MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

NEZVANA GOSCA



U Boga verujem od mladalačkog uzrasta, ali sam počela da odlazim u crkvu i da se molim tek posle toga što se desilo s mojom ćerkom.

Kada je ćerki bilo pet godina, ja sam je zatvarala u kući samu i odlazila na posao. S njenim ocem sam se razvela kada je ćerki bilo dve i po godine. Dodjem kući a ona mi je svaki dan pričala kako joj dolazi neka devojčica i igra se s njom.

- Ja sam ti zabranila da otvaraš vrata nepoznatim ljudima! – uznemirila sam se.
- Ja joj ne otvaram vrata, - kaže ona.
- Kako ti onda dodje ta devojčica?
- Ona prodje kao dim kroz vrata. Istog je rasta kao i ja, ali veoma lepa, lepša od mene, s dugom crnom kosom. Kada sam je jednom povukla za ruku, ona je bila tako hladna! Devojčica dolazi kod mene svaki dan i ja se s njom igram …

Zaključila sam da su to samo obične dečije fantazije, i nisam joj poverovala, ali …

Jednom sam došla kući, i čerka me je zamolila da oteram tu devojčicu. Rekla mi je da ne želi više s njom da se igra, jer je devojčica primorava da radi ono što ona ne želi. Dala mi je dva lista papira, ispisana flomasterom, na jednom od kojih je napisala nepoznate reči (s pet godina nije znala ni da čita ni da piše), a na drugom listu je bila napisana cela reč: “SAČUVAJ”.

Upitala sam je:
- Kako si napisala tu reč? S krstića? NA naprsnim krstićima je pozadi napisano: “Spasi i sačuvaj”, ali mi nigde nismo imali krstiće i moja ćerka tada nije bila krštena. Rekla je:

- Ta devojčica mi je pokazivala prstom na slova u alfabetu a ja sam zapisivala slovo po slovo.
Ćerki ponovo nisam poverovala, iako sam list papira sačuvala: pomislila sam da fantazira, a da je reč slučajno prepisala odnegde.

Ali posle nekoliko dana sam se probudila u tri sata noću posle toga što sam čula: neko je išao po predsoblju. A ćerka i ja tu spavamo, samo na odvojenim krevetima. Otvorila sam oči i ugledala ćerku koja je išla po predsoblju u pravcu prozora. Htela sam da je viknem: “Ti što šetaš u tri sata noću …” – ali to nisam uspela da kažem, mahinalno sam pogledala na njen krevet. Na moje čudjenje ćerka je čvrsto spavala na svom mestu! Opet sam pogledala: pored prozora je stajala deovjčica i ćutke me gledala! Ja sam jako otvarala i zatvrala oči, nadajući se da će ona nestati, ali je ona dugo ostala, a potom se rastvorila na moje oči.

Kada sam videla tu devojčicu, shvatila sam da me ćerka nije prevarila, već je to bila istina, - i veoma sam se uplašila. Naravno, sve se to desilo zbog toga što dugo nisam krstila ćerku i ona je postala dotupna uticaju mračnih sila. Posle toga sam ćerku krstila, pozvala sveštenika da osvešta stan, i od tada nam ta “devojčica” više nije dolazila. Jer je s nama bila sila Krsta!
A ćerka i ja smo počele da idemo u crkvu. U početku u malu crkvu Kirila i Metodija, a sada već u veliku Kirili-Metodijevsku sabornu crkvu. Bilo je vreme, kada nismo išle u crkvu, ali sada smo se ponovo vratile – i nadam se da je to uz Božiju pomoć zauvek.


preuzeto sa http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?heading=28&article=10704
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic

Pročitano: 2076 puta