MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

DOZIVEO SAM KULTURNI SOK




kaže Aleksej Lidov autor knjige “Kosovo, pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa” koja je objavljena u Moskvi na ruskom i engleskom.

U Moskvi je krajem prošle godine objavljena izvanredna monografija "Kosovo, pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa". Idejni tvorac ove knjige Aleksej Lidov dirketor istraživčkog centra za istočnu hrišćansku kulturu u Moskvi, koji je kao član misije Uneska bio u prilici da 2004. u aprilu sagleda svu sudbinu katastrofe u poharanim, popaljenim, porušenim srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Njegovi lični utisci prevazišli su očekivani doprinos članova misije o čemu svedoči ovaj izdavački poduhvat. Gosti iz Moskve ovih dana borave u Beogradu predstavljajući srpskoj javnosti monografiju na ruskom i engleskom i izražavajući želju da uskoro bude odštampana i na srpskom.

Objašnjavajući zašto je rešio da se poduhvati ovog obimnog posla Aleksej Lidov kaže: "Poslednjih godina, na žalost, Kosovo je postalo jedno od centralnih tema svetske politike. Čak i ljudi koji bi teško na karti sveta pronašli bivšu Jugoslaviju čuli su nešto o Kosovu. Danas ne bih da se dotičem tih političkih problema, izneću svoje lično mišljenje da je Kosovo jedno minsko polje grešaka učinjenih sa svih strana. Sve ovo me podseća na reči francuskog ministra kulture iz 19 veka Talirana koji je rekao "ovo je više od prestupa, ovo je greška". Bez obzira što postoje različita mišljenja šta treba uraditi na KiM i ta mišljenja su podeljena kako u svetu tako i u Srbiji, ipak svi normalni ljudi se slažu oko jednog - da veliki sredljevekovni spomenici i ne samo srednjevekovni moraju da budu sačuvani. Ovaj u svetu prihvaćen stav jasno je izražen i u dokumentima Uneska. Poslednji dokument Uneska, koji je potpisao Generalni direktor Koiciro Macura kaže se da spomenici moraju biti obnovljeni, sačuvani onakvi kakvi su bili pre rušenja. Ali to je određena zvanična pozicija a realnost je mnogo strašnija, realnost je takva da su ti spomenici postali politički taoci, uništavali su se i mogu biti u bilo kom trenutku ponovo uništeni. Oni su postali taoci ne samo albanskih ekstremista već i u svetskoj politici, kao i u sredstvima javnog obaveštavanja. Mi se srećemo sa jednom potpuno neverovatnom situacijom da je 143 spomenika stradalo na Kosovu i Metohiji što sam nazvao najvećom kulturnom katastrofom Evrope posle drugog svetskog rata. Na žalost, ovo je ostalo nepoznato velikoj većini svetskog mnjenja i ja to nazivam nekom vrstom zavere ćutanja. Iako je sva neophodna informacija i od Uneska i od Hjuman rajts voča o stradanju srpske kulturne baštine na KiM dostupna o tome se ćuti. Tako dolazi do situacije da vrhunski kulturni spomenici postaju karte u rukama političara. Sve ovo sam ispričao da bih objasnio zašto smo se mi odlučili da napravimo ovu knjigu. Ideja nastanka ove knjige je u cilju da se ovakva situacija promeni i da pokušamo da razbijemo tu zaveru ćutanja.

Mi smo se trudili da napravimo jedan objektivan dokument. Knjigu je radila grupa jednomišljenika od kojih je svako uradio maksimum što je mogao. Jedan poznati ruski biznismen, koji je želeo da ostane anoniman, je finansirao knjigu i ja mu se zahvaljujem. Uopšte govoreći ovo je ruski projekat, ovo je jedinstven primer toga da su sve političke snage u Rusiji jedinstvene i imaju jedinstvenu političku poziciju oko pitanja Kosova i Metohije, jasno osećaju nepravdu toga što se dešava na KiM. U tom smislu, naša knjiga je imala veliki uspeh u Rusiji, upravo izražavajući taj emotivni odnos prema problemu Kosova", kaže Aleksej Lidov.

Armen Ibigkanjan je jedan od dizajnera monografije o Kosovu i Metohiji. Govoreći o radu na knjizi kaže da je imao i lične razloge zbog kojih se prihvatio ovog obimnog posla. "Ja sam jedan od dva dizajnera knjige, radio sam sa kolegom i prijateljem Bagrad Marazjanom. Ponudu da učestvujem u ovom projketu primili smo sa radošću a pri tom smo imali i lične razloge. Ja i moj kolega smo rodom iz Jermenije i problem Kosova nama je veoma razumljiv, kao i svim Jermenima. Mi imamo takođe svoje Kosovo, dve trećine Jermenije su ostale u Turskoj i nakon izgona ljudi uništavani su spomenici. Žanr ove knjige je dosta neobičan, to je objedinjavanje kulture i politike. Upravo između ta dva pola izvanredne umetnosti i varvarstva politike nastala je ova knjiga. Radeći na knjizi stekao sam iskustvo i duhovno i estetsko. Moram reći da je pred dizajnerom stajao težak i odgovoran posao. U knjizi je trebalo stvoriti praobraz jednog pravoslavnog sveta. Pri tom to je trebalo da bude urađeno tako da se na tu kulturu gleda očima savremenog čoveka. Srednjevekovnu estetiku trebalo je staviti u kontekst savremene estetike. Nadam se da smo uspeli da pomirimo sve ove zahteve. Ova knjiga je i dokument i ne bih želeo da ona ostane jedini trag, dokument toga što postoji danas. Ne bih želeo tu sudbinu ni knjizi, ni nama", kaže Armen Ibigkanjan.

