Бог благословио браћо и сестре!
Данашње тема: О ПРАВИЛНОМ И НЕПРАВИЛНОМ ПОСЛУШАЊУ
Да би сте прочитали ТЕМУ за дискусију кликните на овај линк хттп://њњњ.манастир-лепавина.орг/архива/новости/индеџ.пхп/њеблог/детаљније/о_правилном_и_неправилном_послусању1/
18. мај 2010 год.


НАПОМЕНА: На овом месту је отворена ДУХОВНА ТРИБИНА, чији је циљ вођење дискусија о духовним темама из Православља. Теме ће бити пажљиво биране и пре отварања дискусија постављене на Трибини. Позивам Вас да свакодневно учествујете у коментарима на задату тему и тако улепшате дискусију. Расправе ван задате теме нису дозвољене. Сваки коментар, који се не буде односио на постављену тему, биће обрисан. Зато Вас молим да поштујете правила.

Свака тема на "Духовној трибини" је трајно отворена за ваше коментаре. Ако неко није стигао раније или ако има потребу да још нешто коментарише, може то учинити било када.

Препоручљиво је да приликом коментарисања на Духовној Трибини, пишете са ч,ш,ћ,ђ,ж словима, као и да пишете малим штампаним словима. Тако ћете помоћи конвертирању текста из Латинице у Ћирилицу.
о.Гаврило

Саша Лазић Једно је у сваком случају јасно,а то је да без послушања оде маст у пропаст...сјећам се питања не тако давно постављеног: Јеси кад рекао НЕ родитељима кад су нешто тражили од тебе?? Јасно је по том од куд сеже послушање,од раног дјетињства и слушања родитеља,а опет надаље чему родитељи уче и какав примјер дају јер неће риба даље од воде!! Тако се круг затвара...кад је нетко навикао слушати родитеље, шефове на послу и кад им није право па послушају,слушат ће и духовника поготово ако је свјестан да духовник тражи оно што Бог тражи...али ништа у животу није лако (осим гријех чинит),тако и послушање често зна бит тешко,али трновитим путем до циља...послушање смирује,спашава и у најмању руку умањује одговорност...ако се послуша!!!

Драгица Мамић Помаже Бог Оче Гаврило!Поздрав свима!
Окупљени у ово стадо, око пастира нашег да учимо, сви смо жељни хране духовне, сви смо овдје зато што осјећамо неизмјерну љубав Оца нашег. Полако се отварамо, свако на свој начин, али сви стрепимо од оцјене Учитеља, Сви знамо колико желимо добити потврду или критику.Многи због тога одустају од учешћа.
Данашња тема и одабрани уводни текст поучавају нас да имамо потпуну слободу у размишљању.Наведен је примјер пуковника који само тражи учешће свих војника, али дозвољава војницима иницијативу, и да сваки војник треба да схвати свој маневар.
Како нас Учитељ наш благо укорава и правилно усмјерава на послушност.Погрешно је очекивати да ћемо овдје добити формулу за рјешавање наших проблема.Морамо се трудити да у наше животе уградимо бар дио наученог у овој трибини,у Цркви нашој у Вјери нашој Православној.Све и добро и лоше нам је од Бога дато да кроз то учимо и задобијамо способност правилног расуђивања. Количина благодати коју примимо на себе учењем у послушању нам помаже у рјешавању животних проблема.Што више благодати мање гријеха и више душевног мира,разумијевања и љубави за ближње.

Владимир Србљак Само је једно потребно да би се човек спасао говорили су Свети Оци. Верујем да је то послушање и то правилно послушање свом духовном оцу. А једино правилно послушање је оно које је засновано на узајамној Љубави и Заповестима Божијим. Љубав и послушање би требало да буду као између родитеља и деце. Деца слушају своје родитеље зато што их воле и ни једног тренутка не сумњају у родитељску љубав и знају да је за њихово добро бити послушан. Родитељи из свог искуства знају шта одговара узрасту њихове деце па их правилно усмеравају и личним примером показују оно што је добро и душекорисно.

На први поглед изгледа да се у послушању губи слобода. Али је у ствари супротно истина, у послушању је слобода. Послушном детету родитељ све дозвољава, а непослушном ништа. Шта више, непослушно дете често мора да пролази кроз дисциплинске мере које су опет за добро детета. Једном сам својој ћерци објаснио да није добро за њу да се пење на неке шипке код једне продавнице јер може да се повреди. Мало сам је и чупнуо за косу да би схватила да је ситуација заиста озбиљна. Она је ипак била упорна и хтела је да настави де се пентра по тим шипкама. Склизнула се и ударила се у браду и наравно почела да плаче. Онда сам је питао да ли је боље да ме послуша и ако треба да је мало пецнем за косу да би ме послушала. Рекла је да, јер ударац у браду неупоредиво много више боли.

Радомир Вуциц Послушање је слично плесу. Ако човјек има добру вољу, кроз учење корака, и изоштравање слуха за музику и најнемузикалнији лагано почиње са плесом, па чак касније дође и правилно држање, а са смирењем и креативност. Тако да може да отплеше плес. Врло је битно имати ту правог учитеља плеса који ће ученика да ослободи од треме и да га поучи такту и ритму. Мислим да отварање духовног чула претходи сваком плесу.

