MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

otvorenje Arhijerejskog Sabora

DA LI SABORNOST MOŽE DA SE UPOREDI SA DEMOKRATIJOM?

Svaki četvrti delegat Pomesnog Sabora Ruske Pravoslavne Crkve, koji je održan od 27-29 januara i izabrao novog Patrijarha, - je mirjanin. Medjutim prema ustavu Crkve najvažnija pitanja rešava savet arhijereja, iako i mirjani imaju pravo glasanja. Kakva je uloga mirjana na saboru?

Sabor – episkopsko delo?

Nekoliko nedelja pre početka Sabora kritičari Pravoslavlja su počeli da šire veoma jetke primedbe. Liberalna SMI su ispisala desetine štampanih i virtuelnih stranica, razmatrajući zbog čega Crkva stvara utisak da je i Njoj strana demokratija – jer svi odlično shvataju da će episkopat sve odlučiti. Ova razmišljanja imaju svoj koren – jer i u Crkvi postoje oni koji tvrde da s tačke gledišta pravoslavnih kanona «istinski Pomesni Sabor je – Sabor episkopa» a učešće mirjana je samo zastareli ostatak revolucionarno-demokratskih tradicija s početka XX veka. Da i Ustav Ruske Crkve pretpostavlja da iako se «odluke donose većinom glasova» (gl. 2, st. 17), ali «svi arhijereji-članovi Sabora čine Arhijerejski Savet...Jedan od zadataka Saveta je razmatranje tih postavki Sabora koje imaju posebnu važnost i koje izazivaju sumnje s tačke gledišta saglasnosti sa Svetim Pismom, Svetim Predanjem, dogmatima i kanonima, kao i podrška crkvenog sveta i jedinstva. Ako neka odluka ili njen deo biva odbačen od većine prisutnih arhijereja, onda se ona ponovo iznosi na saborno razmatranje. Ako je i posle toga većina prisutnih jerarha na Saboru odbaci, onda ona gubi snagu sabornog opredeljenja». Znači, ipak su mirjani ograničeni u pravu da donose odluke na saboru? A možda to zaista nije njihova stvar – Sabor? Odlučili smo da se za objašnjenje obratimo pravoslavnim sveštenicima, koji se profesionalno bave istorijom Crkve.


sveštenik Ilija Solovjev

Sveštenik Ilja Solovjev, klirik Krutickog patrijaršijskog Podvorja u Moskvi, urednik časopisa «Crkveno-istorijski vesnik» smatra da to nije tako i insistira na tome da je učešće mirjana u Saborima – potpuno tradicionalna stvar. «Učešće mirjana u Pomesnim Saborima», - kaže on, - nije odredjeno samo Ustavom Ruske Pravoslavne Crkve, već i crkvenim Predanjem, njenom istorijom i uopšte celokupnim crkvenim ustrojenjem. Mi verujemo u Svetu Sabornu i Apostolsku Crkvu, te sabornost predstavlja karakteristiku može se reći svojstvo naše pravoslavne Crkve. Sv. Apostol Pavle nazivajući Crkvu Telom Hristovim, govori ne samo o tesnoj vezi izmedju njenih članova, već i o tome kakvu važnost i značaj ima svaki od tih članova (Pogl. Npr. 1 Kor. 12: 21-22). A iz knjige Dela se vidi, da čim su u ovim ili onim slučajevima kod hrišćana nastajala pitanja, koja su imala važan značaj za Crkvu, apostoli bi predavali stvar na rasudjivanje od strane cele crkvene zajednice. Udubivši se u opisanu moralnu atmosferu u knjizi Dela uvidećemo da ovde nema ni načelnika, ni potčinjenih u pravnom smislu reči, nema spoljnih autoriteta i robovskog potčinjavanja tim autoritetima, to jest ovde ne može da se govori o nekim «odlučujućim» ili «savetujućim» glasovima». Širenje hrišćanstva po celom svetu i povećanje broja vernika je prirodno stvorilo uslov kada je učešće u Saboru svih članova čak i jedne crkvene oblasti postalo nemoguće. I zbog toga su za učešće u Saborima počeli da delegiraju predstavnici ovih ili onih zajednica ili crkvenih oblasti, koji su pre svega postali naravno, postavljeni po narodnom izboru u svoj čin episkopi, koji su zadobili poverenje svoje pastve. Medjutim učesnici Sabora nisu bili samo episkopi. Crkveni istoričari i kanonisti XIX – i početka XX veka su dokazali da su pored arhijereja na Saborima učestvovali i predstavnici klira i mirjana. O tome govori činjenica, da u slučaju sprečenosti episkopa da dodje na Sabor lično, njega je mogao da zameni drugi predstavnik njgeove crkvene oblasti, koji nije imao arhijerejski čin».