U Beograd je doputovao i Kiril Lah predstavnik izdavača. "Na prezentaciji u Moskvi bilo je veliko interesovanje, poklonili smo veliki deo knjiga predstavnicima ruske države, skupštini, dospela je u ruke svih bitnih činilaca ruskog političkog života. Knjiga se obraća svim civilizovanim ljudima. Bilo bi nam drago ako bismo mogli zajedno da napravimo drugo izdanje na srpskom jeziku. Želim da pomenem da me je u Srbiji veoma obradovalo ono što sam doživeo, radi se o jednom frazi koja se ovde, kod vas često čuje. Hoću da pojasnim da u Rusiji ne postoji običaj da se takva fraza pominje na ovako ozbinjnim mestima, na konferencijama, prezentacijama a u Srbiji se to govori često. Obraćanje javnosti započinjete sa Hristos Voskrese i to je predivno", konstatuje Kiril Lah.

Monografija "Kosovo, pravoslavno nasleđe i savremena katastrofa" podeljena je u tri celine, prva je nasleđe iz pera prof. Prinstonskog univerziteta, specijaliste za srednjevekovnu kulturu Kosova Slobodana Ćurčića. Drugi deo pod naslovom "Katastrofa" slikom, dokumentima i svedočanstvima očevidaca svedoči o stradanju svetinja za vreme pogroma 17. marta 2004. kada je razrušeno, spaljeno i uništeno 35 hrišćanskih hramova, ali govori o spisku o uništenju 143 crkve i manastira na KiM od početka bombardovanja Srbije 1999. Treći deo, vrlo važan za kompletan uvid u istoriju te tragične teritorije je potpun katalog hrišćanskih spomenika na Kosovu načinjen specijalno za ovo izdanje i sadrži više od 2000 spomenika na tom prostoru.

Jedan ljudski glas je slabašan

Profesor Prinstonskog univerziteta Slobodan Ćurčić povodom ove knjige je napisao; "Iskušenja kroz koja su srpski narod i srpska država prošli u posledenje dve decenije nemaju paralele u nacionalnim istorijskim okvirima a moglo bi se reći i u širim, istorijskim. U posebnu kategoriju iskušenja spada katastrofa koju je pretrepela i trpi srpska kulturna baština na KiM. U vremenu u kome živimo, koje se ponosi ostvarenjima u oblasti čuvanja i brige o kulturnoj baštini, pojam skrnavljenja jednog kulturnog spomenika izjednačava se sa pojmom varvarstva. U poslednjih osam godina, od 1999. na Kosovu i Metohiji odvija se jedna od najtežih kulturnih katastrofa savremene istorije u kojima je stradalo na desetine crkava i manastira među kojima neke od svetskog značaja. Svedoci smo sistematskog skrnavljnja i rušenja svega što je imalo veze sa srpskim nacionanim prisustvom na tom prostoru, od porodičnih kuća, grobalja, crkava i istorijskih obeležja neprocenjive vrednosti. Sam čin ove tragedije je poražavajući. Više od toga poražavajuće su okonosti pod kojima se to dogodilo. Institucije UN koje su 1999.godine preuzele na sebe odgovornost administracije pokrajine, a samim tim i zaštitu žitelja i čuvanju svega što je zatečeno, ne samo da nisu obavile svoj zadatak, nego su doprinele skrivanju istine o katastrofi koja se odvija na KiM pod njihovim okriljem. Katastrofa o kojoj je reč nije bila rezultat pojedinačnih akcija osoba koje su svojim rušilačkim aktivnostima izražavale lični bes i zadovoljstvo, ona je imala sva obeležja brižno spremanih i sistematski sprovođenih akcija na širokom planu. Radi se o planski sprovedenom programu rušenja i uništavanja. Zapanjujuće malo informacija o onome što se stvarno desilo na KiM prodrlo je u svet i katastrofa o kojoj je reč ostala je suštinski nepoznata. Do današnjeg dana vrlo malo je učinjeno na planu obnove, i pored mnogih sastanaka, analiza, novčanih priloga i na tome bi ostalo da se među članovima misije Unesko nje našao i Aleksej Lidov i da njegovi lični utisci nisu prevazišli očekivani doprinos članova misije.

U toku proteklih godina kao stručnjak pojedinac u više navrata izražavao sam svoja mišljenja o uništvanjau srpske kulturne baštine na KiM i postao sam vrlo svestan koliko je slabašan jedan ljudski glas ma koliko glasan bio u okruženjima u kojima sam se nalazio. Čak i glas svih Srba nedovoljan je da bi se čuo, saslušao i razumeo u svetskim razmerama. Ova knjiga ima potencijal da je pročita daleko veći broj lica koja su potpuno neobaveštena o dešavanjima na KiM. U svetskim prostorima u kojima vlada "lažna" neobaveštenost u vezi sa karakterom i razmerama kosovske katastrofe pojava ove knjige će uznemiriti spokoj koji tamo vlada. Težak je period pred Srbijom. Treba biti naoružan strpljivošću, tolerancijom i poštovanjem prema drugima koju su tradicionalno negovali Srbi, treba naći način da se sačuva ono što je njihovo bez da podlegnu najnižim izazovima uništavanja tuđeg. Snagu treba pronaći u sopstvenoj duši. Kao što je rekao Patrijarh. Pavle još pre dvadeset godina u vreme kada je bio na Kosovu i Metohiji: "Šta bi srbski narod bio danas u slobodi ili ropstvu bez svojih zadužbina."

Ljiljana Sinđelić Nikolić

Pročitano: 1927 puta