Čovek se u potpunosti pogružio u brige o svojoj prirodi, iako to uopšte ne bi trebalo da opterećuje ličnost. Da čovek nije otpao od Boga, i da nije rekao: “Ja sam!”, onda bi njegova priroda dobijala od Boga sve neophodno i korisno i tada bi ličnost pronalazila slobodu upravo ličnosno, upravo kao savršeno neponovljivo “ja”, to jest otkrivala bi se u Božanskom, duhovnom, beskrajno predivnom, neizrecivo dobrom i večnom.
LINK TEKSTA- Tekst čitala Đurđina Tairović
