Срела су се три човека: један из прошлости, други из садашњости и трећи из будућности. Човек из садашњости је замолио човека из прошлости: "поведи ме са собом у прошлост, веома желим да поживим тамо". Овај му одговори: "Ако те поведем са собом у прошлост, ти више не можеш живети у садашњости". Тада се човек из садашњости обратио човеку из будућности: "Поведи ме у будућност". - "Ако видиш будућност, - одговори он, - онда више не можеш живети у садашњости". - "Зашто ми говорите једно те исто, ипак сте ви оба из разног времена?" - питао је представник садашњости.

"Уколико поживиш у прошлости, онда ће ти се садашње време чинити потпуним мраком. Разочаравши се у њега, више нећеш желети тамо да живиш", - с симпатијом му одговори гост из прошлости. "Тада ми објасни, посланиче из будућности, зашто ти нећеш да ми покажеш своје време?" - питао је трећег саговорника човек из садашњости.

"Уколико ти покажем будућност, - с великом тугом је одговорио он, - од страшног призора, који ће се појавити пред тобом, пашћеш у очајање и, такође, нећеш више моћи да живиш у свом времену". - "Добро, онда је боље да останем у свом времену, - уздахнуо је човек из садашњости. - Засада, ја још увек могу у њему да живим..."

(Монах Симеон Атонски. Тајанствене беседе), Манастир Филотеј