Da li su mirjani učestvovali u Vaseljenskim Saborima? Sveš. Ilja Solovjev podesća da je «Vaseljenski Sabor sazivao car i činile su ga ona lica koja je car pozivao. Car je mogao da pozove na Sabor samo episkope, kao i da ih dopuni svojim ljudima sa činom, pri čemu u bilo kom broju. Car je mogao da dozvoli episkopima da povedu sa sobom jednog ili dva prezvitera. Nema sumnje u to da su na I Vaseljenskom Saboru učestvovali i klirici i mirjani, a na VI je prisustvovao car, a desno od carskog trona su sedeli – mirjani».






Mirjani su učestvovali i u crkvenim izborima i u Ruskoj istoriji: «U Rusiji arhijereji nisu birani samo u «slobodoljubivoj» Novgorodskoj republici. U XII veku je rostovski knez Svevolod odbio da primi episkopa Nikolaja-Grka, koga je poslao Kijevski mitropolit. Autor letopisa, koji opisuje tu epizodu, primećuje da za episkope treba postaviti one koje «žele knez i ljudi». Ruska Crkva u zapadnim oblastima zemlje se tokom svog samostalnog postojanja pridržavala pravila, po kome su u izboru episkopa uzimali učešće klir i mirjani. U tom cilju su se pravile posebne izborne povelje. Poznati su akti izbora Kijevskih mitropolita Gedeona Četvertinskog i Varlaama Jasinskog, gde je detaljno izložena procesualna strana izbora. Dakle, i po kanonskim i po istorijskim podacima se vidi da učešće klira i mirjana u izborima episkopa ne podleže sumnji», - razjašnjava otac Ilja.

U novijoj istoriji glavnu osnovu za učešće mirjana u sabornoj delatnosti predstavlja Sabor iz 1917-1918 godine. «Organizatori Sabora, - priča istoričar, profesor Sankt-Peterburških duhovnih škola prot. Georgij Mitrofanov– oslanjajući se na duboko poznavanje kanonskih tradicija i trezveno osmislivši njima savremenu crkvenu situaciju, smatrali su mogućim siroko učešće u njemu duhovništva, manastirskog monaštva i mirjana. I neosporno je da je to bio jedan od najplodotvornijih sabora u ruskoj istoriji!»

Uključivanje mirjana u rad današnjeg Pomesnog Sabora je veoma korisno, smatra o.Georgij: “U procesu sabora, - kaže on, - predstavnici episkopata imaju mogućnost da čuju mišljenja duhovništva, monaha i mirjana. I nadamo se da naši jerarsi, koji nisu samo crkveni administratori, već i arhipastiri, osluškuju mišljenja svoje pastve, i uzimaju ih u obzir u sabornim odlukama”.





Interesovanje za sabor-2009 ispoljavaju i oni mirjani koji nisu ubrojani u delegate od strane eparhije. na slici: predstavnici pokreta "Nasi" pored Hrama Hrista Spasitelja, 25. januara 2009

Kritičari učešća mirjana u sabornoj delatnosti često govore da mirjani ne mogu I ne treba da se mešaju u poslove upravljanja Crkvom – oni to ništa ne razumeju. Sveštenik Ilja Solovjev se ne slaže sa samom formulacijom “mešanja mirjana”: “Taj izraz je sa tačke gledišta pravoslavne ekleziologije – besmislica! Pravo učešća mirjana u crkvenom upravljanju ne podleže sumnji, jer bez obzira kakvi oni bili, oni donose do svih učesnika sabora raspoloženja Božijeg naroda”. Sveti Ignjatije Bogonosac kaže u VII glavi svoje poslanice Smirnjanima: “Bez episkopa nema Crkve”. Ali protivnici učešća mirjana u crkvenom životu zaboravljaju da navedene reči svetog Ignjatija označavaju takodje da i episkopa nema bez Crkve to jest bez klira i pastve. Što se tiče toga da današnji mirjani – neofiti ništa ne razumeju, gde danas naći druge? Istinke crkvene inteligencije danas praktično nema: par desetina ljudi čije je mišljenje i tako svima poznato. A raspoloženje naroda mogu do Sabora da donesu i ti mirjani, koji su bili izabrani”.

