Бог благословио браћо и сестре!
Данашње тема: О МОЛИТВИ ЗА БЛИЖЊЕ
Да би сте прочитали ТЕМУ за дискусију кликните на овај линк http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/molitvazabliznje.html
26. мај 2010 год.


НАПОМЕНА: На овом месту је отворена ДУХОВНА ТРИБИНА, чији је циљ вођење дискусија о духовним темама из Православља. Теме ће бити пажљиво биране и пре отварања дискусија постављене на Трибини. Позивам Вас да свакодневно учествујете у коментарима на задату тему и тако улепшате дискусију. Расправе ван задате теме нису дозвољене. Сваки коментар, који се не буде односио на постављену тему, биће обрисан. Зато Вас молим да поштујете правила.

Свака тема на "Духовној трибини" је трајно отворена за ваше коментаре. Ако неко није стигао раније или ако има потребу да још нешто коментарише, може то учинити било када.

Препоручљиво је да приликом коментарисања на Духовној Трибини, пишете са ч,ш,ћ,ђ,ж словима, као и да пишете малим штампаним словима. Тако ћете помоћи конвертирању текста из Латинице у Ћирилицу.
о.Гаврило

Владимир Србљак Молитва за ближње је свемогућа. Али молитва за ближње не може да спасе ближњег ако он или она то не жели јер човекову слободу нико неможе да наруши па ни сам Бог. Једино се крштењем и причешћивањем сваки човек спасава и живи, како овде на земљи тако и на небу. Молитвом за ближње се може измолити њихово здравље, заштита од сваког зла и греха, свако добро, и поставити Чашу спасења пред њих али је немогуће пити и јести из Чаше спасења за ближње, то једино ближњи може сам за себе.

Блажени су они који одлазе редовно недељом и празницима на Свету Литургију у нашу Цркву. На Светој Литургији се прво молимо за мир целога света, за сједињење свих и за непоколебљивост Светих Божијих Цркава и за све и свја па чак и за добар одговор на страшном суду који је сваким даном све ближи. Верујем да ни једна молитва у нашој Цркви не остаје не испуњена. Знам једног човека коме је свештеник у Цркви читао молитве када је био беба са само четрдесет дана и једна од тих молитава је била да се крсти. Тај човек каже да је два пута пре крштења био за делић секунде избављен од сигурне смрти. Верујем да је био избављен због молитве у Цркви.

Саша Лазић Помаже Бог браћо и сестре и свакако велик поздрав нашем пастиру оцу Гаврилу...не тако давно управо ми је на ум дошла ова тема,дуго сам се питао око молитве за ближње и узевши књигу оца Тадеја точно ми додје одговор...Били код Њега ходочасници и питали га:Оче,дал да се молимо за ближње,смијемо ли? А Он њима: Чеда моја,молите се,ал будите спремни леђа подметнут јер не знате шта носи тај за кога молите...треба бити и опрезан око тих ствари,најбоље у цркви и помоћу духовника,јер за час може доћи 'нежељен посјетитељ' АКО СЕ НЕСТРУЧНО РУКУЈЕ...Дао је и приповјетку: био један посјетитељ манастира и платио братији да моле за њега,молили они али 100 мука се јавило,па и уснули корове на пољима и море имали па им речено у сну,ОДРАЂУЈТЕ САД ПЛАЋУ КОЈУ СТЕ ПРИМИЛИ!! Значи молитва нека буде,чак је дража за своје ближње него за себе,али мислим да ту треба помоћ и духовника свакако,друкчија је његова молитва од наше,боље звучи на небу:)

