MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

O BOZJOJ VOLJI



S Vladikom Jovanom Belgorodskim razgovarala Marija Gorodova
Glava iz nove knjige arhiepiskopa Belgorodskog Jovana i Marije Gorodove .

*Ljubav dugo trpi*

– Vladiko, hajde da razgovaramo o tome šta je to volja Božja. Mi se molimo «Оče naš...» i, ponavljajući za Hristom, govorimo: "Da bude volja Tvoja..." Svaki vernik bi hteo da uporedi svoje postupke, svoj život sa Njegovom voljom. Smisao ljudskog života je u ispunjenju Njegove volje. Alo kako je prepoznati? Razumljivo je , da postoji Božji promisao o svetu i o nama postoje zapovedi koje nam je dao Gospod. Ali, s druge strane, svaki dan pred čovekom stoji izbor, kako postupiti, rešenje nije uvek očigledno, zato je važno razumeti, šta je Božja volja u odnosu na svakog od nas?


– Mi živimo u svetu, gde se svako uzda samo u sebe, još više,mi živimo u svetu,gde postoji i neguje se kult moćnika, koji sve savladavaju, sve pobedjuju, uvek su uspešni. Ali ako se zagledamo u taj propagandni lik srećnog, jakog, čoveka koji odgovara svim standardima vremena, vidimo da je u pozadini svega toga– praznina, koliko god da je bio moćan i jak čovek to sve može izgubiti u samo jednom trenutku, sve će se raspršiti, ako iza toga ne stoji Bog.Takve ljude je Isus uporedjivao sa čovekom koji na pesku gradi svoju kuću: «...svako, ko sluša... reči Moje i ne ispunjava ih, liči na čoveka nerazumnog, koji je izgradio dom svoj na pesku; i kad je pala kiša, i izlile se reke,i dunuli vetrovi, nasrnuli su na tu kuću; i ona se srušila, i bio je veliki lom». I obrnuto, ko sluša reči Njegove i ispunjava ih, je kao «muž blagorazumni, koji je na kamenu izgradio svoju kuću» (Мф. 7. 24–27).

Božja volja o čoveku se sastoji u tome, da Bog želi da niko ne pogine, da svi imaju život večni; Božja volja o čoveku je - spasenje čoveka. I istovremeno je ona – ljubav u odnosu na njega, mada ta ljubav često čoveku nije razumljiva zato što čovek ima svoju predstavu kakva ta ljubav treba da bude. Božja volja o čoveku – to je i blagovoljenje Božje, i blagodatna milost prema njemu. Ranije su Rusi upotrebljavali izraz: «Bog se sažalio na njega», – i to je značilo istovremeno i to da Bog žali čoveka i to da On nagradjuje čoveka svojim učešćem u njegovoj sudbini, Svojom posetom.
Volja Božja je uvek blaga,i to mi često zaboravljamo kada ropćemo na svoju sudbinu.

– Teško je ne roptati kada postoji bolest i briga.Ovde se možemo podsetiti odgovora starice koja je plakala u hramu. Kada je sveštenik pitao zašto plače ona je rekla «Bog me izgleda sasvim zaboravio:ove godine nisam imala ni briga ni bolesti».

– Patnje i stradanja čoveka čiste. Kroz patnju čovek postaje jači, on počinje na drugi način da rayumeva svet oko sebe i sebe u njemu. To je takodje projavljenje Božje volje, kada Gospod nešto nažao daje čoveku. I neka u početku to nije razumljivo, ali prolazeći kroz takva iskušenja očistivši se čovek može drugačije da razume okruženje, da postane drugačiji.
Mi uvek imamo problem kako da usaglasimo svoju volju sa voljm Gospoda.Bog projavljuje svoju volju nezavisno od naše, i niko ne može da spreči njeno izvršenje. Ja ću reći jasnije:čovek, kao tvorevina ne može da udje u tu sferu, tu ne može da se uvuče. A s druge strane – to je tvorevina Boga i prirodno on zavisi od svog tvorcai na odredjeni način učestvuje u Njegovoj zamisli, ostvaruje je. Pri tome kao veljena tvorevina Gospoda, on raspolaže takvim Božjim darom,kakva je slobodna volja. I veoma često u čoveku postoji raskorak izmedju Božje volje i njegove sopstvene, pri tome čak slobodu izbora koju mu je dao Bog čovek razume na svoj način. Slobodna volja, to je pre svega volja, oslobodjena od tereta greha. A čovek razume taj dar najčešće u smislu ono što hoću, to ću i uraditi.

– Znači dobija se da je slobodna volja – Božji dar koji mi nepravilno koristimo?

– Naravno, pa on je dat čoveku za spoznavanje istine. Naša sloboda, slobodna volja – to je uvek izbor. Za svete ljude – to je izbor izmedju manjeg i većeg dobra, za običnog čoveka – to je izbor izmedju greha i dobročinstva. Ali čak i ljudi, koji su u grehu, takodje nisu lišeni tog dara – slobodne volje ,oni takodje imaju izbor – izbor izmedju manjeg i većeg greha.

–Vladiko, želela bih da se zaustavimo ovde gde ste rekli da čovek ne može da ometa izvršenje Božje volje. Meni se čini, da nerazumevanje toga često dovodi do toga da se mi protivimo neizbežnom samo zato što nam ono nije prijatno itd.

U Bibliji postoji knjiga Proroka Jone, pročitajte je. U njoj se govori o tome kako je Jona dobio , «reč Gospoda» da ustane i ide u Ninivu, veliki grad, i propoveda u njemu, zato što su njegova zlodela došla do Boga (Jon. 1. 1). Gospod je u Svojoj milosti želeo spasenje za te ljude «više od 120000 ljudi, koji nisu umeli da razlikuju desnu od leve ruke» (Jon. 4. 11). Ali Jona pokušava da izbegne Božju volju, njemu se ne ide da propoveda, nije spreman da bude prorok. Mnogi pogrešno veruju, da su proroci – ljudi koji predskazuju budućnost, u stvari proroci su –oni koji izvršavaju volju Božju. Tako i Jona, ne obazirući se na to što je bio pozvan od Boga da ispuni Njegovu volju na svaki način to pokušava da izbegne – on čak seda u čamac, koji usmerava na drugu stranu,kao što je rečeno, da bi pobegao od lica Gospodnjeg» (Ион. 1. 3). Kada čitamo knjigu jasan nam je Jonin karakter, jer podseća na nas, na naše postupke iako delo nastalo 700-е godine do нашe ere. Jona nije mogao da se izbavi od ispunjenja volje Gospoda, on je nekako došao u Ninivu, tamo propovedao, i grešnici su poverovali u Boga i pokajali se. Božja volja o spasenju Ninive je bila ispunjena.

– Znači ne može se izbeći ispunjenje Volje Božje, jer će Gospod kazniti?

– To nije kazna. «niste vi Mene izabrali, nego Ja vas» (Ин. 15. 16), – govori Isus. Prosto čovek, koji ide protiv volje Boga, kao car Saul, je izvan blagodati Božje, on počinje da živi izvan nje. Hteo bih da navedem primer iz života svetitelja Inokentija – prvog episkopa Kamčatskog, Aleutskog i Kurilskog. 1823 g. Irkutski episkop Mihail dobio je ukaz Svetog Sinoda, koji je upućivao sveštenika u koloniju Rusko-Američke kompanije na ostrvu Unalaška, aleutima. Izbor je pao na jednog sveštenika koji je, izgovarajući se bolešću svoje žene, odbio. A evo 26-godišnji Jovan – budući svetitelj (u svetu se zvao Ivan Popov), odjednom se osetio pozvanim, sam je zatražio da ide u najudaljeniji kutak Ruske imperije. I zajedno sa ženom i jednogodišnjim detetom ukrcao se na brod «Konstantin», izbegao mnoge opasnosti i stigao u Aleute. On će prevesti za aleute Katehizis, molitve, Jevandjelje, Dela svetih Apostola i napisaće na aleutsko lisjavskom jeziku znamenitu knjigu: «Pokazivanje puta u Carstvo Nebesko ». Ta knjiga je doživela desetine izdanja i biće prevedena na mnoge svetske jezike.Deca svetitenja Inokentija završiće Sankt-Peterburgsku akademiju, a njega samog će još za života nazvati apostolom Amerike i Sibira. A evo sudbine sveštenika koji je odbio putovanje: razveo se sa ženom, narušio kanone i završio život kao vojnik.

– Znači da čovek koji izvršava volju Boga dobija i olakšice?

– Ja ne bih tako postavio pitanje,jer u tom slučaju postoji moment «Ti – meni, ja – tebi». Ovde se radi o prizivu: ako se čovek osetio prizvanim, on će doći do kraja, on će početi da oseća taj priziv kakav god da je on. Zato što je to unutrašnji pobudjujući odnos izmedju tvorevine i njenog Tvorca. Kako to objasniti, kada čovek oseti prizvanost? Bog je pozvao i čovek ne može da ne ide. Ipak to od njega zahteva snagu. Ipak svaki put kada čovek ispunjava Božju volju on ulazi u «nevidljivi zavet».

– Vladiko objasnite šta je to– «nevidljivi zavet»?

