MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

A+ A-

Sva bogatstva ovoga sveta i svih svetova koja vidimo i koja ne vidimo ne znace nista ako u njima nema Boga. Makar postali gospodari svih svetova vidljivih i nevidljivih, znanih i neznanih, nista nam to ne vredi ako Boga nemamo, jer to ne predstavlja nikakvo bogatstvo. Ljudi u ovome svetu jesu puki siromasi sve dotle dok se ne ispune Bogom.

Pravo bogatstvo daje Bog. Bogatstvo je samo ono sto nadzivljuje smrt, a sve sto smrt rastavlja od nas, to nam ne donosi nikakvu korist, vec stetu. Covek kao svaki i zivi Bozji stvor ima potrebe za onim sto je neophodno za odrzavanje zivota: hranom, odelom, domom. Dok beslovesna bica u skladu sa svojom prirodom zadovoljavaju svoje potrebe, coveku ta prirodnost cesto nedostaje. On i svoje prirodne potrebe pretvara u bezgranicnu teznju prema nagomilavanju zemaljskih blaga, nalazeci u njima zadovoljenje svojih strasti i prirodnih sklonosti. Teznja prema sve vecoj gomili novca, prema sve vecim zadovoljstvima i udobnostima, bezmalo je glavna sila koja danas pokrece ljudski zivot. Ta teznja stvara konflikte medju licnostima i narodima; cesto je razlog nesuglasnosti, razdora, razmirica, bitaka i ratova.

Covekoljubivi Gospod Isus Hristos doneo je Sobom nesravnjiva blaga nebeska, i pozvao ljude da ih uzimaju javno i slobodno, samo pod jednim uslovom: da prvo odvoje svoju dusu od truleznih blaga zemaljskih. Neki su Ga poslusali, prisli Njegovim darovima i obratili se; a neki nisu, nego su ostali pri svom truleznom bogatstvu.

Danasnje jevandjelje o tome govori: "U jednog bogatog coveka obrodi se njiva; pa misljase u sebi govoreci: sta cu ciniti? Nemam u sto sabrati letine svoje. I rece: znam sta cu uciniti: porusicu zitnice svoje i podignucu vece, i onde cu sabrati sva zita svoja i sva blaga svoja, i kazacu dusi svojoj: duso, imas mnogo imanje za mnogo godina; pocivaj, jedi, pij, veseli se".

Kako moze dusa jesti i piti, braco i sestre? Telo jede i pije ono sto je u polju sabrano, a ne dusa. Dusa se ne hrani hranom koja truli, ona cezne za svojom nebeskom domovinom, gde su njene zitnice i njeni istocnici koje puni "ljubavlju, radosti, mirom, trpljenjem, dobrotom, miloscu, verom, krotoscu, uzdrzanjem" (Gal. 5, 22-23). To je nepropadljiva hrana duse, koja je ispunjava bozanskim silama i snagom da prevazidje sva iskusenja. Sve drugo dusi ne donosi nikakve koristi.

Ovu istinu potvrdjuju reci danasnjeg jevandjenja: "Bezumnice, ove noci uzece dusu tvoju od tebe; a sto si pripravio cije ce biti?" Ove reci Bog izgovara svakom onom koji stavi sticanje blaga zemaljskoga na prvo mesto, a sticanje nebeskog blaga ostavi po strani i potpuno na njega zaboravi. Biti u ocima Bozjim bezuman znaci upropastiti zivot svoj, taj veliki dar sto nam je Bog dao da ga na zemlji prozivimo i da umnozimo u svome zivotu sve bozanske vrline.

Stoga ako neko proglasi za svoje bogatstvo nauku ili umetnost, i od njih ne vidi Boga, i nema kad da pomisli na Boga, nad njim ce grom nebeske pravde zagrmeti i reci mu: bezumnice, ovu noc uzece dusu tvoju od tebe, a nauka i umetnost u koje si ulozio svoj zivot ciji ce biti; ako neko proglasi za cilj zivota svoga decu svoju, porodicu svoju, i od brige za njih zaboravi na Boga i Bozje zapovesti, ako samo trci da osigura, kako se to veli, buducnost dece svoje, zanemarujuci njihovo versko vaspitanje, gle, opet ce zagrmeti strasna Bozja rec: bezumnice, sve je bezumno sto radis; bezumno je sto hoces bez Mene da obogatis i zastitis decu svoju, i da im osiguras buducnost i nasledje. Bezumnice, ovu noc uzece dusu tvoju od tebe, a sto si pripravio cije ce biti? Velis, mojih sinova, mojih unuka. Ali, smrt nad njima i nad tobom sve sateruje u grob, sve sateruje u trulez.

