Jedno od predanja kaže da je sveti Ulrih osetivši da mu se približava smrt, nacrtao pepelom krst na zemlji, pokropio ga svetom vodom, potom legao na to mesto i uz pevanje litanije otišao ka Gospodu. Episkop Volfgang Regenburški je sahranio svetitelja. Poznato je da je već posle nekoliko godina posle smrti episkopa Ulriha njegovo žitije napisao njegov bliski projatelj Šgerhard, koji je pridao legendarni karakter mnogim dogadjajima iz života svetitelja.
Slava o svetosti episkopa Ulriha i o čudima, koja su se dešavala na njegovom grobu, bila je toliko velika i širila se tako brzo, da je 993. godine bio ubrojan u lik svetih od strane rimskog pape Jovana XV – bio je to prvi zvanični akt rimskih papa o kanonizaciji. Praznik svetog Ulriha, episkopa augsburškog, obeležava se 4.jula.
Mošti svetog Ulriha koje se nalaze pored grobnice svete Afre, bile su otvarane posle obnavljanja crkve i požara 1183. godine.
LINK TEKSTA- Tekst čitala Radmila Maksimović
