Када на царски двор нападоше скитнице, цараски син се као дете изгуби у шуми. Дечака нађе дрвосеча. Он је имао жену, која се често са својим мужем свађала називајући га погрдним речима. Успут је и дечак грдње добијао. Дечак је навикао да чује разне надимке и поче на њих да се одазива. Цар те земље спасе се од смрти и поче да тражи свога сина. Слуге, које цар посла да траже сина, некако дођоше и у дрвосечину кућу.

Видевши дечака, упиташе га како се зове. Он одговори:

- "Тупоглавац!"

- "Чудно име!", - зачудише се сеоски полицајци. - "А како те још зову?"

- "Букван и незналица!"

Војници се насмејаше: "Не, таква имена не постоје".

У то време из шуме се врати дрвосеча. Царски посланици од њега сазнадоше причу о дечаку и схватише да је управо он царски син.

Слуге се поклонише дечаку и рекоше:

- Ви сте царски син, Ваше Величанство! А та имена заборавите! Ви са њима немате ништа!"

Само твоји г р е с и не дају ти да постанеш Царски син - син Цара Небеске војске:

Онај, ко је сам себе смирио - Он је све своје грехе је победио.