Svoji ljudi i biznis

Konačno i svetska i crkvena SMI su sa uživanjem razmatrali o delegatima-mirjanima. Na mnoge je ostavio utisak veliki broj biznismena i drugih uticajnih ljudi – političara, činovnika itd. – u spiskovima učesnika sabora. Medju mirjanima (29%) je najviše bilo saradnika eparhijskih uprava: arhijerejskih referenata i sekretara, eparhijskih blagajnika i pravnika. Na drugom mestu su bili ljudi (23%) koji su sebe nazivali “parohijanima”. Mejdutim mnogi od njih su krupni biznismeni ili bankari. Tako da treća po broju kategorija mirjana – preduzimači – verovatno čine ne 12% već znatno manji procenat. 9% mirjana su državni činovnici. Zbog čega je izbor eparhijskih skupova na kojima se odlučuje ko će ići u Moskvu, pao upravo na te ljude? Zar oni predstavljaju crkveni narod u celosti? Eparhijski saradnici pre svega glasaju u saglasnosti sa svojim arhijerejem. Prisustvo biznismena i činovnika izaziva ukore da su delegati na Sabor birani na osnovu novca i vlasti. A gde je običan crkveni narod? Protojerej Georgije Mitrofanov vidi u tome veliki crkveni problem. “Treba razmisliti o uzroku takve situacije. A uzrok je u – pasivnosti savremenih mirjana. Kod nas praktično nema aktivnosti mirjana ni na jednom nivou, počevši od parohijskog okupljanja! Kao posledica toga, mirjani se ne vidjaju niti čuju ni na eparhijskim skupovima. I to je prirodno, da su trenutno rukovodeći arhijereji doveli na sabor poznatije ljude medju mirjanima. To su uglavnom oni koji aktivno saradjuju sa Crkvom – uglavnom u delima izgradnje i finansiranja. Ko je aktivniji taj ide i na Sabor – to jest biznismeni i ljudi koji rade u crkvenim strukturama. Tako da kakva je situacija u Crkvi takvi su i delegati na Saboru”.

Demokratija ili sabornost?

Da li tako možemo da nazovemo način organizacije crkvenih sabora demokratije? Pravoslavni eksperti su kategorički protiv toga. “Reč “demokratija” zvuči veoma politizirano”, - kaže protojerej Georgije Mitrofanov. Naš saborni sistem – nije naravno demokratija zbog toga što na Saboru bez obzira na projavljivanje raspoloženja svih slojeva naroda, kako je i bilo utvrdjeno na Saboru 1917. godine, odlučujući glas po najvažnijim pitanjima i dalje pripada jerarhiji”. Sveštenik Ilja Solovjev je ubedjen da će “etalon crkvenog života za nas uvek biti takvo ustrojstvo, koje je opisano u knjizi Dela Apostolskih: sva ili u krajnjoj meri najvažnija pitanja rešavana su u duhu ljubavi. Takav je zakon crkvenog života i tom zakonu treba da bude potčinjeno i crkveno upravljanje na svim njegovim nivoima – od parohije do Pomesnog Sabora. To je ta posebna oblast moralnog odnosa ljudi, u koju ne treba prenositi pojmove ili karakteristike pozajmljene iz spoljnih sfera – političke ili pravne. Crkveni Sabor i državni parlament su različite stvari i suprotstavljati sabornost Crkve demokratiji uopšte nema osnova. U Crkvi je – ljubav, a u parlamentu – demokratija”.


prot.Georgi Mitrofanov, Jeromonah Agafangel

Delegate Pomesnog Sabora Belgorodske eparhije jeromonah Agafangel (Belih) smatra da “demokratija predstavlja spremnost da se prihvati odluka putem obične aritmetičke većine glasova, podrazumeva prisutnost opozicije, pluralizam pogleda i borbu partija. Sabornost je saglasnost u Duhu Svetom, spremnost na odricanje od svojih želja i prihvatanje odluke, koja nije nametnuta politehnologijama, već predstavlja sinergiju Svetog Duha i sabornog razuma. I mi treba čvrsto da verujemo da će na Saboru carovati ljubav i da će se svi učesnici Sabora truditi da traže samo ono najbolje”.
Ali zbog čega i pored takvih stremljenja ka saglasnosti u Duhu Svetom, ka ljubavi i sabornoj mudrosti, pred početak Sabora pristalice nekih kandidata na patrijaršijski presto su napravili pravu vojsku kompromata, okrivljujući nepoželjne kandidate te za ekumenizam, te za falsifikaciju presabornih izbora, te još nešto? Jeromonah Agafangel je uveren da je takvo “medjusobno polivanje prljavštinom veoma korisno, iako ima veoma izražen antimisionarski efekat. Čovek koji bi u predsaborno vreme poželeo da sazna o hrišćanstvu iz crkvenih SMI-a, dobio bi o njemu dovoljno divlju predstavu. Korist se sastoji u tome što kako znamo u našoj ovozemaljskoj Crkvi ima mnogo problema. U Ruskoj Crkvi osnovni problem je povezan sa jakim pritiskom na Nju od strane države. I predsaborno vreme je slično pucanju gnojnog čira. To je početak katarsisa koji daje nadu na obnovljenje crkvenog života”.

Đakon Fjodor Kotroljev

Preuzeto sa: http://www.nsad.ru/index.php?issue=9999&section=10000&article=1168
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimović