Понекад је потребно да се мало насмејемо. Јеромонах Серафим (Турланд) је на свом фејсбук профилу објавио један текст, који сам одлучио да поделим са вама.

На мом блогу "Опет и опет у миру..." обично не објављујем шаљиве текстове. (Немојте ме погрешно разумети, волим шале. Чак сам неколико пута објавио текстове које сам сматрао веома духовитим.) Овај текст је изузетак из неколико једноставних разлога.

Први разлог је да имам тзв. атеисте у породици. Увек ме је збуњивало то што они сваке године славе Божић; чак и говоре "срећан Божић". Жао ми је што морам рећи, али чак и Јевреји признају да особа не може да слави Божић ако није хришћанин. Као овај атеиста из приче, они чак говоре: "О, мој Боже!" Сада, пре него што атеисти, виканци и друге окултистичке групе почну да ми шаљу "едукативне" мејлове, поручујем: уштедите своје време и енергију. Ја сам православни хришћанин. Ја уређујем овај сајт, постављам текстове који ми се допадају - не учествујем у расправама. Ако вам се не допада оно што сте прочитали - идемо даље.

Други разлог због којег сам одлучио да објавим овај текст је тај што сам у последње време пронашао бројне фотографије православних монаха са медведима. Ове фотографије ме асоцирају на св. Серафима Саровског и његовог медведа. Када их гледам, осећам се пријатно и лепо.

Хеј, нисам вам обећао дубоке, интелектуалне разлоге због којих сам објавио ову причу. Као што сам и рекао, понекад нам је потребно мало смеха.

А сада... прича...

"Какво предивно дрвеће! Какве моћне реке! Какве дивне животиње!", говорио је у себи.

И док је тако шетао поред реке зачуо је шуштање у жбуњу. Окренуо се да погледа шта би то могло бити. Видео је гризлија високог око седам стопа како трчи ка њему. Потрчао је колико га ноге носе. Освртао се и видео како га медвед сустиже.

Када се поново осврнуо, медвед му је био сасвим близу. У том моменту саплео се и пао на земљу. Покушао је да се придигне, али медвед је већ био над њим; ухватио га је својом левом шапом, а десном кренуо да га удари. У том моменту атеиста је узвикнуо: "О, мој Боже!"

Време је стало, медвед се скаменио, шума се умирила.

Јарка Светлост засијала је испред атеисте и зачуо се Глас са неба: "Свих ових година негирао си Моје постојање, а постојање сваке твари приписивао космичкој случајности. Да ли очекујеш да ти помогнем да изађеш из ове заблуде. Да ли да те од сада сматрам верником?"

Атеиста је погледао директно у ову Светлост: "Било би лицемерно од мене да Те сада замолим да ме сматраш хришћанином, али можда можеш медведа да учиниш хришћанином," одговорио је атеиста.

"Врло добро!" рекао је Глас.

Светло је ишчезло. Шума је опет зашуштала. А медвед се осенио крсним знамењем, скупио молитвено своје шапе, поклонио се и прозборио:

"Господе, благослови ову храну и благослови руке које су је створиле, у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!"

Хвала на објави ове приче, оче Серафиме. Предлажем читаоцима овог сајта да посете wебсајт оца Серафима: http://www.thediaspora.net/

Василије Данебохм

Извор: хттп://агаинандагаининпеаце.цом/.../беарсмонксандатхиестс/