MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Andrej Dudčenko. sveštenik
Rezime 2005 godine

Glavni urednik kataloga “Hrišćanstvo Ru” Ivan Mazurenko je u svom izveštaju rezimirao 2005 godinu, primetivši odredjene tendencije u razvoju pravoslavnog interneta i skrenuo je pažnju na neke probleme. U toku 2005 godine pravoslavni segment Interneta na ruskom jeziku je dopunjen sa 600 novih sajtova. Pravoslavni sektor Interneta, prema mišljenju izveštača predstavlja zasebni deo Interneta i po mnogim parametrima ne zaostaje u razvoju od cele ostale mreže.

U katalogu “Hrišćanstvo Ru”, prema saopštenju glavnog urednika, u današnje vreme su otvorene i popunjene linkovima na pravoslavne sajtove razne verzije na više od 35 svetskih jezika, što daje mogućnost da se oceni broj sajtova na svetskom pravoslavnom internetu. U današnje vreme, prema podacima izveštača, oko 45% pravoslavnih sajtova svetskog interneta imaju verzije na ruskom jeziku, tada kada broj projekata na engleskom jeziku ne prelazi 30% od ukupnog broja sajtova. Oko 6% pravoslavnih sajtova su na rumunskom jeziku, 4% na srpskom, a 3% na francuskom.

Glavnim dogadjajem u protekloj 2005 godini je proglašeno objedinjenje najposećenijih pravoslavnih projekata – “Pravoslavni kalendar” i “Pravoslavie Ru” (days.pravoslavie.ru).

Protekla 2005 godina je takodje obeležena uspešnim učešćem pravoslavnih sajtova u opšteruskoj smotri pravoslavnih internet-projekata “Premija runeta”. Prvi put posle mnogo godina dva pravoslavna sajta su proglašena pobenicima tog konkursa: sajt “Pravoslavlje i svet” je zauzeo 7-o mesto prema narodnom glasanju, a zvanični sajt Valaamskog manastira Valaam Ru je nagradjen medaljom “Blagodatno nebo” u okviru specijalne nominacije “Narodno priznanje”.

U toku protekle godine pravoslavni Internet je popunjen sa još nekoliko novih interesantnih projekata, medju kojima su sajtovi “Patrijaršija Ru”, otvorena Internet-enciklopedija “Drevo” i elektronska verzija velikog projekta “Pravoslavne enciklopedije”.

Izveštač je izdvojio tri glavna problema pravoslavnog Interneta. To je prema njegovom mišljenju nizak tehnički nivo pravoslavnih sajtova, “radoznali” pristup prema sadržaju i odsustvo povratne informacije od strane čitalaca.

Izgled “svetskog” specijaliste na pravoslavnim Internet-SMI-a

Najinteresantnijim i praktično najkorisnijim nastupom na konferenciji se može smatrati izveštaj direktora sajta RIA-Novosti (rian.ru) Natalije Loseve, koja nažalost nije mogla da prisustvuje konferenciji, i njen izveštaj je pročitao drugi učesnik. Natalija Genadijevna se u svom izveštaju potrudila da predstavi pogled “sa strane” na pravoslavna internet-SMI-a, da ukaže na očigledne probleme i na pitanja, koja se pojavljuju kod “svetskog” čitaoca pravoslavnih Internet-SMI-a. Ona je sva pravoslavna SMI-a podelila na četiri kategorije: zvanična SMI-a (opštecrkvena, eparhijska i sl.), SMI-a za ocrkovljene, orijentisana isključivo na “sopstvenog” čitaoca, SMI-a za početnike i one koji sumnjaju, i na kraju, svetska SMI-a, redakcijska politika, čiji sadržaj je jednak poziciji lica koja donose odluke, koje mogu da se primene na pravoslavne. Poslednja kategorija sajtova može da postane jedan od mostića u svet ocrkovljenih ljudi za one koji sumnjaju, traže se ili prosto žive ne znajući za veru i Crkvu.

Navedeni su takodje i glavni tipični problemi pravoslavnih-internet izdanja. To su pre svega grube greške u logici sajta. Takve greške su prema mišljenju izveštača tipične za apsolutno sve pravoslavne sajtove, koje je ona videla u poslednje vreme. Greške te vrste se ogledaju u neodgovarajućem ili intuitivno nerazumljivom rubrikatoru, u problemima sa dužinom, što se odražava na preopterećenost stranica, teškom i nefunkcionalnom dizajnu, u nedostatku mehanizma unakrsnih unutrašnjih linkova itd. Taj problem nije estetski, kako se to čini mnogima koji započinju sa internet-projektima, već je problem u prilagodjenosti sajta za auditorijum, i za neprekidno komforno prebivanje na njemu.

Druga vrsta grešaka je povezana sa režiranjem glavne stranice sajta. Sajt, koji želi da privuče pažnju auditorijuma treba da živi, da demonstrira svoje obnavljanje, dinamičnost, ravnomeran raspored materijala, servisa, interaktivnih elemenata.

