NJegova Svetost Patrijarh Pavle u ranije pomenutom članku objašnjava zašto je drevnim hrišćanima bilo dozvoljeno da primaju sveto Pričešće bez pripreme:
NJih su zvali “sveti” i oni su zaista bili sveti jer su se čuvali od svakoga greha i znali su da “onaj koji geši rob je greha” da greh odvodi osobu od Boga, kvari dušu i čini je nesposobnom za primanje Svetog pričešća.[8]
Pitanje je da li su svi oni koji se danas često pričešćuju, a bez ikakve pripreme, sveti? Ko odlučuje da li su sveti ili ne? Kako sveštenik koji ih pričešćuje zna da se radi o svetima? Koliko nas koji smo ovde sme da istupi i izjavi da se čuvao od svakoga greha?
LINK TEKSTA – Tekst čitala Aleksandra Popović
