Mojoj najstarijoj ćerki Vasilisi (nas dve smo imenjakinje) je Starac Ipolit od Gospoda izmolio muža. Došla sam kod starca, i rekla mu da tobože čerku prose, te jedan seminarist, te drugi pojac.»Kakav je taj pojac, njen muž – najstariji istražni prekršajni sudija iz grada Ljgova». Ja ću na to sa suzama:»Istražni prekršajni sudija – moj zet?» A kroz dva meseca nas je Starac upoznao u manastiru: «Vasilisa, upoznajte se – ovo je tvoj zet, a ovo je mladiću – tvoja majka». Mlada nevesta je svog ženika prvi put videla posle nekog vremena. Venčali su se, vole jedno drugo. Moj zet Aleksandar je zatim dobio službeni premeštaj iz Ljgova u Rilsk.
LINK TEKSTA- Tekst čitala Đurđina Plavšić
