ПОДВИЖНИК И ЛОПОВ      A-   A+  



о.Гаврило
Био једном један старац, подвижник и испосник, који је водио испоснички живот у једној пустињи око 70 година у посту, бдењу и молитви. Иако је радио за Господа тако много година, никад се није сматрао достојним да доживи визију од Бога или откровење. Размишљајући о овоме и задржавајући ту мисао у себи он помисли: „Можда мој испоснички живот из неког разлога није Богу угодан, не знам, а мој рад није прихватљив, па на основу тога нисам у стању да доживим откровење или неко чудо.“ Размишљајући о овим стварима старац је почео да поставља питања Богу и да га преклиње још снажније, молећи се и говорећи: „Господе, ако ти је мој испоснички живот угодан и ако прихваташ дјела моја, ја – грешан и недостојан – молим Те да ми допустиш једну кап од својих дарова, како бих могао научити појавом чуда да си чуо моје молитве, и да тако охрабрен и просвијетљен могу наставити свој подвижнички живот.“ Како се свети старац молио и тражио ове ствари зачуо је глас Божији који му рече: „Ако тражиш да видиш славу Моју, иди у унутрашњост пустиње и чудо ће ти се открити.“ Чувши то старац одмах напусти своју келију и упути се далеко у пустињу. У путу, насупрот њега, појави се лопов који, видјевши старца, дивље се залети на њега са жељом да га убије. Ухвативши га рече му: „Добро је да сам налетио на тебе старче, како бих могао завршити свој посао и спасити се. Ми лопови имамо овај обичај, закон и вјеровање да сваки онај који почини стотину убистава сигурно одлази у рај. Тако ја, напорно радећи, починио сам 99 убистава и обзиром да ми само једно недостаје силно сам се трудио да завршим и стото како бих се спасио. Заиста ти дугујем и хвала ти старче зато што ћу се данас обрести у рају због тебе.“ И када је старац чуо шта му је лопов рекао, био је ван себе и уплаши се овог изненадног и безнадежног искушења. Усмјеривши своје духовне очи према Господу и размишљајући о ономе што је чуо он рече: „Да ли је ово Твоја слава, Господе и Учитељу, коју Си обећао да ћеш показати слузи Твоме? Какав је ово савјет који си ми дао, да напустим своју келију и да научим из овог застрашујућег чуда? Зар са оваквим даром Ти плаћаш мој подвижнички живот који сам ради Тебе живио? Сада истински знам, Господе, да је сав мој труд био узалудан, и да су све моје молитве које сам Ти упутио биле мрске и нечасне. Међутим, захваљујем Ти се на човјекољубљу, Господе, јер, Ти знајући најбоље, казнио си моју недостојност, као што је требало, због мојих небројених гријеха и предао си ме у руке лопова и убице.“ Говорећи ово жалосни старац је јако ожеднио и рече лопову, „Дијете моје, пошто сам велики грешник Бог ме предаде теби да ме убијеш и испуниш свој пут, како си пожелио, а ја да будем лишен живота као лош човјек какав и јесам. Због тога молим те да ми учиниш услугу – малу жељу – и да ми даш мало воде да попијем, а затим ми одсијеци главу.“ Када је лопов чуо старца, желећи да му испуни жељу, одложио је свој мач у корице, јер га бјеше прије тога извадио. Затим извуче боцу из њедара, и отиђе до ријеке, која је текла у близини, како би је напунио и дао старцу да попије. И тамо, гдје је отишао да напуни боцу, он испусти душу и умре. Када је прошло мало времена, а лопов се не враћаше, старац је размишљао: „Можда је био уморан па је заспао и зато се не враћа, а ја ћу се успјети вратити у своју келију. Али обзиром да сам стар, бојим се, зато што немам снаге да трчим и слаб сам, да ћу се брзо уморити и он ће ме ухватити. Тиме ћу га разљутити и он ће пожељети да ме мучи без сажаљења, режући ме на дијелове још док сам жив. Боље је да останем и да одем до ријеке да видим шта он ради.“ Са таквим мислима старац оде и пронађе лопова мртвог, а видјевши га задиви се и јако изненади. Подижући своје руке према небесима он рече: „Господе, који љубиш човјечанство, нећу спустити своје руке док ми не откријеш ово чудо. Зато се сажали на мене и откриј ми значење овога.“ Како се старац молио, анђео Господњи му дође и рече: „Видиш ли ти, старче, овог мртвог човјека који лежи пред тобом? Ради тебе га је снашла изненадна смрт, како би ти могао побјећи и да те он не убије. Зато га сахрани као онај који је спашен. Послушавши те и вративши свој мач у корице како би ти донио воду да угаси пламен твоје жеђи, он је смирио гњев Божији и би прихваћен као послушник. А његово признање 99 убистава урачуна му се као исповијест. Зато га сахрани и сматрај да је међу спасенима. Овим спознај величину Божијег човјекољубља и милости. Са радошћу иди у своју келију и буди усрдан у молитви, и не осјећај тугу говорећи како си грешник и лишен откровења. Јер гле, Бог ти је открио чудо. Знај и ово, сваки туд твог подвижништва Богу је угодан, јер не постоји труд који се због Бога чини а да не дође пред Њега.“ Чувши ово старац сахрани мртваца. Из рукописа светог манастира Филотеј
Ненад Бадовинац
Овде доиста има много поука. Много је овде истина написано, ето откривено нам да је искрена исповест лопова убројила га медју спасене. Медјутим, лако нам се у мислима може појавити нечисти дух, који нас наводи на грех и шапуће нам да ће нам и тај грех Господ опростити, ако се исповедамо. Зато треба бити пажљив, Господ опрашта то је тачно, али грех нас прије тога може убити. Јер грех је смрт.
НемањаиДанијела Младеновиц
Заиста оче дивна поука. И сав наш труд, и све наше молитве и сузе, када смо сами у својој келији или у кући- за нас имају смисла. Али, кад смо на правом испиту, ван зидова келије и куће своје, међу људима где и треба да покажемо своје смирење, своје трпљење, скромност, своју хришћанску љубав- е, ту многи од нас падну...Нека би нас и Света Ана, чији спомен данас славимо, научила да своју веру увек оправдавамо делима, која су угодна Богу.
Вукасин Момциловиц
Мислим да је овде цака у следецем: Лопов када је цинио грехе није знао да је то грех и као такав се исповедао и греси су му опростени (опрости им Бозе јер не знају ста цине). Много веца је је казна за нас који знамо да гресимо и то радимо јер ми знамо ста цинимо. Колико год нелогицно бивало, логика се сасвим јасна. Ако свесно срљамо у грех и при томе знамо ста цинимо са гордосцу у нама да це Бог опростити... Нека нам је Бог свима у помоци. Није исто кајати се и покајати се. За покајање треба много рада и смирења.
Каролина Јованоска
Цуцми се делата твои Господи+++
Бранка Крнета
Ово цу да цитам висе пута, заиста је дивна поука. Хвала вам и свако добро од Господа.
Злата Богдановиц
+++
Натаса Илиц Миловац
Хвала Оце.
Саша Лазић
Поучно и врло душекорисно....и срцегануће...
Јована Чоњић
Ето,цио зивот прозивљен нецасно па ипак милосцу Бозијом лопов би спасен на крају..зато ниста није као сто изгледа, нити цовјек мозе проникнути у Бозију промисао..јос кад би могли да се не питамо превисе..
Стана Меселдзија
Дивна поука за спасење!Хвала о.Гаврило за све!
(ова тема има 3141 посету)

Прочитано: 4578 пута

Број посјета од 11. Априла 2012. године