Status

ЕФЕСЦИМА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА (5 -32,33)       A-   A+  

Бог благословио браћо и сестре! Тематско питање за данашњу трибину:

"Тајна је ова велика... сваки (муж) да љуби своју жену као и себи самога; а жена да се боји свога мужа"
3 јуни 2010 год.

НАПОМЕНА: На овом месту је отворена ДУХОВНА ТРИБИНА, чији је циљ вођење дискусија о духовним темама из Православља. Теме ће бити пажљиво биране и пре отварања дискусија постављене на Трибини. Позивам Вас да свакодневно учествујете у коментарима на задату тему и тако улепшате дискусију. Расправе ван задате теме нису дозвољене. Сваки коментар, који се не буде односио на постављену тему, биће обрисан. Зато Вас молим да поштујете правила.
Свака тема на "Духовној трибини" је трајно отворена за ваше коментаре. Ако неко није стигао раније или ако има потребу да још нешто коментарише, може то учинити било када.

Препоручљиво је да приликом коментарисања на Духовној Трибини, пишете са ч,ш,ћ,ђ,ж словима, као и да пишете малим штампаним словима. Тако ћете помоћи конвертирању текста из Латинице у Ћирилицу.

о.Гаврило

Владимир Србљак Свети Апостол Петар је писао да није увек лако разумети дубину речи Светог Апостола Павла. А и сам Свети Апостол Павле говори да је ово Тајна велика, предпостављам да мисли на Свету Тајну Брака у нашој Цркви. Свети Апостол Павле понавља заповест Господа нашега Исуса Христа о љубави према ближњима коју је верујем немогуће испунити без благодати Божије јер без благодати човек не може ни сам себе да воли нити зна шта је права љубав.

У правој љубави страха нема, јер је Бог Љубав. Као што ни страх Божији није страх по људским мерилима тако верујем де се ни овде не говори о страху људском. Уз Божију помоћ муж треба да следи Христов пример и да ако треба да живот свој за жену и породицу као што је Христос дао за Цркву. А жена да испуњава заповести Црквене и тиме покаже страх Божији јер је глава мужу Христос по Светом Писму.

Свети Серафим Саровски је говорио да је циљ сваког Хришћанина да задобије благодати Светога Духа и да се испуни њоме, самим тим и љубав у браку би требала да буде усмерена ка том циљу који се верујем не прекида у Царству Небеском. Из тога произилази да се ни Света Тајна Брака никада не прекида већ има свој почетак у Христу и Цркви и вечно узрастање љубави из славе у славу у Царству Небеском.

Ивана Јелисић ˝Тајна је ово велика; а ја вам говорим за Христа и Цркву˝- Црква се нераскидиво сједињује са Христом као тијело са главом, тако да ни Христос не може бити без Цркве, ни Црква без Христа. Уиситину је велика тајна супружништва, када оно треба да буде велико знамење вјечног јединства Христа и Цркве.

Бојана Србљак Колика је важност брака потврдјује и сам Господ Исус Христос, који је једно од својих првих чуда учинио на свадби у Кани Галилејској, претворивши воду у вино.
Света тајна брака није неки правни уговор који се разменом завета и обећањем склапа измедју мушкрца и жене.&хеллип;уместо тога, уласком у брак двоје супружника оснивају породичну цркву, где у поштовању и љубави славе Господа и труде се за спасење не само својих душа, већ и душа своје деце. Та породична црква мора и треба да буде у послушности Христовој Цркви, а та послушност се огледа у поштовању закона Божијих и поретка у породици који је установљен од самога Господа.
По Светом Јевандјељу, "&хеллип; муж је глава жени&хеллип;.", то јест муж је глава породице. Ако је тај породични поредак заснован на љубави, ту нема диктаторске, тиранске, апсолутне власти над породицом. Баш као што је свештеник духовни руководитељ парохије и одговаран је пред Богом за све своје парохијане, тако је муж и отац одговоран пред Богом за своју жену и децу, као духовни стуб породице.
У овој дискусији, тј. у наведеним речима из Посланице Св. Апостола Павла Ефесцима, каже се: "Сваки муж да љуби своју жену&хеллип;" Ту се наравно не мисли на неку сентименталну, романтичну љубав. Таква љубав нема везе са хришћанским концептом љубави. Хришћанска љубав значи жртва и самоодрицање, заштита, разумевање, стрпљење&хеллип;.то су све оне одлике које би требало да поседује један балгочестиви супруг и отац.
Медјутим, често се улоге мушкарца и жене у породици свесно или несвесно замењују.Неки психолози потврдјују да је бес и агресивност код жене којој је муж дозволио да преузме улогу главе породице веома изражена. У многим случајевима када су и деца агресивна, када су деликвенти, па чак и душевно оболели, отац је престао да буде глава породице- отац је престао да буде извор саосећања, љубави и заштите.
Данашње друштво, поготово овде у Америци, презире дух послушности. На сваком кораку кроз телевизију, часописе, књиге, кроз образовање у школама и на факултетима, деца и одрасли уче се да се не треба никоме покоравати. Мислим да је и код нас одавно завладао тај дух. Када се говори о страху жене у односу на мужа, ја то више разумем и доживљавам не као страх, већ као послушање и поштовање жене према мужу. Неко би се запитао какве су то емоционалне разлике у браку постављене од Господа - муж да воли, а жена да поштује. Медјутим, Господ је, као и увек, савршен у делима својим&хеллип;Ова два осећања се по мени допуњују: љубављу се испољава поштовање, а поштовањем се доказује љубав.
На крају ваља напоменути да и срећни бракови нису поштедјени искушења&хеллип;неминовне су ситуације када ће се рећи или урадити нешто што може повредити осећања другог. Сви смо ми грешни људи. Али у браку је потребно знати и оћутати,&хеллип; понекад и зажмурити&хеллип; По мени успешан брак и срећну породицу граде само оно двоје супружника који су спремни да опросте И то заиста од срца чине. Та увекпраштајућа безусловна супружничка љубав у Богу, разумевање, и пожртвовање, отварају мала врата уског пута ка Царству Небеском&хеллип;а горе нити ће се више женити нити удавати , већ ће сви бити као Андјели на небесима.

