MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVETI PROROK ILIJA



Okupili smo se danas, braco i sestre, da molitveno proslavimo svetog proroka Iliju, bogovidca i slavnog revnitelja za Boga, izoblicitelja bezakonih careva, koritelja ljudi koji su odstupili od Boga, kaznitelja laznih proroka, divnog cudotvorca kome se stihije potcinjavahu, koga nebo slusase, velikog ugodnika Bozjeg koji dosad boravi u telu i koji ce doci na zemlju pred drugi dolazak Hristov.

Kad se Ilija rodio, otac njegov Savah vide angele Bozje oko deteta kako ga ognjem povijaju i plamen mu daju da jede. Uplasen takvim vidjenjem, Savah ode u Jerusalim i isprica svestenicima o vidjenju. Tada jedan od njih, koji je bio prozorljiv, rece Savahu: "Ne boj se, covece, tog vidjenja o detetu tvom, vec znaj da ce to dete biti obitaliste svetlosti blagodati Bozje; rec njegova bice kao oganj silna i dejstvena; revnost njegova za Gospoda bice velika; zivot njegov bice blagougodan Bogu i on ce suditi Izrailju macem i ognjem". Takvo je bilo pri rodjenju svetog Ilije znamenje i predskazanje, koje je ukazivalo na to kakav ce on biti kada postane zreo covek.

Od samog detinjstva, predavsi se Bogu, on zavole devstvenicku cistotu i prebivase u njoj kao andjeo Bozji besprekoran pred Bogom, cist dusom i telom. Voleci da se bavi bogorazmisljanjem, on se cesto povlacio u pustinju i tamo u tisini dugo besedio s Bogom toplom molitvom, kao serafim goreci plamenom ljubavlju prema Bogu. A i sam bese ljubljen od Boga, jer Bog ljubi one koji Njega ljube. I udostojavase se Ilija milostive besede s Bogom, te zbog ravnoangelnog zivota svog stece veliku slobodu pred Njim. I sve sto iskase od Boga, dobijase kao onaj koji je nasao veliku milost kod Njega.

Pre svega, sveti Ilija je molio Boga da gresnike obrati pokajanju. Ali posto Bog zahteva od gresnih ljudi dobrovoljno obracanje, a kod okorelih srcem Izrailjaca ne bese ni najmanjeg stremljenja ka dobru, to je prorok Ilija u silnoj revnosti za slavu Bozju i za spasenje ljudi molio Boga da privremenom kaznom kazni Izrailjce, da bi se makar na taj nacin opametili. Znajuci da covekoljubivi i dugotrpeljivi Gospod nije brz na kaznu, Ilija se iz svoje velike revnosti usudi moliti Boga dopustenje da on kazni zakonoprestupnike, jer mozda ce se ljudi obratiti pokajanju kada ih kaznjava covek. I ne prestade s takvom molitvom Bogu dok ne dobi ono sto je trazio. Jer svemilostivi Gospod, kao covekoljubivi Otac, ne hte da ozalosti ljubljenog slugu Svog koji Mu sinovski sluzi i nije ni najmanju zapovest Njegovu narusio. Ne moguci vise gledati bezakonja koja se cine u pokvarenom Izrailju, careve koji borave u bogomrskom bezbozju, sudije i staresine koji tvore nepravdu, ljude koji sluze gadostima idolskim i valjaju se u raznovrsnim prljavstinama bez straha i bojazni od Boga i jos prinose svoje sinove i kceri na zrtvu demonima; dok revnosni postovaoci istinitoga Boga trpe razna nasilja i gonjenja, zlostavljanja i predavanja na smrt - sveti Ilija se raspali revnoscu i otide k bezboznom caru Ahavu i izoblici ga za zabludu sto se on, ostavivsi Boga Izrailjeva, klanja djavolima i sa sobom vuce u pogibao sav narod. No videci da car ne slusa njegove prekore, Sveti Prorok recima dodade i delo, predavsi kazni cara bogoprotivnika i njegove podanike. On rece: "Tako da je ziv Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina nece biti rose ni dazda dokle ja ne recem" (3. Car. 17, 1).