– Da bi ovo čak i novoocrkovljeni ljudi shvatili podsetimo kako je ponekad teško ustati ujutru i poći u hram na službu, iako si uveče čvrsto rešio da to uradiš. Nastaje masa prepreka različite vrste koje – verujući čovek to odmah shvata –nose ne prosto svakodnevni karakter. To je ono, što ima odnos prema duhovnom svetu – jer vi se spremate da idete Bogu a ne u pozorište npr. Sve te prepreke bilo kakvog oblika, stoje protiv naše blage želje da budemo bliži Bogu. Na tom primeru se jasno shvata, šta je to «duhovni zavet». I treba razumeti, da svako ko tvori volju Božju sprema sebe na neki duhovni podvig. Ali njega je čovek dužan i da izvršava ,vidite, reč «podvig» ima isti koren kao reč«kretanje», a čovek je dužan da se duhovno kreće.

– Pa kako raspoznati volju Božju? Šta su znaci koje možemo tumačiti kao Božju volju za nas?

– To može biti različito: ponekad su to životne okolnosti, ponekad nešto dođe da vreme molitve, u snu ili preko prijatelja. Ali uvek je to kroz reč. Sve ide kroz reč: čovek može čuti jednu frazu i ona mu preokrene ceo život, kao što je to bilo sa ne sasvim ocrkovljenim čovekom o kome se govori u knjizi «Kazivanje jednog bogotražitelja svom duhovnom ocu». On je, ušavši u hram, čuo reči iz apostolske poslanice: «Neprestano se molite» (1 Фес. 5. 17), – i odjednom je ta fraza odredila ceo njegov dalji život..Hteo je da sazna šta to znači moliti se neprestano .Dešava se da čovek i ne razume šta se sa njim dešava ali on je prosto u pripravnosti da čuje i izvršava Božju volju.

– Kada su episkopa Vasilija (Rodzjanko) pitali o podudarnostima, koje nas nekad vode kroz zivot , odgovorio je: «Samo kad prestanem da se molim podudarnosti prestaju».Izgleda da je imao u vidu takve znake?

– Verovatno da, za čoveka koji se nalazi u traženju volje Božje za njega postoji opasnost da upadne u lažnu mistiku kada u svemu što mu se dešava traži Božji znak. Obraćanje duhovniku štiti čoveka od toga.

– Vladiko, а raspoznavanje volje Božje- to je dijalog sa Bogom?

– Naravno ali I molitva to je takodje poyvanost o kojoj smo sada govorili, od reči «priziv»:Bog priziva. Kada Mu se obraćamo mi čujemo unutrašnji odgovor: u čoveku nastaje takvo stanje da se on oseti sposobnim i jakim da rešava neke probleme. Sve je to stanje unutrašnjeg dijalogakoji čovek vodi s Tvorcem.

– Vladiko a kako upravljati u sebi tu sposobnost da osetimo Božju volju?

– Samo na jedan način: u početku dete uči da sluša i čuje roditelje,zatim to vodi poslučanju u početku roditelja.Zatim on ide u hram i tamo se uči poslučanju. A šta je to poslušanje? To je sposobnost da slušamo. A dalje ide ispunjenje. I Tu je veoma važno zaustaviti se na motivu poslušanja, na motivu ispunjenja Njegove volje. Čovek koji voli Boga i ispunjava Njegovu volju mora da Ga voli i u svemu sluša.

– Da, to su sasvim drugi motivi:ne iz straha već iz ljubavi. Čovek koji voli boga udovoljava Mu sve nade polaže na Njega. Vladiko, a šta znači «pouzdati se u Božju volju»? ne raditi ništa? Ne truditi se da izmenimo tok sudbine?

– Pouzdati se u Božju volju – to znači projaviti i višu ljubav, i više mužestvo. Zato što se ti ne otuđuješ od života, ne isključuješ iz njega, ti ne bežiš od odgovornosti. Naprotiv, ti pokazuješ viši stepen odgovornosti –ti izvršavaš volju Božju, kakva god da je ona.

Postoji molitva koju je napisao Sveti Filaret (Drozdov), Mitropolit Moskovski – to je bila njegova svakodnevna molitva. Pročitajte.

Svakodnevna molitva Svetog Filareta

Gospode, ne znam šta da molim od Tebe. Ti jedini znaš šta je meni potrebno. Ti ljubiš mene više nego što ja umem ljubiti sebe.Oče, daj sluzi Tvome ono što ja sam iskati ne umem. Ne usudjujem se iskati ni krst, ni utehu, samo stojim pred Tobom, srce je moje otvoreno tebi. Ti vidiš potrebe koje ja ne znam, vidi i postupi sa mnom po milosti svojoj. Porazi i isceli, obori i podigni me: ništavan sam i nem pred svetom voljom Tvojom i nedokučivim za mene sudovima Tvojim. Prinosim sebe na žrtvu Tebi, predajem se Tebi. Nemam želja, osim želje da ispunim volju Tvoju. Nauči me moliti se. Sam u meni moli se. Amin!

Sa sajta http://www.pravmir.ru/article_2680.html
Prevela Ž. Mančić

Pročitano: 12779 puta