Радомир Грешни Није дорбо да је човек сам , каже Свето Писмо , и зато Бог створи човеку "човјечицу" или ти жену . Да постану једно тело. И чак , каже се , зато ће човек оставити своје родитеље и прилепити се својој жени. Сад , све то мало чудно звучи кад се узме у обзир монаштво и изјава светих отаца да човек мора да "мрзи" и жену и децу у смислу да више воли Бога од њих, па се често наводи пример Јова и Авраама који је хтео и сина да погуби како би доказао љубав према Богу , што је ипак за мене не схватљиво и не прихватљиво.
Молио би Оца Гацрила да одговори на ове моје недоумице у тумачењу овог што сам навео и шта покушавају свети оци да кажу када говоре да је једини пут спасења да се замрзи свет а ту мисле и на жену децу и родитеље ,што на први поглед звучи ван памети, као и када кажу да је једини начин да се човек спасе да прода све што има и да оде у пустињу - тако пишу оци као што је св.Макарије и св.Антоније велики и остали у нпр. књизи Добротољубље.
МОЛИМ ОЦА ГАВРИЛА ДА МИ ОВО ДЕТАЉНО РАСТУМАЧИ ЈЕР НЕ РАЗУМЕМ.

Барбара Милојковиц Стевиц Ко није сједињен узама брака, казе Св.Јован Златоусти, собом не представља целог цовека, вец је лисен половине.У браку љубав Христова је веца медју супрузницима да би њихова љубав била вецна.Брак подразумева зртву, а љубав у браку страхопостовање-а ако њега нема све прелази у дрскост.Сабразно цуду које је Господ уцинио претворивси воду у вино, супрузници треба да свој брак преобразе у икону Царства Бозијег.

Јована Чоњић Ја још нисам удата па не знам да ли сам компетентна да говорим о овој теми,али ево могу онако са стране..као неко ко се нада да ће једног дана ступити у брак.Ова реченица је идеал складног хришћанског брака "да муж љуби жену као самог себе,а она да га се боји"( мада би мени боље звучало да га слуша)..и чини ми се да данас више него икад и остаје у домену идеала јер мислим да данак савременог друштва и начина живота узима своје.Данас се само прича о разводима,преварама,браковима између особа истог пола и сличним дегенерацијама..Брак се сматра превазиђеном институцијом неког тамо 18.вијека, данас људи могу и без тог "папира",желе да буду "слободни" и није риједак случај "неформалних бракова" шта год то значило.Као да нико није вољан да се обавеже некоме до краја свога живота и да мало и претрпи..а и ми који јесмо,имамо већ у старту усађен страх-могу ли ја цио живот са једном особом.Чини ми се скоро као ријеткост да ће људи вољети некога више него самог себе,тако је постало да је ЈА на првом мјесту..све је подређено тој култури званој ЈА која између осталог пропагира" немојте никоме полагати рачуне","слободни сте да радите шта год хоћете", "удовољавајте себи маџимално"., "учините нешто и за себе" и сличне крилатице које могу се чути са сваког ћошка..А под број 2 тешко је слушати било кога, јер људи не слушају ни Бога,па чему онда да се неки тамо муж (или жена ) нада :).. мало ово сад све звучи црно,да је тешко јесте,а да није немогуће,ја вјерујем да није..само ми се из ове перспективе чини понекад претежак тај крст..а можда сам само једна у низу размажених.

