Хришћани првих векова често су одлазили да живе у пустињи, да би далеко од мирске сујете били ближи Богу. Један од њих, преподобни Симеон Столпник, светитељ из В века, попео се на високи стуб и годинама живео тако, у посту и молитви, због чега је и назван Столпник. Људи су код њега долазили, а он никога није одбио у молитвеној помоћи и подршци.

Али, поред ограде стуба насели се огромна, страшна змија и људи почеше да се плаше да долазе код преподобног. А змија је сасвим мирно живела поред светитеља - а зашто би и отишла?

Једном јој је у око упао велики трун. Змија се извијала, грчила од бола, и најзад допузала до самог стуба и на све начине почела да показује светитељу да је много боли и да јој је потребна помоћ.

Свети Симеон се сажали на несрећну змију. У погледу преподобног било је толико доброте и туге, да је трун на чудан начин испао из змијиног ока. Захвална змија је легла поред ограде стуба и три дана лежала мирно, као овчица. А када се око сасвим исцелило, змија је отпузала у своје пређашње легло, и људи почеше поново без страха да долазе код преподобног Симеона, чудећи се овом чуду.

Превод са руског Танкосава Дамјановић