal da prvi priđem i odam poštovanje njegovom Krstu pre nego što se narod raziđe.

Unutar crkve ovog ženskog manastira bio je trag jednog čuda koje se desilo a povezano je sa Starcem Gervasijem. Evo objašnjenja šta se tada desilo :

" Tokom dana mesopusne nedelje, Starac Gervasije imao je običaj da povede decu iz katihetske škole gore do isposnice, koja je kasnije pretvorena u ženski manastir posvećen svetom  proroku Iliji. 17.februara 1929.godine otac i njegova duhovna čeda žrtvovali su se  kako bi posadili drveće u jednom delu blizu gorepomenute isposnice. Otac je lično sa nekoliko dece posadio borovo drvo nakon čitanja posebne molitve. Od tog vremena prošla je 31 godina. U avgustu 1960.godine to borovo drvo je,zajedno sa ostalim drvećem koje su posadili, bilo posečeno kako bi poslužilo za ogrev dečjem kampu u jednom delu Patre. Drvoseča je, međutim, bio zaprepašćen kada je primetio da se u korenu drveta na čudesan način obrazovao krst različitih boja. Odmah je o tome obavestio tadašnjeg Mitropolita Konstantina ( Platisa ) koji je požurio na mesto događaja i poveo sa  sobom nekoliko hemičara kako bi potvrdili ovaj fenomen. Hemičari su upotrebili neke tečnosti kako bi otklonili krst sa drveta, ali ne samo što nisu uspeli u tome, već je krst postajao sve jasniji i uočljiviji . Pomoću mikroskopa su potvrdili, kao što je rečeno, da su na njegova 4 kraja ikonice Rođenja, Krštenja, Raspeća i Vaskrsnuća na čudan način bile utisnute. Nakon svih ovih potvrda oni su priznali da je to natprirodni fenomen. Mitropolit Patre ,sada ubeđen da je to čudo, okupio je narod u crkvi koja se nalazila u blizini dečjeg kampa ( posvećenoj svetoj Paraskevi ), i nakon što je završio sa večernjom službom i skrušenom molitvom zahvalnosti, obratio se narodu i predočio im je činjenice toga čuda. Otac Gervasije, koji je bio tamo, uzeo je mikrofon i , plačući i zahvaljujući se Gospodu rekao : "Braćo moja u Hristu,ovo čudo se nije desilo mene radi, jer ja sam grešnik.Desilo se radi ove dobre i bezgrešne dečice, koja su takođe ovo drvo posadila." Kakva velika poniznost ! Kada su ljudi čuli Starca kako sam potvrđuje čudo, počeli su prolivati suze slaveći Gospoda, koji zna kako "da proslavi one koji njega proslavljaju". Ovaj krst postoji i dan danas u manastiru Gerokomiu u gradu Patri, u ženskom manastiru proroka Ilije i u crkvi svete Paraskeve.

Išao sam da se poklonim čudotvornom Krstu, koji je bio okićen nakitom  i plemenitim metalima, koji su ukazivali na njegovu čudotvornost, kao i ostalim moštima Svetih. Takođe sam bio i na mestu svetinje u šumskoj oblasti gde je Starac nekad posadio drveće zajedno sa decom. Kada ljudi posećuju ova mesta oni se uvek prisećaju Starca Gervasija i svak ima o njemu da ispriča neku priču iz svoga iskustva.