MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Crveni krst i Crveni polumesec objavili izveštaj o svetskim katastrofama po kojem su zemlje Sredozemlja „izuzetno ranjive”

Džinovski talas – cunami – koji je pre pet godina pogodio područje Indijskog okeana i pri tome usmrtio gotovo 275.000 ljudi, mogao bi da izazove katastrofu i na području Mediterana, konstatuje se u najnovijem godišnjem „Izveštaju o svetskim katastrofama 2009”, koji su sačinili eksperti Međunarodne organizacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC).

Oni su upozorili i da se širom planete nastavlja trend povećanja broja katastrofa izazvanih vremenskim nepogodama. Dobijeni rezultati su pokazali i da je 2008. bila druga najsmrtonosnija godina u prvoj dekadi 21. veka (upravo nakon 2004) usled zemljotresa, cunamija i ciklona koji su pogodili svet.

Kako ističu u IFRC-u, izuzetno visoku smrtnost 2008. godine uslovila su samo dva događaja – ciklon „Nargis”, koji je prošlog maja usmrtio gotovo 140.000 ljudi u Mjanmaru, dok je istog meseca razorni zemljotres u kineskoj provinciji Sečuan uzrokovao smrt više od 87.000 osoba. Pored ove dve katastrofe, zbog brojnih poplava, suša i tornada, gotovo 213 miliona stanovnika je izgubilo svoj krov nad glavom i bilo je prinuđeno na preseljenje.

Konačno, nikako nisu zanemarljivi finansijski gubici izazvani nepogodama. Naime, sudeći po izveštaju, šteta koja je tokom prošle godine nastala odnela je više od 181 milijardu američkih dolara.

„Više od tri četvrtine svih katastrofa ’pogodilo’ je zemlje u razvoju, gde je zabeleženo 99 procenata smrtnih slučajeva”, istakao je na konferenciji za novinare autor izveštaja Marten van Alst, prenosi Rojters.

Za naše područje, ipak, najznačajniji je deo izveštaja koji govori o tome da su zemlje Mediterana „pod visokim rizikom” od dejstva cunamija (veliki talas koji nastaje kao posledica zemljotresa), koje bi moglo da izazove ogromne ljudske i materijalne štete.

Naime, iako 140 miliona osoba živi na području Mediterana, a svake godine dolazi i sve veći broj turista, gotovo da uopšte ne postoji sistem za rano otkrivanje i upozorenje o pojavi cunamija. Upravo to bi bio glavni razlog koji bi mogao da dovede do prave katastrofe i visoke smrtnosti, upozoravaju stručnjaci.

„Ako pogledate kakva je gustina naseljenosti na obalama Mediterana i na samu topografiju, kao i šta bi moglo da se desi ako područje pogodi cunami, brojevi su više nego očigledni. To bi bila prava katastrofa i nikako ne mogu da razumem da ne postoji sistem za rano upozorenje o približavanju cunamija. Ovo je zaista ozbiljan problem, usled kojeg bi milioni života mogli biti izgubljeni”, rekao je stručnjak za katastrofe Piter Ris-Gilde za „Belfast telegraf”.

Jedan deo izveštaja posvećen je i takozvanim ranim akcijama, tačnije stručnjaci savetuju vlade širom sveta da što pre reaguju kako bi zaštitile sopstveno stanovništvo. Njihov cilj je da podstaknu vlasti da ulože novac u obezbeđivanje sistema za zaštitu, jer je to mnogo jeftinije (čak do četiri puta) od štete koja bi nastala nakon katastrofalnih nepogoda.

„Rana akcija je investicija za budućnost i na ’duge pruge’ mnogo efektnija od odgovaranja na krizu. Ali, čini se da ovu lekciju donatori, države i pojedine ’humanitarne zajednice’ još nisu izučile”, rekao je generalni sekretar IFRC-a Bekele Geleta, prenosi Rojters.

R. Škorić

-------------------------------------------------------

Megalopolisi suočeni sa „megakatastrofama”

Najveći gradovi na svetu suočavaju se sa „megakatastrofama”, objavio je na konferenciji za štampu Džon Holms, generalni podsekretar UN za humanitarna pitanja.

„U budućnosti ćemo se suočiti sa brojnim i teškim katastrofama, a one će nastati upravo kao rezultat klimatskih promena”, istakao je Holms i dodao da gotovo 90 procenata nesreća ima „klimatsko poreklo” to jest prouzrokovane su usled oluja, poplava, suša i drugih ekstremnih vremenskih prilika.

Zbog toga što se pojedini megalopolisi, poput Tokija ili Mumbaja, gotovo na samoj obali, oni se nalaze i pod stalnim rizikom od katastrofa, upozorio je Holms, prenosi agencija AFP.

[objavljeno: 24/06/2009]

Izvor: