MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

U petak prve sedmice Velikog posta.
Braco i oci! Mirjanin koji zeli da ustroji velik i lep dom nema pokoja ni danju ni nocu, trudeci se muci se i trpi nevolje dok ne zavrsi izgradnju. On je tako usrdan i trudoljubiv da su mu um i misli njegove toliko zanete time samo da zavrsetak izadje lep (da i krov bude lep) i izvrstan tako da i sve ostalo bude ukraseno i uradjeno da bi svako drugi pozeleo da ima takav dom. Ako bi neko pokusao da zadrzi takvog staratelja time bi mu naneo veliku nepravdu.

Sta hocu da kazem time vasoj ljubavi, precasna braco? Zelim vam reci da svako od nas treba da za svoju dusu sprema ne dom trulezni od kamena i drveta, vec obitelj nebesku, netruleznu i vecnu, koja se zida od dobrodetelji i darova Svetoga Duha, zato recite mi zar cemo biti neradljivi i lenjivi u vreme kada treba zidati dom? Necemo li poneti tesku krivicu? Tim pre sto dom trulezni i prolazni prima telesne ljude, a kada se smeni mnogo domoupravitelja i sam propada i rusi se; duhovni pak nas dom, sazdan od dobrodetelji, prima Duha Svetoga, kao sto i Apostol govori: "Vi ste hram Bozji i Duh Bozji obitava u vama" (1. Kor. 3, 16), i on, nase duhovno skroviste (dom), kada dodje vreme za nas da ostavimo ovaj svet ide sa nama na nebesa, gde cemo biti vecno.

Pocetak obrazovanja vrline jeste strah Bozji, jer Bozanstveno pismo govori: "Pocetak mudrosti je strah Gospodnji" (Ps. 110, 10), a onda cetiri velike vrline: mudrost, hrabrost, celomudrije, pravda i ostale sa njima sjedinjujuci se izgradjuju svezu ljubavi uzrastajuci u sveti hram Gospodnji. Zato pak, braco, stvarajmo takvu obitelj i ukrasimo je vrlinama, da bismo pronasli u sebi Duha Svetoga, i veseleci svete andjele ljudima cinili dobar primer svojim vrlinama. A tako i uzdrzanje u kome se mi sada podvizavamo jeste jedna od velikih vrlina, zato podajmo slavu Bogu Koji nas je udostojio da izdrzimo u toku svete sedmice. Lica nasa su se izmenila i postala bleda, ali sijaju blagodacu uzdrzanja. Od zuci, koja se pojavila usled posta, u nasim ustima je gorcina, ali su se duse nase nasladile nadom i blagodacu spasenja. Jer dusa i telo po prirodi ratuju izmedju sebe, i kada jedno od njih snazi, drugo slabi. Zato, braco, radujmo se jer smo mi ucinili da lepse u nama postane jace.

Moze se desiti da neko upita: "Nije li primanje hrane svakog dana po jednom narusavanje savrsenstva posta?" Ne! Od toga se ne treba bojati, zato sto ako bi to bilo tako onda nam ne bi Hristos rekao u molitvi "Oce nas" da molimo za potrebnu hranu svakog dana, ne bi gavran donosio proroku Iliji, a takodje i bozanstvenom Pavlu Tivejskom, svakog dana hranu. Ni Veliki Antonije ne bi savetovao da je bolje po malo svakog dana uzimati hranu no provoditi u postu (bez imalo hrane) po tri, cetiri ili sedam dana. Razumeo sam da je pouka u sledecem: telo nase od dnevnog truda iznurava se i slabi, i zato je Bog Koji nas je sazdao tako ustrojio telo da se ono svakodnevnom hranom potkrepljuje da bi mogli ispunjavati zapovesti Bozje i da covek ne bi postao raslabljen, kao sto biva sa onima koji poste dva ili tri dana; oni ni ceste i mnoge metanije ne mogu da cine niti mogu da upraznjavaju kako sleduje citanja i psalmopojanja, ne ispunjavaju ispravno ni ostale sluzbe, ne objasnjavajuci sta je pak svrha tome.

I tako, svakodnevno uzimanje hrane, po ukazanom nam pravilu i cinu, jeste delo ne nesavrsenih no u svemu savrsenih; izmedju ostalog, sve je kod nas ustanovljeno Bozanstvenim Ocima kao dobro i bogoljubivo.