No sve su to manji gresi. Mnogo strasnije je kada covek u bezumlju svom proglasi slasti i strasti ovoga sveta za smisao ovoga zivota. Kada polako prigrljuje greh za grehom, zlo za zlom, strast za strascu i srlja iz jednog greha u drugi, iz drugog u treci, i ne seca se Boga, nego se sav razmileo dusom po gresima svojim, po slastima grehovnim. Tada zaista dusa leti iz zagrljaja u zagrljaj necistim dusima, koji je preko greha postepeno pretvaraju u svoje obitaliste i ispunjavaju bezumljem i ludilom. Tada toj dusi lete strasni gromovi Gospodnji: Bezumnice ovu noc ce uzeti dusu tvoju od tebe, a to sto ti smatras za svoje uzivanje, za smisao svoga zivota, za radost svoga zivota, zadovoljstvo svoga zivota, cije ce biti? Kakve koristi imas od svega toga, kad treba da izadjes pred lice Bozje.

Blagi Gospod nas je u ovaj svet Sobom doneo zivot vecni i sva sredstva da taj zivot vecni ucinimo svojim, da ga usvojimo, da postane nas. Dao nam je Crkvu Svoju, Svoje Svete Tajne, Sveto Krstenje, Sveto Pricesce, Sveto Pokajanje. Dao nam je svete vrline: veru, ljubav, nadu, post, molitvu, krotost, smirenost, smirenoumlje, strpljenje. Sve je to On dao nama. Radi cega? Da se tako obogatimo Bogom i osiguramo sebi zivot vecni. Ako zivimo po Hristovoj Vecnoj Pravdi, po Njegovoj Vecnoj Ljubavi, po Njegovoj Vecnoj Milosti i Dobroti, ako osecamo Vecni Zivot koji nam On nudi, mi se obogacujemo Bogom, obogacujemo sebe Gospodom Hristom i vecnim zivotom nad kojim smrt nema vlasti. Stojeci na molitvi, mi nizvodimo u dusu svoju bozanske sile i sjedinjujemo se sa Gospodom Hristom, povezujemo se sa Njim, jedinim Bogatasem, jedinim istinitim Bogom. Postimo, i postom svodimo u dusu svoju s Neba blago nebesko, koje nas cini neprolaznim bogatasima. Molitva i post, to su neoborive prepreke za demonske sile. Sam Hristos je rekao kada je iz jednog decaka isterao demona, pred kojim su Njegovi ucenici bili nemocni, da se "ovaj rod" tj. rod demonski, "izgoni samo molitvom i postom", i time istakao ova dva bogougodna dela kao neophodna svakom coveku da se oslobodi dejstva necistih sila.

Prihvatimo poruku danasnjeg jevandjelja i nista u ovome svetu ne proglasujmo za smisao i cilj svoga zivota - osim Boga, osim Gospoda Hrista. Prihvatimo molitvu, post i ostale jevandjelske vrline ljubavi prema Bogu i bliznjima i tako obogacujmo sebe neprolaznim bogatstvom koje nas ceka u vecnom zivotu. Iskoristimo ovo vreme Bozicnog posta koje je pred nama da umnozimo svako dobro Bozje u dusama svojim.

Neka nam Bog trojedini Otac i Sin i Sveti Duh budu na pomoci. Njemu, Bogu nasemu, neka je slava vavek.

AMIN.

Nedelja dvadesetšesta po Duhovima

Jevanđelje o mnogim brigamai iznenadnoj smrti

Luka (12 16-21)
Rece Gospod pricu ovu: u jednog bogatog coveka obrodi se njiva; pa misljase u sebi govoreci: sta cu ciniti? Nemam u sto sabrati letine svoje. I rece: znam sta cu uciniti: porusicu zitnice svoje i podignucu vece, i onde cu sabrati sva zita svoja i sva blaga svoja, i kazacu dusi svojoj: duso, imas mnogo imanje za mnogo godina; pocivaj, jedi, pij, veseli se. A Bog njemu rece: bezumnice! ovu noc uzece dusu tvoju od tebe; a sto si pripravio cije ce biti? Tako biva onome koji sebi tece blago a ne bogati se u Boga.

A+ A-