Suština istinskog pastirstva ne treba da se sastoji u nepogrešivoj sposobnosti da se uzme i reši (to i jeste pre svega jednoznačno funkcionalna karakteristika svešteničkog služenja), već u tome da bi budući predstavnici i molitvenici u Crkvi, objavljivali živog Hrista grešnicima koji se kaju, pomagali da dodje do susreta sa Njim, bili otvorena vrata ka Njemu, glavni savetnik, iskusniji stariji brat, ako treba – duhovni sagovornik, ali nikako ne samovlasni izvršilac tudjih sudbina, pa čak i onda kada sam čovek želi da neko «duhovno» lice odredjuje njegovu sudbinu.
LINK TEKSTA- Tekst čitao Dejan Unčanin