O, kad bi nam Gospod jos vise darovao zdravlje i silu dusevnu i telesnu da bismo mogli sluziti (Njemu) Bogu Zivom i Istinitom i da u tome ostanemo do poslednjeg datog nam dana, u koji zelim svima nama da sa svima svetima koji su nam prethodili prosijamo poput sunca, dobivsi u nasledje Nebesko Carstvo, u Hristu Isusu Gospodu nasem, Kome pripada slava i vlast sa Ocem i Duhom Svetim sada, svagda i u sve vekove! Amin.



U sredu druge sedmice Velikog posta



Braco i oci! Minula je prva sedmica posta, a mi vidimo jedan kod drugog promenu; lica su nasa izmozdena, bleda i zuta. No "ako spoljasnji nas covek i propada" - govori Apostol - "to se unutrasnji iz dana u dan obnavlja" (2. Kor. 4, 16). Jer kao sto se od izobilja telo puni i rascvetava, tako i dusa od uzdrzavanja postaje svetlija i muzastvenija.

Bolje receno, telesnim trpljenjem mi smo u sebi uzgajili dusevnu krasotu i blagoljepije; to je ona lepota koju je zeleo sveti prorok David kada je molio Boga da mu podari blagodat: "Gospode, voljom Tvojom podaj dobroti mojoj silu" (Ps. 29, 8). Blagoljepijem uzdrzanja obrucuju se duse nase umnom Zeniku Hristu, kao sto govori o tome blazeni Pavle: "Jer revnujem za vas Bozijom revnosti, jer vas obrekoh muzu jednome, da djevojku cistu izvedem pred Hrista. Ali se bojim da kako kao sto zmija Evu prevari lukavstvom svojijem tako i razumi vasi da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu" (2. Kor. 11, 2-3). Vidite li velicinu dara? Mi smo se udostojili da imamo za zenika Hrista. Vidite kako i veliki apostol Pavle strepi da nas ne prelasti nas neprijatelj, djavo, i ne lisi nas velikog dostojanstva? Nasa dusa je podobna devojci, koja je zarucena i skrivena od ociju mladica cuva sebe da bi ocuvala devstvo svoje cistim i neoskvrnavljenim, dok ne nastupi vreme braka i sjedinjenja. Zato je i dusa duzna da tako sklanja sebe od greha do samog smrtnog casa. Ako je ona blagoobrazna i sija dobrodeteljima devstvenosti, sacuvanih od nje u ovom svetu, to po njenom izlazu iz tela, kao iz carske palate, raduju joj se sveti andjeli videvsi njenu krasotu i blagoljepije; ako bi se pak pokazala bezobrazna (nebogolika) i ocrnjena gresima, onda ce biti na radost besovima (demonima) pri uzlasku ka Hristu. A o tome je strasno i govoriti!

Mi podvrgavamo tela vezbi u trpljenju stradanja i provodimo surov zivot da bismo smirili telesne strasti i bescasna htenja e da bi u nama vladao duhovni mir, a ne telesna zla volja; ne samo sada, no i svagda moramo imati to stremljenje, da vrsimo podvig uzdrzanja. Jer sta je drugo zivot hriscanina ako ne obuzdavanje strasti, ispitivanje pomisli i svagdasnja borba sa nevidljivim i skrivenim besovima (demonima)? To sto se sada pokazuje teskim, zahtevajuci da se telo potrudi, donosi veliku korist dusi. Pritom je trud kratkotrajan (prolazan), a ono sto donosi vecno; zato i apostol govori: "Jer nasa laka sadasnja briga donosi nam vjecnu i od svega pretezniju slavu. Nama koji ne gledamo na ovo sto se vidi, nego na ono sto se ne vidi; jer je ovo sto se vidi za vrijeme, a ono sto se ne vidi vjecno" (2. Kor. 4, 17-18). Radi velikih blaga, koje zele da zadobiju i sami andjeli, i radi Gospoda naseg Isusa Hrista Kojim su obrucene nase duse, pozivam i molim ljubav vasu, braco, cuvajmo duse nase od losih dela i od necistih pomisli, koje po recima Gospodnjim skrnave nase duse (Mt. 15, 18), ne budimo kao oni koji pustaju u sebe gresnu pomisao, jer se od nje u nama zapaljuje kao veliki plamen pohota, koja opaljuje i sazize nase duse cineci ih bezobraznim i crnim.

