Tekst čita otac Gavrilo: Posle pet meseci usamljeničkog života provedenih u molitvenom podvigu i duhovnoj radosti toliko sam se bio navikao na srdačnu molitvu da sam je bez prestanka obavljao. Na kraju sam osetio da se molitva sama od sebe svršava, bez mog učešća; ona je izvirala iz uma i srca ne samo kad sam bio budan, već i za vreme sna i više se nije prekidala ni za trenutak.
Snimak emisije od 02.05.2012.