Treći problem, koji je aktuelan za većinu sajtova tri prethodno navedene kategorije je odsustvo normalnih radnosposobnih mehanizama poboljšavanja resursa. Prema realnoj primedbi izveštača, veliki broj pravoslavnih sajtova 1) nije optimiziran prema pretraživačkim alatima i katalozima, 2) nije uključen u ekskluzivne promene: banera, linkova, tekstova i sl., 3) urednici i specijalisti prema “dozvoli” (ako one uopšte postoje) ignorišu kao takav rad sa linkovima, sloganima, i što je najvažnije ono što se zove imidz reklama.

Izveštač se posebno zaustavio na mogućim načinima poboljšanja pravoslavnih SMI-a. Onaj koji pravi sajt u prvom redu treba da zna šta želi da čita i šta želi da zna današnji potencijalni posetilac. Na osnovu analiza intenzivnosti poseta materijalima agencije RIA-Novosti Natalija Genadijevna je zaključila da široki čitalački auditorijum zaista interesuje informacija o životu Crkve. Rekavši niz praktičnih preporuka urednicima sajtova, izveštač je na kraju dodala: “Volite svoj auditorijum i postarajte se da odgonetnete ono što žele da vide”.

Misionarski projekti na Internetu

Još jedan interesantan izveštaj je predstavila Ana Ljubimova, urednik sajta “Pravoslavlje i svet” (pravmir.ru), koja je uoči svog nastupa dobila zvanje “Novinar godine” na sekciji “Pravoslavna žurnalistika” Božićnih Čtenija. Urednik popularnog sajta je podelila iskustvo formiranja misionarskog resursa.

Pravoslavni misionarski sajt, prema mišljenju izveštača, treba da bude dinamičan i da se redovno obnavlja, i na njemu treba da bude prisutan dijalog sa čitaocem. Taj dijalog može da se ostvari naprimer kao mogućnost postavljanja pitanja svešteniku i dobijanje brzog odgovora, kao i preko objavljivanja pisama čitalaca zajedno sa razvrstanim odgovorima na njih.
Veoma je dobro, ukoliko se na misionarskom sajtu objavljuju svedočenja o veri poznatih ljudi, koja su ponekad najneočekivanija za čitaoca. Medjutim, treba zapamtiti, da previše često spominjanje jednih te istih imena može kod čitaoca da izazove suprotan efekat.

Materijali misionarskih sajtova treba u sebi da sjedine jednostavnost izlaganja, lakoću prihvatanja i uporedo sa tim, dubinu i duhovnu mudrost, a stil i jezik sajta treba da odgovaraju zahtevima literarnog jezika sa najmanjom količinom crkvenoslavjanizma.

Na kraju, prema mišljenju izveštača, misionarski sajt bolje da se drži po strani od razmatranja aktuelnih političkih tema. U slučaju razmatranja političkih pitanja postoji previše veliki rizik da čovek odbacujući odredjeno političko usmerenje može da ga identifikuje sa Pravoslavljem. Drugim rečima, politički sajt može da bude pravoslavan, ali pravoslavni sajt ne treba da se politizuje.

Ana Ljubimova je iznela planove razvoja projekta “Pravoslavlje i svet”. Tako će u skoroj budućnosti čitaoci moći da nadju na tom sajtu izbor najprotivurečnijih, na pogled sa strane, citata iz Jevandjelja i odgovarajućih komentara na njih. Na sajtu će se takodje pojaviti rubrika fotomaterijala, koji treba da “pokažu lepotu Pravoslavlja”.

Dotaknut je i problem korišćenja internet-foruma u misionarske svrhe. Najpoznatiji religiozni forum runeta “Čovek i njegova vera”, poznatiji kao forum o.Andreja Kurajeva, u stvari zaslužuje naziv “antimisionarskog”, zbog toga što se odgovor na najednostavnije pitanje na tom forumu po pravilu završava gnevnom prepirkom izmedju učesnika i medjusobnim vredjanjem. “Očigledno je da se istina ne radja u svadji”, - zaključuje izveštač. Kao obrazac misionarskog korišćenja foruma je bio naveden forum na sajtu “Stranica gluvih” (www.deafworld.ru), u čijem jednom sektoru učestvuje djakon Valentin, koji i sam ima teškoća sa sluhom. Teme u pravoslavnom segmentu svetskog foruma, koje ponekad započinju sa odredjenom dozom poziva, zahvaljujući pismenosti pravoslavnog sagovornika, prerastaju u mirne dijaloge.

***
Sekcija, koja je posvećena pitanjima razvoja pravoslavnog sektora na mreži, se organizuje u okviru Božićnih čtenija svake godine počevši od kraja 90-ih godina prošlog veka. Te godine je rad sekcije bio veoma interesantan (organizatorima sekcije se može posavetovati da ubuduće tehnička pitanja organizacije sajtova budu odvojena od pitanja redakcione politike). Razumni nastupi interesantnih izveštača su bili propraćeni živim diskusijama, a za vreme pauze učesnici konferencije su žurili da se medjusobno upoznaju, i da razmene mišljenja, ideje i kontakte. Obogativši se novim znanjima, i stekavši nova poznanstva, učesnici sekcije su se razišli kućama, puni snage i entuzijazma za rad da pravoslavno misionarsko prisustvo na Internetu u nastpuajućoj 2006 godini postane profesionalnije, pismenije i privlačnije za čitaoce.

http://kiev-orthodox.org/site/events/1232/
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

A+ A-