Бојана Србљак Помазе Бог свима!
Ја мислим да би на ову тему могао најбоље да одговори неко ко је искусан у духовном руководјењу. Мени све изгледа да духовни оци у данашње време морају бити не само духовни већ и морални руковдитељи како младима, тако и средовечним људима, па и старијима, јер су се моралне вредности изгубиле у овој постмодерној култури. Људи су се удаљили од Бога, па самим тим и не умеју да препознају шта је то грех. Велики је пораст непримерног понашања младих, а то све говори да првенствено родитељи, школа, усудјујем се рећи друштво у целини није успело да обезбеди правилно васпитање&хеллип;не само младима данашњице, већ тај проблем сеже генерацијама у назад.
Ту су вандализам, крадје, преваре, непоштовање ауторитета, нетрпељивост, псовање, рано сазревање, повећање себичности, само-деструктивно понашање, дрога, алкохолизам&хеллип;све то говори да смо изгубили морални кодекс&хеллип;а ја видим једино спасење од свега у нашој Православној Цркви. Зато су потребни духовни оци, да залутале врате на исправан пут. Верујем да је њихов данашњи рад на духовној обнови, исправљању и просвећењу нас грешних мирјана тежи него било кад до сада баш због свега горе реченог. Како се онда, знајући све ово, уопште може и говорити о правилном или неправилном послушању.
Брат Владимир се у својој дискусији осврнуо на "дисциплинарне мере" које јесу по некад делотворне, али је исто толико делотворно, можда и делотворније да ми као родитељи дајемо добар пример својој деци&хеллип;у медјусобном поштовању и љубави, у исправним духовним и моралном ставовима &хеллип; Потребно је да у својој породици првенствено поставимо јасна и доследна правила по питању шта је добро чинити а шта није. Ми као родитељи требало би да анализирамо и будно пратимо сопствене поступке у датим моментима. Ако се деси да дете &лсљуо;падне&рсљуо;, да ли му ми помажемо да устане, да ли му показујемо исту ону милост коју нама Отац наш Небески показује сваког часа, свакога дана? Колико се молимо за нашу децу? Да ли смо довољно упућени у њихов живот? Да ли знамо где имају моралних проблема, а где моралних успеха? Да ли те успехе умемо да препознамо, да похвалимо, и да ли им говоримо да се поносимо њима када начине прави избор? Али чак и у овом наведеним примерима морамо бити опрезни, јер пречесте и многобројне похвале могу изазвати гордост и понос код деце, што такодје може бити штетно . Слажем се са братом Сашом, који каже да се послушност учи још у детињству&хеллип; и да по угледу на родитеље деца се развијају у морално и духовоно здраве или нездраве личности. Мислим да и у односу родитељ-дете требало би да се поштује иста она слобода личности на коју указују и коју безрезервно поштују и сами духовни оци.Да се не примењује сила, јер то само мозе да изазове веци проблем. Наш народ често уме да каже "Батина је из раја изашла" али мени се више допадају речи нашег дечјег песника Душка Радовића који је негде написао: "Удрите децу онда када почну да личе на вас!" тј.све греске насе деце треба да тразимо у нама самима. Као родитељи, будимо камен темељац у васпитању насе деца, а духовни оци нек уцине само надоградњу.

Милена Мадзар Казу да дијете сто науците до 5год.зивота ти је за цијели зивот,и ја се слазем с тим'јер послусност се уци од својих родитеља па тако и за остало све у зивоту,тако и за цркву и вјеру,али је заиста истина да ако идес духовном Оцу за савјет треба га послусати свидјело се то нама или не,јер ми обицни људи кад се нама то свидја ми цемо послусати а кад не онда нецемо то је стварно јако рузно и гресно,јер тај духовно Отац се труди за нас и даје нам савјете корисне за нас зивот,а то је бар мени јако битно да идес некоме гдје је исправно и гдје Бог благосиља а не којекаквим назовима видовњацима,зато свог духовног Оца треба постовати јер Бог све гледа и види све и свуда је и зато ако неко није спреман да буде послусан нетреба ни ици,јер са тим вриједја и Бога и гријеси,хвала Оцу Гаврилу на дивним темама и поуцним јер се јако пуно науци,поздрављам вас све'Благословите Оце све нас.

Сњежана Симовиц "Истинско послушање треба да буде стваралачко, .." велико је то умјеће.



Владимир Србљак Претходне две теме су биле веома посећене. Било је 23 и 29 учесника респективно, а на последњој теми је било само 8 учесника на духовној трибини. Верујем да је то због теме о послушању која може да буде тешко градиво или боље рећи основа. А та основа гласи: Послушност изнад поста и молитве како нас опет и опет наш о. Гаврило учи. Верујем да о. Гаврило инсистира на тој основи јер је немогуће градити кућу или Цркву без основе. А да не говоримо о вечној рајској пирамиди блаженства Светог Николаја Жичког и Охридског коју смо сви по Његовим речима дужни да градимо.

Сњежана Симовиц Питање познања Божије воље уско је повезано с питањем послушности. Овом питању Старац Силуан је придавао велики значај...