MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Zbog pojave takozvanog meksičkog gripa, koji se prenosi kapljičnim putem, lekari ovih dana savetuju građane da obavezno poštuju preporuke za prevenciju zaraze novim virusom. To podrazumeva brigu o ličnoj higijeni, često pranje ruku sapunom i vodom, izbegavanje velikih skupova, kao i redovno čišćenje i pranje radnih površina. Ali, pitanje je koliko su naši građani spremni da ozbiljno vode računa o sebi. Sudeći po rezultatima analize zdravstvenog stanja stanovnika Beograda, koje je sproveo Gradski zavod za javno zdravlje, veliki broj odraslih stanovnika nema izgrađene higijenske navike. U prilog tome govori i podatak da zube više od jednom dnevno pere svega 56,5 odsto odraslih. Naviku svakodnevnog tuširanja ima tek polovina odraslih stanovnika prestonice, oko 17,6 odsto ljudi je priznalo da to čini svakog drugog dana, dok po ulasku u kuću ruke pere 80,9 odsto odraslih.Dr Aleksandar Adamović, direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, kaže da je primetno da naš narod ne voli često da se kupa i da bi tu naviku trebalo promeniti.

– Dešavalo se da pacijentu kažem da mora da se opere sapunom dva puta dnevno da bi mogao da namaže na bolno mesto neku mast, a da se on pobuni zbog toga i da me pita: „Pa, zar moram i sapun da koristim?”. Na takvu opasku sam mu odgovorio: „Ako i tanjire pereš vodom i deterdžentom, onda moraš i telo sapunom – kaže dr Adamović.

Jedna doktorka u Domu zdravlja „Zvezdara” imala je običaj da na vrata zalepi natpis sa molbom pacijentima da u ordinaciju mogu da uđu isključivo ako su okupani i čisti. Slično obaveštenje moglo se videti i u drugim domovima zdravlja, a uskoro će, možda, biti postavljeno i u DZ „Barajevo”. Kako objašnjava dr Radmila Luković, iz ove zdravstvene ustanove, ona je napisala takvo obaveštenje i razmišlja da ga postavi na više mesta.

– Neke pacijente morate da opominjete da se ne pojavljuju prljavi, a pravdaju se time da nemaju kupatilo ili da nisu bili u mogućnosti da se tuširaju. U selu Manić imali smo slučaj da je jedna grupa Roma čula da zubi moraju da se peru, da postoji za to pasta i četkica, ali nisu to nikad radili – istakla je dr Luković.

Roditelji često znaju da svoje navike prenose na najmlađe, pa se tako petina anketirane dece tušira dva do tri puta nedeljno, a svako 20. dete samo jednom nedeljno. Sa održavanjem higijene ide i redovno menjanje veša, a u istraživanju stoji da svakodnevno menja veš oko dve trećine anketirane dece, dok svako deseto dete to radi na tri do četiri dana, a 2,6 odsto njih jednom nedeljno ili još ređe.

Prema rečima dr Nene Dimitrijević, pi-ara Sekcije za opštu medicinu Srpskog lekarskog društva, najgore je kada se pacijenti uvrede kada ih doktori prekore zbog neodržavanja higijene.

– Jednom mi je došao pacijent koga je bolela noga i tražila sam da skine cipelu i čarapu da pogledam o čemu je reč, što je on učinio. Međutim, kada sam zahtevala da skine čarapu i sa druge noge da bih ih uporedila, on je to odbio uz obrazloženje da nije oprao tu nogu. Dogodilo se i to da se jedna pacijentkinja žalila na ponašanje medicinara i loš tretman samo zbog toga što joj je medicinska sestra, koja joj je nekoliko dana davala injekcije, rekla da to više neće činiti ako se ne okupa – objasnila je naša sagovornica.

Istraživanje je pokazalo i da su Beograđani skloni neredovnoj i nezdravoj ishrani. Svakodnevno doručkuje tri četvrtine odraslih, a užina u toku prepodneva i popodneva svega 11,7 odsto ljudi. Stanovnici prestonice ribu jedu jednom do dva puta nedeljno, a trećina stanovnika konzumira meso najmanje tri puta sedmično. Voće i povrće svakodnevno jede tek nešto više od polovine, dok više od tri puta nedeljno polovina Beograđana pije slatke gazirane i negazirane napitke. Gotovo50 odstoanketiranih u ishrani koristi beli hleb, a kao namaz se najčešće koriste margarin i kajmak, pavlaka ili krem sir. Oko 10 odsto odraslih Beograđana svakodnevno jede kolače i druge slatkiše, a jelo dosoljava pre nego što ga proba 9,8 odsto muškaraca. Ono što je zapanjujuće jeste činjenica da o svom zdravlju pri izboru namirnica razmišlja 18,8 odsto ljudi.

– O zdravoj hrani razmišljaju najčešće oni koji kad kupuju namirnice čitaju njihov sastav na ambalaži. Malo je onih koji se odlučuju za pravilnu ishranu iz estetskih razloga, već najčešće zbog toga što moraju zbog lošijeg zdravlja – kaže Milka Raičević, nutricionista Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković”.

(S. Pečeničić)
-----------------------------------------------------------

Televizija umesto sporta

Istraživanje pokazuje da više od dve trećine Beograđana slobodno vreme provodi gledajući televiziju, čitajući novine, radeći na računaru, dok svaki peti građanin brine o kućnom ljubimcu. Četvrtina stanovnika prestonice nezadovoljna je svojom fizičkom aktivnošću i smatra sebe gojaznom osobom.

– Kada savetujete pacijente da je zbog zdravlja važno da se bave fizičkom aktivnošću, a ne da sede dugo ispred televizora, oni uglavnom kažu da za to nemaju vremena, da su preopterećeni obavezama, da moraju da čuvaju decu. Objašnjavaju i da bi recimo išli na plivanje, ali su bazeni predaleko ili nisu čisti – rekao je dr Stevan Buković, specijalista fizikalne medicine DZ „Zemun”.

Danijela Davidov-Kesar

A+ A-