MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A hrišćanstvo je asketesko samo po sebi. Želiš da budeš sa Hristom – moraš da žrtvuješ čak i dobro zbog boljeg i na zlo da odgovaraš dobrim, ukrepljujući u srcu dobra osećanja suprotna zlim...

Uhvatio sam sam sebe u razmišljanju da askete, koji demonstriraju svoje blistave navike blagočestivosti, trude se da obilaze sa strane kako opštenjem ne bi naudili svojoj «zvečećoj, skoro ledenoj čistoti». Takvi ljudi su zauzeti važnim poslovima – pažljivo istražuju kakvim zlim željama i strastima je obuzeto njihovo srce, i svima pokazuju da im ne treba smetati.

To su uvek ljudi, koji čitaju oce-askete, ali koji nisu shvatili suštinu Jevandjelja. I ne treba uzimati primer mračnog mizantropa koji zna sve o svojim gresima, o svojim i tudjim neprijateljima, lično zna i same neprijatelje, a Boga ne poznaje.

A hrišćanstvo je asketesko samo po sebi. Želiš da budeš sa Hristom – moraš da žrtvuješ čak i dobro zbog boljeg i na zlo da odgovaraš dobrim, ukrepljujući u srcu dobra osećanja suprotna zlim: gnevu – krotost, sebičnosti – darežljivost, zavisti – učešće u radosti ... Jer je «molitva od ljubavi, a ljubav od radosti, a radost od krotosti, krotost od smirenja, smirenje od služenja, služenje od nade, nada od vere, vera od poslušanja, poslušanje od prostodušnosti» (prep.Makarije Veliki).

I ipak samo jedna suprotnost vrline poroku za dostizanje pravednosti može da bude još jedno iskušenje, jer «pravednost» sama po sebi ne treba da postane glavni cilj hrišćanskog života. Takva je bila pravednost Starog Zaveta, na koju Gospod upozorava: «Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša od književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo Nebesko» (Mt. 5, 20).

Lik askete, po kome se mogu proveriti svoje «duhovne strele» - je onaj koji dobro želi ljudima i odaziva se na tudju bol, radostan, prostodušan i otvoren za opštenje, uzdržan, gostoprimljiv i pažljiv prema drugima, odlučan, nelicemeran i miran, blagodaran jevandjelski čovek. Ili ako se setimo reči apostola Pavla, asketika je – težnja i trud, usmerena ka tome da bi svako od nas mogao da svedoči svojim životom: «Više ne živim ja, već živi Hristos u meni» (Gal. 2, 20).

Ko od nas sretne takvog čoveka (a takvi ljudi postoje, i treba ih sresti), njemu se posrećilo jer je došao u kontakt s onim ko je pravilno (pravoslavno) primio Blagu Vest. Biti pored takvog čoveka je dobro i prijatno, mirno i takav čovek uliva nadu. Treba se potruditi obratiti pažnju na to kako taj čovek živi, šta radi, upijati od njega koliko je to moguće, i uzimati njegov primer. U tome ima smisla!

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3628.html
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic