Nije bilo lako pronaći zabavište br. 94 u Rafijevoj ulici, u Minsku, među brojnim višespratnicama. Prvo, bio sam tamo ujutru rano i jedva uspeo da vidim brojeve zgrada, a drugo, nikada pre nisam bio u ovom delu grada. Bio je radni dan, na ulici nije bilo prolaznika, a ja sam već kasnio. Pokraj mene je prošla jedna starija žena. Rešio sam da je upitam da li zna gde je zabavište, mada sam bio ubeđen da od nje neću dobiti odgovor. «A, onaj vrtić tamo!» odgovorila je. «Hoćete da upišete Vaše dete? Upišite ga onda u pravoslavnu grupu. U moje vreme, kada su deca vaspitavana u ateizmu, o tome sam mogla samo da sanjam, a sada, radujem se kada vidim decu kako stoje u hramu sa roditeljima i kada znam da znanje o Bogu primaju ne samo kod kuće, već i u vrtiću. Nažalost, moja deca su već odrasla.
LINK TEKSTA- Tekst čitala Olivera Vasić
