MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

TUGA I RADOST



Postovani citaoci “Blagovesti”! Posle moje poslednje publikacije “Nasa plata za komfornost licnog zivota” bilo je mnogo odziva i pitanja. Bilo je i pitanje o tome kako postupiti ukoliko je bremenitost nastupila kao posledica prestupa – nasilja. Koliko je ispravno izbavljenje od nezeljnog deteta u takvoj situaciji?

Dozvolite mi da vam ispricam istinitu pricu koja se desila u dalekom sibirskom selu.

U godine Velikog Otadzbinskog rata, u vreme najveceg uspona patriotizma, kada su se mladici trudili da dodju u vojsku, kako bi odbranili zemlju, bilo je i takvih koji su se skrivali, odlazili u sume kako ne bi otisli na front. Po selima su ostajale same zene, starci i deca; i sav tezak rad je pao na njihova pleca; i priprema drva i slicno.

Jednom su majka i cerka otisle u sumu po drva, spremile ih, majka se vratila ranije, a za njom je isla cerka, mlada devojka. Njoj je odjednom u susret krenula grupa mladica-dezertera, koji su se skrivali od vojske u sumi. Ona nije mogla da pobegne i posto nije ni plakala ni vikala, banditi su je silovali. Nase starije generacije se secaju kakva je to bila sramota za devojku i njenu porodicu, ukoliko bi ona izgubila cistotu i nevinost pre zakonskog braka.

Napisala sam ovu frazu dragi citaoci, i osetila kakve strasne promene su se desile sa nasom savescu. Danas tesko da svi mogu da shvate da je gubitak cistote sramota! Cerka je dosla kuci, i od majke je podnela mnogo toga sto se nije cuvala! Kroz neko vreme se pokazalo da je devojka trudna. Majka je za sve vreme trudnoce klela cerku sto je donela takvu nevolju u kucu. Na kraju se rodilo dete – devojcica, ali proklinjanja od strane majke nisu prestajala, a k detetu nije htela ni da pridje. Cerka se namucila, prezivljavajuci sve to.

I jednom zimi majka je bila odsutna na neko vreme, I kada se vratila zatekla je ovakvu sliku. Na klupi je stajala kofa sa ledenom vodom, a pored nje je bila njena cerka koja je pokusavala da zadrzi svoju devoijcicu u toj kofi, a devojcica je vikala i snazno se odbacivala od ledene vode.
Ugledavsi to, majka se uzasnula, pritrcala, odgurnila cerku, izvadila dete iz ledene vode, zavila je u peskir i zagrejala pored peci. Od tog dana je prestala da grdi svoju cerku, a od unuke nije odlazila, niti je oka spustala s nje. Sama je odgajila dete, i vaspitavala ga u strogosti i ljubavi, naucila radu i trpljenju.

Devojcica je porasla i postala velika pomoc i oslonac svoje majke i bake u starosti. Bila je retke lepote, srecno se udala, dobila dobro obrazovanje, ali je svoju baku volela i nikada je nije napustala.

Kako je strasno pocela ova prica, a kako se sve miloscu Bozijom okrenulo na dobro! A koliko jos slicnih prica znam kada su se vodile zucne diskusije o tome da li ostaviti dete u zivotu (razmislite: “kazniti ili pomilovati dete?”), s velikim teskocama su odlucivali da ga ostave u zivotu i odrastao bi slavan covek, pametan, organizovan, lep. I on bi po pravilu bio zastitnik i oslonac u dane bolesti i starosti.

U teskim zivotnim trenucima setimo se Gospodnjih reci: “Uzmite jaram Moj na sebe i naucite se od Mene, jer sam Ja krotak i smiren srcem, i nacicete pokoj dusama vasim; jer je breme Moje lako” (Mt. 11, 29-30).


Ljudmila Ermakova
Pravoslavni psiholog, grad Moskva

preuzeto sa http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?heading=29&article=11379
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

Pročitano: 4095 puta