У Египатској пустињи, у ИВ веку, живео је свети Јелије. Живео је у пећини, исцрпљивао своје тело, али молитвом и постом крепио дух.

Господ му је на чудесан начин слао храну - светитељ ју је налазио поред своје пећине. Како је јео сасвим мало, преподобни је осталу храну носио у суседни манастир.

Једном, носећи братији храну Јелије угледа крдо дивљих магараца. Пошто се уморио од тешког терета, Именом Господњим Јелије једном магарцу нареди да дође код њега. Магарац приђе светитељу и подметну леђа ради терета. Они заједно кренуше на пут и убрзо дођоше до велике реке. Не нашавши чамац на уобичајеном месту, Јелије се замисли - како да се пребаци на другу обалу?

Тада се из воде појави огроман крокодил. Тај крвожедни крокодил је много људи погубио. Али, када угледа човека, који је кротким гласом призивао Име Исуса Христа, крокодил као да заборави на своју злобну ћуд, доплива до светитеља и подметну му своја леђа. Преподобни седе на крокодила и на њему пређе преко реке. У манастиру се сви чудом зачудише:

- "Па, како си дошао? У реци се настанио ужасан крокодил!"

- "Господ ми је послао лађу да пређем реку", - уз осмех одговори старац.