Био једном један мали дјечак који је имао јако лошу нарав. Отац видјевши то, даде му једног дана пуну кесу ексера и рече: "Сваки пут када побјесниш и изгубиш контролу над собом закуцај један ексер у ову ограду

Првог дана дјечак је закуцао 37 ексера у ограду. Током сљедећих неколико мјесеци он је међутим научио да контролише свој бијес, тако да се број укуцаних ексера постепено смањивао.

Открио је временом да је лакше контролисати своју нарав, него закуцавати ексере у ограду. И тако је дошао и дан, да током цијелог дана није ниједном побјеснио. Рекао је то свом оцу, а отац му је узвратио сљедећим задатком: "А &хеллип;сада, свакога дана када будеш успио да исконтролишеш своју нарав, ишчупај из ограде један ексер."

***

Мјесеци и године су пролазили и једног дана младић је почупао све ексере. Отац је узео сина за руку, одвео га до ограде, а потом рекао: "Добро си урадио, сине мој, али погледај све те рупе у огради. Ограда више никада неће бити иста."

"Када у бијесу кажеш неке ствари, оне остављају ожиљак као што су ове рупе у огради. Можеш човјека убости ножем и извући нож, послије тога није важно колико пута кажеш да ти је жао, ране остају."

Извор: Магазин.ба / Емир Хасановиц