Udaljimo se od strasti, otklanjajuci prvi prilog demona; budimo kao oni koji se staraju da izmaknu zlim pomislima, da bi prosvetivsi duse svoje dobrim delima, usrdno se podvizavajuci u uzdrzanju, da bismo se u trenucima razlucenja duse od tela pojavili pripremljeni i cistim udostojeni one nebeske radosti i naslade i pricasnosti vecnih blaga u Hristu Isusu Gospodu nasem, kome pripada slava i vlast sa Ocem i Svetim Duhom, sada i u sve vekove. Amin.



U petak druge sedmice Velikog posta



Braco i oci! Radujem se, ja smireni, videci mir u dusama vasim! Radujem se vasem jednomisliju i vasoj ljubavi jednih prema drugima, radujem se sto uspesno i trpeljivo provodite post radi spasenja dusa (imajuci) blazenu nadu na vecni zivot. Od svih dobrodetelji nema lepse od mira (mirotvorstva) i jednomislija (saglasja u ljubavi), a to jeste plod uzdrzanja. Gde se pojavi i obitava (bivstvuje) ova dobrodetelj (mirotvorstvo u jednomisliju) tamo svako zlo i lukavstvo iscezavaju. Iscezavaju nase neurednosti, bescasce, ostre reci, klevete, neposlusnosti, gordost i svako drugo zlo. Zato i oni izmedju vas, braco, koji su usrdni zasigurno ne cine samo sebi dobra, nego i druge pobudjuju ka dobru dobrim primerom, zato od Boga dobijaju veliko uzdarje. A oni koji daju los primer sami sebe prinose zestokim mukama. Oni koji se upravljaju po Logosu Bozijem i koji pobudjuju (druge) na dobrodetelj po Bogu prijatelji su Boziji, saputnici svetih angela i naslednici blagoslova. O, kada bismo mogli svagda biti u tim dobrodeteljima! Pazite da nikada ne prestane i ne ponestane u nama ljubavi Bozije, jer Hristos govori: "Ljubi Gospoda Boga tvojeg svim srcem tvojim i svom dusom tvojom i svim umom tvojim" (Lk. 10, 27). Oni koji se potrude da tako zavole Boga nikada se nece zasititi od Njegove ljubavi, nece se pomracivati (padati u uninije) niti se lenjiti, vec ce umnozavati blagodat u sebi. Takvi usrdjem raspaljuju usrdje, ucvrscuju i razrastaju u svom srcu (blagodat) napredujuci u dobrodetelji (vrlini). Napreduju i prelaze iz jedne duhovne sile u drugo postojano i stalno... Radi sticanja Bozanstvenog bogatstva, nasledstva Carstva Nebeskog, nasladjivanja vecnim blagima, radi izbavljanja od beskonacnih kazni vecnog mucenja necemo li podneti trudoljublje i trpljenje u stradanjima sa radoscu i usrdjem? Zato, molim vas, budimo muzanstveni, obradovani nadom; u nevolji trpite, trudite se u molitvi, psalmopojanju, pojanju (sluzbi), citanju, da bi usredotocili um svoj ka Bogu i u sebi da bi njega (um) izbavili od zlih (zlokorisnih) pomisli; jer ispraznost i lenjost - pocetak su svakog zlodela, a radinost i pazljivost (u podvigu) brane od skrnavljenja nas um.

Pozabavimo se takodje i poslusanjem, da svako od nas ispunjava svoje poslusanje bez roptanja i sa strahom Bozijim. Dela nasa da cinimo casno, dragovoljno i bez smucenosti. Zavolimo mir svoga brata (bliznjeg), pribavimo revnost u svemu sto pomaze spasenju dusa nasih. Potrebno je da molimo Boga za bracu nasu koja zive u poslusanju, da ih Bog zakrili zastiti.

