Pojava na Internetu mora obrazovnih i korisnih pravoslavnih sajtova, uključujući i eparhijske, razobličila je mračnjaštvo – ne bojim se te reči – predstave o tome da je „svetska paučina“ (Internet) đavolje dete i da modeme treba pobacati kroz prozore zajedno s televizorima, poželjno s desetog sprata. Naravno, on može biti i đavolski, ali samo za onoga ko upravlja svoju pažnju na „đavolštine“, kojima je, uzgred, ispunjena i sva naša svakodnevnica. Međutim, za čoveka koji svoje poslušanje nosi s umom i smirenošću, Internet predstavlja neprocenjiv resurs za služenje Bogu. Ipak, zbog specifičnosti virtuelne komunikacije, on krije u sebi i neke opasnosti…
LINK TEKSTA- Tekst čitala Aleksandra Popović.