Бојана Србљак Помаже Бог браћо и сестре,
Дуго сам се двоумила да ли да испричам један мој лични доживљај везан за данашњу тему. Да се ова прича догодила у садашњости, сада када о Богу и вери знам нешто више , сигурно бих све доле речено одбацила као обману, нешто некорисно&хеллип;И сигурно би крајњи исход свега био много другачији. Али, пре једанаест година, лутајући и так по нешто наслућујући о Богу и вери, пронашла сам у овом догадјају једну утеху, наду која ће касније бити прихваћена као једина истина...да Дарвинова теорија и оно чему су нас годинама учили у школи јесте обмана, јесте лаж...
Пре једанаест година, изненада, упокојио се мој деда уз кога сам одрасла и за кога сам била јако везана&хеллип; његова изненадна смрт затекла ме је као студенткињу у Америци. Нисам га видела да се са њим по последњи пут опростим. Утолико теже било ми је што у својим 20-им ја сам тако мало знала о Богу, и смрт сам доживљавала као нешто страшно болно&хеллип;не по онога који одлази, већ за оне који тужни оплакују тај одлазак драге особе.
Ја у тим годинама нисам знала ни како да се достојно помолим. Нисам знала ништа о вери, сем да у тишини ноћи ,онда када би ми било најтеже у далеком свету, уз сузе прозборим: "Боже помози." После дедине смрти, осетила сам неку насушну потребу да се молим за његову душу. Засто? Тешко је рећи&хеллип;потреба је била подстакнута и веровањем да ћу уз молитву моћи да му бар мало будем ближе&хеллип;имала сам један мали молитвеник у којем су углавном преовладавале молитве Пресветој Богородици. Нисам га тада користила. Али, дедина смрт ме је натерала да тај молитвеник отворим и мало детаљније прочитам&хеллип; На самом почетку читања, наижла сам на кратку молитву коју сам тада научила напамет, коју и дан данас знам, и којом се и дан данас молим за душе упокојених мени блиских људи. Она гласи:
"Пресвета Богомајко, Царице Небеска,
Ти која си најближа престолу Пресвете Тројице,
Јер си часнија од Херувима,
И неупоредиво славнија од Серафима,
Зато што Бога реч непорочно роди,
Пренеси молитве мене грешне и недостојне
Сину Твоме, и Богу нашем Господу Исусу Христу,
Да се смилује и опрости сагрешења,
У вечност пресељеног слуге твога (Дјурдја Радивојевић).
И тако сам понављала ову молитву ко зна колико пута&хеллип;(тада грешна нисам ни знала да треба да станем пред Иконе на молитву) једино што сам осећала била је потреба да се овако молим док ме сан не савлада&хеллип;И тако из ноћи у ноћ.
После месеци и месеци овакве молитве, уснула сам једне ноћи деду, лепо одевеног у белу кошуљу, чистог, светлог, насмејаног&хеллип;Једино што ми је тада рекао било је:" Кажи баби да се не брине што више ништа не може да буде као пре, и не треба&хеллип;ја се сада налазим у једном новом месту које је много лепше и другачије. Једино што желим јесте да крсти нашу децу (односило се на моју мајку и две тетке) да би једног дана опет сви могли да будемо заједно." За мене је овај сан носио посебну поруку, двоумила сам се да ли да било коме испричам&хеллип;плашила сам се да би ме исмејали&хеллип;Но, ипак сам при једном телефонском разговору све испричала мајци, која тада није била верујућа. Но, наду ми је дало то што ове речи нису наисле на одбијање И отпор, неверицу&хеллип;.Ћутала је, није ништа проговрила&хеллип;.И прошли су месеци, можда и цела година. На сан сам заборвила, деду сам спомињала у молитвама, али не више толико интензивно као некада.
Студентски дани били су напорни, учило се, а уз учење требало је и да се ради&хеллип;разговри са породицом били су сведени на минимум - једном недељно из финансијских разлога. Никада довољно дуги да би се све рекло и све сазнало&хеллип;.
Једне ноћи опет сам уснула мој родни праг. Кућа напуштена, споља сва зарасла у коров, а унутра запуштена, препуна пауцине&хеллип;И од некуда долази деда, а ја га плачући питам:" Зашто је све овако тужно и запуштено, живи ли овде неко?"
На то питање он ми се само насмејао и одговрио : "Не брини Боки, хоћу да ти покажем нешто&хеллип;" И повео ме је ниже низ двориште. "Погледај - данас су подигнути нови темељи, за нову кућу." Ја деду од тада више никада нисам сањала&хеллип;
Јавила сам се дан касније кући и сазнала да су се баш тада моја мајка И тетке крстиле у нашој парохијској цркви , која је посвећена Светом Пророку Илији.. Ја наравно о том догадјају нисам ништа унапред знала. Плакала сам од радости као мало дете. Данас све три, моја мајка и тетке, иду у Храм Божији, посте и причешћују се. Слава Богу милостивом! Неко ми је једном рекао да не треба веровати сновима, јер могу да буду од непомјника. Шта је све то било И од кога, Господ зна. Њему Јединоме И Пресветој Мајци Божијој хвала за све! Хвала што су се моја мајка И тетке, у позним годинама, ипак на један чудан начин окренуле Богу и вери.
Молим вас праштајте, свако добро вам желим!

Милена Мадзар Молите се за друге и помазите другима,Бог це и нас наградити,јер сто се људи моли за једног цовијека рецимо у болести недај Бозе' то су молитве јаце код Бога а и сваки вјерујуци цовијек би требао свако јутро и веце бар ја тако радим, уз молитве за себе поменем све своје прријатеље родбину знане, незнане,зиве и мртве.Благословите Оце Гаврило'а вас све поздрављам од срца, зелим сваку срецу.

Лекар Радомир Ко љуби ближње, тај љуби Бога. Мислим да је тиме све речено.
Него кад сте Ви Оче Гаврило на скајпу да мало попричамо? Нешто Вас тамо нема?

Драгица Мамић "Боже, дај ми снаге,да подносим оно што се не може променити, храбрости да променим оно што се може променити и мудрости,да разликујем једно од другог!" - Владика Николај

Сњежана Симовиц "Од кога, наиме, требамо искати да се моли за нас? У првом реду од оних који су задобили молитвени опит и приблизили се Богу испуњавањем заповести Бозјих, јер Господ молитве праведника слуса, они су Му угодни (Пр. 15, 29, 8; Отк. 8, 3-4). Ми смо дузни молити од оних које је Сам Господ - јер су одевени благодацу и предстоје пред Престолом Бозјим - поставио да се моле за све хрисцане. "Зато свестеници и предстоје (Престолу)", говори св. Јован Златоусти, "да би се молитве народа, будуци слабе, сјединиле са њиховим сназнијим молитвама и заједно са њима досле до Неба". Посебно ми је знацајан овај одјељак и некако ми обецава.

Барбара Милојковиц Стевиц Сецајмо се зиве везе измедју нас и насих близњих и спомињимо једни друге у молитви.Тако цемо заједно са Господом уцествовати у спасењу једни других.Јер, цесто молитва спасава другог од велике опасности.
Молити се за непријатеље, јер нецисти духови не зеле да виде како добијас венце за молитве за непријатеље./Исихија Презвитер Јерусалимски