Pomolite se i za mene smirenog (nedostojnog), da bi ustima mojim bila darovana rec korisna i da bih i ja provodio pravoveran zivot, e da bi vasom ljubavlju i meni nedostojnom obreli spasenje duse u Hristu Isusu nasem, Kome pripada slava i vlast sa Ocem i Svetim Duhom, sada i u vekove vekova. Amin.



U drugu nedelju Velikog posta



Braco i oci! Post - jeste dobro delo ako su mu saputnici mir, dobro raspolozenje, poslusnost u dobru, krotost, sastradalnost i druge dobrodetelji. No djavo, vrag i zavidnik (neprijatelj) naseg spasenja, pita se kako da navuce u isposnike ono sto je bogomrsko: uci ih da budu drski i prkosni, zestoki, gnevljivi, jarosni, slavoljubivi, zavidljivi i sramljivoslovni. Cilj njegov jeste da im pricini veliku ranu i stetu i da ih tako lisi blagih plodova posta. Mi smo pak duzni da predvidimo (pazimo na) njegove zamisli i zamke, da provodimo ove svete dane mirno i tiho, sa krotoscu i u molitvenom tihovanju, obracajuci svoju ljubav ka bliznjem zato sto je jedino takav post ugodan Bogu. Ako bi pak nas post bio drugaciji, odnosno ako nikakav trud ne bismo prineli, onda je on besplodan i mi se (u tom slucaju) nasilno podvrgavamo zlostradaniju. Pre svega, nama je potrebno da postimo zato sto post isusuje telo, a dusu ukrepljuje i obnavlja: "Nego ako se nas spoljasnji covjek i raspada" - po recima Apostola - "ipak se unutrasnji obnavlja iz dana u dan" (2. Kor. 4 ,16). Jer nasa prolazna mala nevolja priprema nam preizobino i neizmerno vecno bogatstvo slave. Ko tako razmislja nada se buducoj nagradi. Budimo kao oni koji trpeljivo prebivaju u dobrodeteljnim podvizima. "Zahvaljujuci Bogu i Ocu koji nas osposobi za udio svetih u svjetlosti; Koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje" (Kol. 1, 12-13).

Nismo li mi pricasnici Precistog Njegovog Tela i Krvi? I sta moze biti sladje od Svetog Pricesca? Ono daruje vecni zivot onima koji se pricescuju sa cistom savescu. Ne besedimo li mi svakog dana i svake noci sa bozanstvenim Davidom i drugim Svetim Ocima i svetiteljima nase Svete Crkve i moze li dusa dobiti (naci) drugde bolju utehu? Nismo li se mi odlucili (odvojili) i nismo li se udaljili od sazivljenja sa prelestnim (varljivim) svetom i od nasih srodnika po telu radi Gospoda i sta moze biti blazenije i vise od toga? "Medjutim, nase zivljenje je na nebesima, otkuda ocekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, Koji ce preobraziti nase ponizeno tijelo, tako da bude saobrazno tijelu slave Njegove, po sili kojom On moze sve uciniti i sebi pokoriti" (Flb. 3, 20-21). Budimo pak, braco moja, kao oni koji se raduju i vesele, koji preziru i potiru svaku zlu telesnu pohotu (strast). "Jer je svako tijelo kao trava, i svaka slava covjecija kao cvijet travni; osusi se trava, i cvijet njezin otpade. Ali rijec Gospodnja ostaje uvijek. A to je ta rijec koja je vama blagovjestena" (1. Pt. 1, 24-25). "Zlopati li se ko medju vama? Neka se moli Bogu" - govori Pismo - "Je li ko veseo? Neka pjeva Bogu" (Jk. 5, 13). Ako je neko pod iskusenjem od zle, grehovodljive strasti (jer djavo nikad ne prestaje da se bori protiv nas), neka istraje u trpljenju, slusajuci onoga koji govori: "Blazen je covjek koji pretrpi iskusenja, jer kad bude oproban primice vijenac zivota, koji Gospod obeca onima koji ga ljube" (Jk. 1, 12).

"Kad ovo znate" - rekao je Gospod - "blazeni ste ako to i tvorite" (Jn. 13, 17). Njemu neka je slava u vekove. Amin.



prevod sa ruskog: svestenik Boban Milenkovic,

po tekstu iz Trioda Posnog, Moskva, 1992.

A+ A-