Sada, sa ovim iskustvom koje sam stekao, svima onima sa kojima razgovaram o zivotu – i ako nisu vernici i ne znaju nista o Crkvi – pricam o ovome sto mi se dogodilo, da bi iz toga mogli izvuci neke zakljucke. Iz vlastitog primera znam kakav covek moze da bude, i kako moze da nastrada. Zato im stalno govorim o manastiru Lepavini, gde sam se ja spasio. Pricam im kako sam se spasio, i o cudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, i o molitvi pred njom…”
LINK TEKSTA- Tekst čitao Dejan Unčanin
