MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVETI KAMEN IZ STUBLA




U kapelici uz crkvu manastira Sv. Petke u kojoj se čuvaju jastučnica i pokrov ove svetiteljke, nalazi se i stub za koji mnogi veruju da je čudotvoran

Ako ste u blizini Vrnjačke Banje, Trstenika ili Kraljeva, osim manastira Žiče i Ljubostinje, svakako posetite i onaj posvećen sv. Petki u selu Stublu. U ovom selu 11 kilometara udaljenom od Banje, na padini obronka Gledićkih planina, beli se, kao kocka šećera, crkva posvećena ovoj svetiteljki.

Manastir u Stublu je po mnogo čemu poseban. Osim prelepih fresaka kojima je ikonopisana crkva, a čiji je autor protosinđel Stefan Đorđević, u manastiru se svakog petka u 17 časova služi moleban, a potom vernici prolaze ispod raširenog pokrova svetiteljke, dobijenog iz grada Jašija.

U Stublu se osmog avgusta slavi i sveta Petka Rimljanka, koja je živela između 1. i 2. veka, a koju narod naziva i Trnova, jer se veruje da već od prve polovine avgusta leto počinje da „trne“, tj. polako da nestaje, i na taj dan se održava tradicionalni narodni sabor. Na Dan sv. Petke 27. oktobra sabora nema, ali se svečano obeležava.

S oltara drevne crkve

Uz manastirsku crkvu se nalazi i Kapela svetog kamena, u kojoj se čuva deo oltara o kojem postoji zanimljiva priča. Pretpostavlja se da je „sveti kamen” oltarski deo neke drevne crkvice – verovatno od trošnog materijala, jer ni u temeljima nisu sačuvani njeni tragovi, od koje je jedino on ostao. Godinama je bio nepokriven, izložen svim ćudima vremena. Početkom prošlog veka sa njega je netragom nestala i horizontalna ploča koja se tu nalazila, pa otad podseća na četvorougaoni stub ukopan u zemlju.

STUBLVlasnik livade na kojoj se nalazio bio je izvesni Arsenije, oženjen 1875. udovicom Rumenom, koja je imala sina Tihomira Milosavljevića. Narod se odvajkada uz molitve okupljao oko tog kamena, što vlasniku livade nije bilo po volji, pa ga je jednog dana izvadio i bacio u potok. Kad se vratio kući, zatekao je pastorka teško bolesnog. Pokajao se i vratio kamen na staro mesto, a mladić je odmah ozdravio.

Potom su obojica 1906. godine podigla na livadi crkvicu daščaru. Livadu je, zajedno sa crkvicom, posle Arsenijeve smrti 1930. nasledio Tihomir a od njega je 1965. godine kupio Stojan Komatović iz obližnjeg sela Ravanice, koji je želeo da na tom mestu podigne novu, veću crkvu i manastir, težeći i sam monaškom životu. Kamen temeljac je položen 1972. godine. U proleće 1975, kad je bila skoro završena, stigla je naredba da bratstvo napusti manastir. Svi su otišli na razne strane, ostao je samo Stojan, sada već monah Sava, koji je prodao svoje dve krave i od tog novca nabavio kamen i pesak, da bi podasuo put od autobuske stanice ka livadi, u dužini od 300 metara. Na Dan svete Petke 1978. vladika Stefan je svečano osveštao crkvu i dao blagoslov.

Od daščare do kapele

Crkvica od dasaka je, nažalost, izgorela u požaru 1986. godine, pa je kamen opet ostao na otvorenom, sve do 1988, kad je Dragiša Gojković podigao o svom trošku današnju kapelu. Povod je bio čudesno spasenje na njegovom imanju na Kosovu, gde ga je od sigurne smrti spasla „žena u crnom“ u kojoj je, po njegovom uverenju, prepoznao lik svete Petke.

Preselivši se u Vrnjačku Banju gde je kupio kuću, Dragiša je čuo za požar u Stublu, pojavio se u manastiru, ispričao bratstvu priču o čudu koje mu se desilo i predložio da plati i materijal i radnike, kako bi se podigla kapelica posvećena svetiteljki koja mu je pomogla. Tu je smešten i kamen koji je otad na sigurnom, pod krovom osmougaone kupole crkvice nazvane Kapela svetog kamena. U kapeli se ne vrše bogosluženja – mesto je isključivo pokloničko. Kamen posećuju mnogi koji uz veru i molitve očekuju da Bog preko njega čudotvori.

------------------------------------------------

Pokrov svete Petke

Kao što je poznato, telo svete Petke počiva u rumunskom gradu Jašiju. Veliki ugled koji sveta Petka uživa u pravoslavnom svetu podstiče narod na poklonička putovanja. Sa jednog od takvih, manastiru iz Stubla su tamošnji monasi, čuvari kivota svete Petke, 1998. poklonili najpre jastučnicu na kojoj je počivala glava svetiteljke, a sledeće godine i pokrov.

Tekst i snimci N. Orlić
[objavljeno: 07/06/2009]

Preuzeto:

Pročitano: 1663 puta