- Do pre par godina - priča iguman Hrizostom - živela je u manastiru starica monahinja Hristodula ili "Majka", kao što su je obično zvali. Živela je mnogo godina kod starca Gavrila, kraj reke Jordan (u manastiru Svetog Jovana Krstitelja), u Jerihonu, a onda je došla kod mene. Ostala je ovde otprilike trinaest godina, sve do kraja života.

 

Jednom se razbolela od raka. Doveli smo lekara, a on je rekao da mora hitno da je vodimo u bolnicu. Odveli smo je u nemačku bolnicu u Jerusalimu, jer je bila na samrti. Lekari su je klistirali i odneli na ultrazvučni pregled, da vide u kakvom su joj stanju creva. Tada su videli da su joj sva creva - video sam i sam, jer sam ušao u sobu - bila sasvim zapletena i nije mogla da prođe kroz njih neka bela tečnost koju su joj ubrizgali. Činilo se na ekranu da lek ne može da prođe.

 

Lekari su rekli da mora ostati u bolnici. Starica nije pristala, već mi je rekla: "Ako me ostaviš ovde, skočiću kroz prozor. Ne ostajem ovde". Vratio sam je u manastir. Ležala je tri dana u krevetu i uzimala lekove. Četvrtog dana ih je sve bacila i rekla: "Ako Bog želi, izlečiće me".

 

Desilo se čudo i rak je nestao, a starica je rekla: "Ne želim da ikada ponovo vidim te lekare. Oni nisu da leče ni koze, a kamoli ljude. Svetac me je iscelio Božijom blagodati". Starica je živela još sedam godina i upokojila se u 104 godini.