U troparu Svetog velikomučenika Pantelejmona, koga danas slavimo, molimo sveca da traži od Gospoda oproštaj naših grehova. Neko bi očekivao da od jednog tako velikog lekara, kao što je sveti Pantelejmon, treba da tražimo iscelenje telesnih bolesti, ali Crkva traži iscelenje duševnih bolesti, strasti, koje su često uzrok telesnih bolesti, ali koje su mnogo gore, zato što telesne bolesti mogu biti korisne za čoveka, tj. duševno korisne jer vode čoveka do pokajanja, dok duševne bolesti tj. strasti, vode u večnu smrt.

 

Zbog toga prva briga svih hrišćana, a posebno monaha, treba da bude neprestana borba za oslobođenje od strasti i iscelenje duševnih bolesti. Ako obolimo od teške i neizlečive bolesti, veoma smo zabrinuti i tražimo da nađemo odgovarajuće lekare, odgovarajuće lekove, odgovarajuće bolnice, otići ćemo čak i u inostranstvo da bi ozdravili. Ali za duševne bolesti se ne brinemo onoliko koliko je botrebno da brinemo. A naravno da svi mi, pa i mi iz monaškog reda, nismo sasvim zdravi. I mi bolujemo od duševnih bolesti, kojih smo svesni i koje treba da naznačimo. Dobro je dakle da se uz puno bola molimo Bogu, da izleči Svojom blagodati mnoge bolesti naše duše, pre nego što napustimo ovaj svet jer će posle biti kasno, molitvama svetih, Presvete Bogorodice a posebno molitvama velikog lekara vaseljenje, svetog Pantelejmona, podvižnika i iscelitelja, koga danas slavimo. Amin.

 

(Iz besede upokojenog igumana Georgija Kapsanisa Svetogorca)

 

prevod sa grčkog Sanja Pavkov