MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Prosto sam želeo da vidim svojim očima svetog čoveka naših dana i da ga zamolim za blagoslov, i to bi već bila sreća. Ali se to nije desilo. Tada se njegovo zdravlje pogoršalo, a potom je postajalo sve gore. Očigledno sam bio nedostojan da vidim Svjatijejšeg Pavla.

Ali zato sam boraveći u Srbiji, čuo veliki broj divnih priča o njemu od ljudi koji zaslužuju da im se veruje, i želeo bih da ih podelim s vama. Svjatijejši patrijarh Pavle je jedinstvena pojava našeg vremena i zbog toga je naravno besmisleno pokušavati učiniti njegovo iskustvo šablonom za druge patrijarhe, što bi bilo isto što i napraviti šablonom iskustvo svetog Filareta Milostivog ili svetog Alekseja, Čoveka Božijeg za većinu savremenih mirjana. Svako ima svoju meru i svoj način podviga. Čini mi se da možemo prosto da se radujemo što je tokom našeg života postojao takav čovek u Pravoslavnoj Crkvi.
Poznato je da je Srpski patrijarh iako je imao tako visok čin, nastavljao svoje asketske podvige i trudio se da bude veoma skroma, pri čemu se to kod njega dešavalo veoma prirodno, bez nekog naročitog isticanja. Išao je gradom peške ili gradskim prevozom, nije sticao materijalna dobra i hranio se tako malo, kao drevni oci-pustinje – prosto zato što je bio takav. Na prvoj fotografiji se može videti patrijarh Pavle snimljen na običnoj beogradskoj ulici.

1. Gospodja Janja Todorović mi je ispričala priču, koja se desila njenoj sestri. Ista je došla na prijem kod patrijarha povodom nekog posla. Diskutujući s njim, ona je slučjano pogledala u patrijarhove noge i užasnula se kada je videla njegovu obuću – bile su to stare, nekada pocepane, a potom zaštopane čizme. Žena je pomislila: «kakva je to bruka za nas Srbe što naš patrijarh mora da ide u ovakvim ritama, zar niko ne može da mu pokloni novu obuću?». Patrijarh je tada s radošću rekao: «Vidite kako imam dobre čizme? Našao sam ih pored korpe za otpatke, kada sam išao u patrijaršiju. Neko ih je ostavio, a to je prava koža. Malo sam zašio, i eto one mogu još dugo da posluže».

2. S tim čizmama je povezana još jedna priča. Neka žena je došla u patrijaršiju sa zahtevom da razgovara sa patrijarhom o nedložnoj stvari, o kojoj je mogla samo njemu lično da kaže. Takva molba je bila neobična i odmah su je pustili, te je njena upornost donela plod. Ugledavši patrijarha, žena je sa velikim uzbudjenjem rekla da je noću sanjala Presvetu Bogorodicu, Koja joj je naredila da donese patrijarhu novac, kako bi on mogao sebi da kupi novu obuću. I s tim rečima žena je proturila koverat sa novcem. Patrijarh nije uzeo koverat već ju je blago upitao: «A kada ste legli da spavate?». Žena se začudila i odgovorila: «Pa ...negde oko jedanaest». «Znate ja sam legao kasnije, oko četiri sata ujutru», - odgovorio je patrijarh, - «I ja sam takodje sanjao Presvetu Bogorodicu i zamolila me je da Vama predam taj novac kako biste ga dali onima kojima je zaista potreban». I nije uzeo novac.

3. Jednom kada je prilazio patrijaršijskoj zgradi, Svjatijejši Pavle ke primetio mnogo automobila inostanih marki i zainteresovao se čiji su. Rekli su mu da su to auotmobili arhijereja. Na šta je patrijarh s osmehom rekao: «Kada oni, znajući za Spasiteljevu zapovest o nesticanju imaju takve automobile, kakve bi tek onda imali da nema te zapovesti?»

4. Jednom je patrijarh leteo negde avionom. Kada su leteli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši. Svjatijejši je bez zbunjenosti rekao: «U odnosu na sebe primiću to kao akt pravednosti jer sam u životu pojeo toliko riba, da bi bilo čudno kad one mene sad ne bi pojele».

Molim čitaoce za oproštaj ukoliko sam negde pogrešio koristeći se svojim rečima.
Patrijarh Pavle trenutno ima 95 godina. Zbog slabog zdravlja on je već odavno u bolnici. Funkciju upravljanja Crkve vrši Sinod Srpske Pravoslavne Crkve. Patrijarh Pavle je već više puta molio da ga upute «u mirovinu» zbog lošeg zdravlja, ali je na proteklom Arhijerejskom Saboru bilo odlučeno da će ostati duhovni rukovodilac Srpske Crkve do same smrti. Patrijarh Pavle je bio veoma blizak s narodom i narog ga veoma voli. Njegova ličnost je jedinstvena čak i za Srpsku Crkvu i naredni patrijarh će naravno biti drugačiji.