Драгица Мамић Ко истински жели да живи у Православљу,што више тражи више и налази.Што се више труди да разумије законе Божије, више остаје затечен савршенством тих закона.Што више узраста у вјери, све мање га збуњују Тајне Божије.На нама је да уз Божију промисао одлучимо како ћемо живјети,колико ћемо бити ближи Господу.Православље не познаје страх и одрицање као појмове које ми тумачимо као негативне.
Прихватајући породицу као огледало јединства Христа и Цркве,живећи по законима који су нам дати да их поштујемо, све мање ћемо бити збуњени и собом и свијетом који нас окружује.
Живимо у времену када су односи у већини породица поремећени до те мјере да породица све мање постаје сигурно уточиште за све њене чланове.Прошло вријеме је довело до убрзане еманципације жене.Та еманципација јој је донијела само нове обавезе(посао и каријеру),али је истовремено задржала и старе(бригу о мужу,дјеци и породици).Из жеље и љубави да одговори свим тим потребама она се губи у мору обавеза удаљава се од своје улоге у породици и све више личи на мушкарца.Све више се лути на њега и све више пати.Истовремено мушкарац се све више осјећа непотребним,губи своје достојанство, све више се љути на жену, и све више пати.Последица свега су незадовољна дјеца,које уточиште траже ван породице.
Како смо само залутали у свијету овом пуном стрампутица.......
Молимо Бога да нам просвијетли пут и вјерујмо у Њега јер љубав је Његова безгранична,

Драгица Мамић "Кад би жена у себи подизала оно што је мајчинско, оно што је женствено,што је заиста дато жени - неби јој се могао свет одупрети.А овако често изгледа да је тражење еманципације жене, у ствари еманципација не личности у њој, већ блуднице." - Њ.С.Патријарх Павле

Драган Митриц Ово је образац којем треба тезити. Сто смо му близе то смо срецнији и близи Богу. Сто реце свестеник на мом вјенцању: Зивот у браку вам мозе бити и рај и пакао а ста це бити од вас зависи! Или сто је цесто говорио мој таст: Ако је за срецу и цитав зивот мало је а ако је за несрецу и један дан пуно је!

Милена Мадзар У браку треба јако пуно одрицања,раумијевања,постовања и када се то постигне а немозе преко ноци' онда је све препреке лако савладати и сто је посебно битно да буде са обе стране, а не са једне а ово друго да пати,а слозила би се са предходницима да се зена кроз еманципацију поцела губити зенственост и сто би се рекло нема висе оне српске зене,а кроз све то и мускарци се губе,и вријеме у којем зивимо се јако промијенило и све горе је,па се питам каква це тек бити наса дјеца?нема друге него се Богу молити,па како нам Бог да,тема је јако добра и имало би се сваста реци,али јако мало бракова се склапају из стварне љубави,неце људи висе да се везују сто је тузно него се узимају из ко зна којег разлога а сто ми најгоре пате јадна дјеца ни крива ни дузна,али има нас свакаквих у Бозијој басти,Бог нам помогао'Благословите Оце.

Барбара Милојковиц Стевиц Сестро Милена, потпуно се слазем са тобом, брак заиста ''захтева'' подоста узајамног одрицања, труда,постовања и надасве одрицања.Понекад нам се уцини да би мозда било лаксе да се нисмо упустали у заједницки зивот, да би мозда бреме било лаксе...Али, нико и није рекао да це бити лако..Заједницки труд на том пољу је свакако најбитнији, јер досло је време да се неке праве вредности висе и нецене,али наравно то нам несме бити оправдање.Ипак, цовек је створен да зиви у заједници, по слици онога који га је створио, а који је вецна заједница Три Бозанске лицности,Оца, Сина и Св.Духа.

Саша Лазић Када сам недавно читао записе светих на тему Свете Тајне Брака,пошто сам у ту свету тајну и сам улазио,на неколико мјеста је речено: или у монаштво или у свету тајну брака,ако не ни једно ни друго,добро запни да будеш Богу од користи,тешко је тад испунит сасуд...!! Ако се сјетимо завјета даних у цркви Богу,љубав је незаобилазни дио...ако ми Господу тад постајемо једно,како не љубит жену кад је дио тебе,тад ни сам себе значи не љубиш... Данас,нажалост све се изопачава па тако и то,модерно је све,па да се и мушкарци удају за жене и узму њихово презиме,а о вјенчању у цркви ни не мисле...дали уопће још постоји која СВЕТА ТАЈНА или заповјед а да је нисмо изопачили...!!?

