о.Гаврило Пас коме је месар бацио коску, журио је својој кући са наградом. Када је прелазио преко уског моста погледао је у воду и видео свој одраз у води. Похлепни пас је помислио да види другог пса са већом коском.Да је застао и размислио можда би боље одлучио. Али уместо да размисли он баци своју коску и скочи у воду да би отео већу коску. Нашао се у води и борио се за свој живот. Када је једва испливао из воде помислио о је доброј награди коју је имао и схватио колико је био глуп."Веома је глупо бити похлепан". Превод са енглеског Владимир Србљак
Марија Марковиц Кад залаје, оде кост! Тако и човјек кад проговори може изгубити оно што му је већ надохват.
Љиљана Ботић Вилотић Благословите ,оче Гаврило!Похлепа нас води у пропаст .Похлепан човјек пропада и умно и материјално.
Ненад Бадовинац Псу је коска потребна храна.. А цовек би скоцио у воду и за оним сто му не треба.. Вец само да подмири своју похлепу...
(ова тема има 4018 посета)