Kada sam prvi put došla u manastir Lepavinu, doživela neku neiskazanu radost, nešto što nigde pre nisam. Sve je bilo čudesno lepo u tom za mene nepoznatom manastiru: priroda divna, mirisno cveće, zelena trava koja je baš čekala kosidbu, izvor celebne vode, crkva obasjana Petrovdanskim jutarnjim suncem, i visok zvonik koji je čekao da se oglasi i pozove verni narod na Svetu Liturgiju.
LINK TEKSTA -Tekst čitala Djurdjina Tairović