Снезана Босњаковиц Света тајна брака ,тако узвисено ,велицанствено и тајанствено ,а само љубав је потребна .
Љуби Господа Бога свога свим срцем својим,свом дусом својом и свом снагом својом.
Љуби близњега свога као самога себе .
Две највеце заповести Господје .Дао Бог да их увек имамо у срцу и дуси да их моземо испуњавати увек у сваком тренутку.

Милица Бациц Љубити је као и самога себе ријецима подрске, љубити је савјетима, пажњом, љубити је охрабривањем, љубити је да се осјећа заштићена, љубите је да се буди ведра, љубити је да се не боји заспати, љубити је без страха, љубити је безусловно, љубити је стрпљиво, љубити је разумјевањем, љубити је надом, љубити је видјевши се у њој&хеллип; Бојати се да га не разочара, не повриједи, не узнемири, не забрине, бојати се да га не препадне, бојати се да га запостави, бојати се да га не увриједи, бојати се да му не понуди све што би му олакшало дан, бојати се да му не узнемири снове, бојати се да је гладан и жедан њихове љубави&хеллип;
Она да га љуби, бојећи се, да се он боји да је не љуби као самога себе. Обоје да се труде да љубе једно друго и тиме смире страх, да их смрт не изненади већ да се у вјечности спасе.

Милена Мадзар Браво МИЛИЦЕ''''''



Милица Стевић Хвала Милице за ово предивно је дуго размисљам да ли да дискутујем или не али опет цу несто реци иако мислим да нисам за ову дискусију јер сам се расттала пре скоро 4-године али опет могу реци једно.
Нисам изгубила нити вјеру ни наду да љубави има у браку брак је несто јако љепо и свето,брацна заједница даје снагу,уоцисте и љубав али само ако се и муз и зена боре за то довољно је једно да стане и све пропда:Само једно се не мозе борити и успјети.И даље се слазем да је муз глава породице назалост данас је све висе музева који неце да се боре за своју породицу који це зену задузити за све,насиља је све висе алкохола и свега осталог брак је несто задње сто се мора једино када дјевојка одтане трудна мада и то висе није обавезно радије це сама родити и одгајати дјете него да се уда за неког реда ради.Отисла сам предалеко од теме хтјела сам само да казем да је брак несто предивно али несто за ста треба двоје (муз и зена) који це да се воле постују и договарају о свему .

Милица Бациц Драга Милена и Милице, радосна сам да можемо подјелити мисли и осјећам да и ја требам нешто сад да додам. Рецимо да видим да ка томе што сам написала треба да тежимо. &лсљуо;Мушкарац је глава породице, а жена врат&рсљуо;, што ће шаљиво рећи да су обоје одговорни за породицу на свој начин. Ни једно не треба да спутава друго већ да се обогаћују својим врлинама, једно друго да чине бољим људима (хришћанима), и ако Бог да, родитељима. Обоје су ту да једно другом олакшају (али се на жалост деси и да некад отежају). Оно што често заборављамо је да растемо (мјењамо се) и није ни мало лако прилагодити се, односно стално се прилагодјавати једно другоме, животним промјенама (а људи најмање воле промјене). Ту се можда и крије жеља за договором, слагањем, али свакако и трпљењем. Некако се испреплету путеви и ослањајући се једни на друге, живимо један живот - наш. Заједно га градимо али тиме и скупљамо оружије да срушимо све до темеља. У нади да је &лсљуо;ми&рсљуо; важније од &лсљуо;ја&рсљуо; за обоје, љубављу двоје гуше гордост, топе наоружање. Некада једноставно његова/њена бол прераста сваку жељу за моменталном &лсљуо;побједом&рсљуо; неке пролазне дискусије/потребе. Велика су то искушења. Наравно, јако је битно имати упоредиве (сличне ако не исте) моралне ставове. Прихватајући вољено биће прихватамо и све њене/његове &лсљуо;пољупце&рсљуо; и &лсљуо;страхове&рсљуо;. Мислим да је јако битно сјетити се да смо сви ми рањиви, опраштати и вољети што боље можемо, па ако Бог да да лакше поднесемо и болне тренутке. Осим што обоје требају да се &лсљуо;боре&рсљуо;, обоје морају научити и рећи &лсљуо;извини&рсљуо;. Читала сам у једном од текстова да кад је стољњак чист на њему се лако види мрља, а кад је црн онда не. Обећање једно другом је да се нећемо прљати и да ћемо чинити све да будемо свијетли (ведри, чисти, неискварени). Никоме није обећана бајка, али свакако да брак обећава могућност да једно с другим дијелимо снове.
Број посјета од 12. Априла 2010. године