Rekavsi to, Ilija ode od Ahava, i odmah se na prorokovu rec zakljuca nebo i nastade susa: ni jedna kap kise ili rose ne pade na zemlju za tri godine i sest meseci. Susa izazva nerodicu plodova zemaljskih, te nastupi glad. Jer kada sagresi sam car, gnev Bozji dolazi na sve ljude.

Braco i sestre, razumimo poruku koju nam Sveta Crkva upucuje danasnjim praznikom te dobro razmislimo o svojim delima. Svako neka stavi pod lupu Bozjih zapovesti ono sto cini, pa neka vidi sta svojim delima privlaci na sebe: blagoslov Bozji ili kaznu Bozju. Pravda Bozja je nepromenjiva, ruka Bozja blagosilja, ali i kori.

Usporedimo svoj zivot sa zivotom svetog proroka Ilije i zapitajmo se koju od vrlina koje je on imao i mi imamo. Svako nase delo ima svoju tezinu na Bozjim terazijama i privlaci na nas ili blagoslov ili kaznu.

Bog je ugodnika svoga proroka Iliju poslao u pusto mesto, gde ga je preko gavrana hranio, da bi se on utvrdio u nepokolebljivoj revnosti za istinu Bozju. Iz istog razloga ga salje i u Sareptu Sidonsku kod udovice, gde na njegovu molitvu Bog ucini da brasno i ulje ne nestade u udovicinoj kuci.

Kada sveblagi Bog vidi da se Njegovo sazdanje potpuno unistava gladju na zemlji, sazali se i rece sluzi Svome Iliji: "Idi, javi se Ahavu, jer hocu da se smilujem na delo ruku mojih, i recju usta tvojih posaljem dazd sasusenoj zemlji, napojim je i ucinim plodorodnom. A eto, i Ahav vec naginje k pokajanju, trazi tebe i gotov je da te poslusa u svemu sto mu naredis".

Tako Prorok Ilija obracase narod Izrailjski od zabluda i gresnog zivota. Na slican nacin Bog preko promisla Svoga obraca i danas zabludela sazdanja svoja saljuci razne opomene i stradanja, najpre na pojedince, a kada bezakonja postanu sirih razmera, onda i na citave narode.

Pomolimo se svetom proroku Iliji da se molitveno zauzme za nas kod Boga, da nam Bog prosvetli nase duhovne oci da razumemo zapovesti Bozje i ziveci po njima uznosimo svaku slavu, cast i poklonjenje Bogu trojedinom, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, vavek. AMIN.



SVETI PROROK ILIJA

2. avgust po novom / 20. jul po starom kalendaru


Sveti prorok Ilija, bogovidac i cudotvorac, rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog cega se zove jos i Tesvicanin. Kada se Ilija rodio njegov otac Savah video je oko njega andjele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom sto je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmislanju i molitvi cesto potpuno sam u pustinji.

U to vreme jevrejsko carstvo bilo je podeljeno na dva dela: jedno sa prestonicom u Jerusalimu, a drugo u Samariji. Sveti prorok Ilija tu se sukobio sa izrailjskim carem Ahavaom i njegovom opakom zenom Jezaveljom. Oni su se klanjali idolima i odvracali narod od prave vere. Velikim cudesima Ilija je dokazao silu i vlast Bozju. Zatvorio je nebo i kisa nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je zrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kisu na zemlju, cudesno umnozio brasno i ulje u kuci udovice u Sarepti, i vaskrsao joj umrlog sina. Caru Ahavu i njegovoj zeni Jezavelji prorekao je ruznu smrt sto im se i desilo. Na Horivu razgovarao je prorok Ilija sa Bogom i cuo mu glas. Pred smrt je uzeo za naslednika u prorockom zvanju Jeliseja i, najzad, otisao u nebo ognjenim kolima, sa ognjenim konjima.

Pročitano: 1629 puta