MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Velika je bila Adamova tuga po izgnanju iz raja, ali kada je ugledao sina svoga Avelja koga je ubio brat Kajin, njegova tuga je postala još veća i on je ridao i razmišljao: “Od mene će nastati i razmnožiti se narodi, i svi će stradati i živeti u neprijateljstvu i ubijati jedni druge”. I ta tuga njegova je bila velika, kao more.

Prepodobni Siluan Atonski

Svaki čovek ima svoje posebne darove. Kako piše apostol Pavle: “I jedne dakle postavi Bog u crkvi prvo apostole, drugo proroke, treće učitelje, a potom čudotvorce, onda darove isceljivanja, pomaganja, upravljanja, različne jezike. Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci? Eda li svi imaju darove iscelivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?” (1 Kor. 12, 28-30).

Svi ljudi su veoma različiti. Stvoreni su tako da je svako svakom potreban, i da jedan bez drugog ne mogu da se ostvare u svoj svojoj punoći. Čovečanstvo je stvoreno kao porodica pozvana da živi opšteljudskim životom, neprestano pomažući jedni druge i po rečima apostola Pavla noseći terete jedni drugih da bi ispunili zakon Hristov (pogl. Gal. 6, 2). Ali život svakog čoveka je neraskidivo povezan sa životom svih ljudi, jer je Bog zamislio čovečanstvo ne samo kao porodicu već kao jedinstveni Crkveni organizam. Tako je naprimer supružanstvo ostvarenje te punoće čovečanstva, kada dvoje postaju jedno biće – dva telo jedno (pogl. M. 19;5). Prema mišljenju srpskog bogoslova prep. Justina Popovića, čovečanstvo je već u raju bilo zamišljeno kao Crkva; svaki čovek je tako snažno povezan sa drugim ljudima bogopodobnom crkvenom prirodom, da će u budućnosti imati mogućnost da se ostvari kao Crkva. Razvoj sposobnosti i vrlina svakog čoveka je prirodna izgradnja celog čovečanstva, kao bogopodražavajućeg Adama, koji postaje novi čovek, a novo čovečanstvo – ostvarenom Crkvom.

Ali slična veza se na strašan način projavljuje u palom čovečanstvu: greh, u čijoj prirodi je založeno svojstvo širenja, razrušava ne samo čoveka, već i celo čovečanstvo. Preko Adama dolazi u svet greh i smrt: greh jednog čoveka i njegova smrtnost postaje udeo svih. Adam je kriv pred celim čovečanstvo, pred svakim od nas. Ali tada je svako od nas zbog svojih greha kriv pred svima. Ako želimo da počnemo borbu sa zlom, za to je neophodno da pre svega iskorenimo zlo u sebi, i samo ako uspemo da pobedimo satanu u samima sebi, uspećemo da to učinimo i oko sebe. Ali ako ne počnemo tu borbu ima li onda smisla pitati: “Zbog čega postoji stradanje? Zbog čega umiru deca? Zbog čega caruje nekažnjeno zlo? Zbog čega je tako mnogo nepravdi u svetu?”. Ako čovek bude iskren pred samim sobom on treba da odgovori: “To moj greh kvari svet i moje zlo se vraća k meni”. Za kim zvono zvoni? Za tobom.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_2313.html

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic