о.Гаврило ” Знас синко, нисам се никада зенио, слузио сам Богу иако нисам монах. Једне давне тридесете, слузио сам у манастиру Овцар, као неко ко се бринуо о зградама, собама, двористу, неко као црквењак. Једне ноци, појави се на вратима, младиц, студент богословије, у пролазу, реце, с нарамком књига и упита ме да ли има једна постеља да преспава бар ту ноц. Звао се Гојко. Бас у то време, све собе и кревети, пуни, немам где никога примити. И поред добре воље, мислио сам како да му казем. “Нема нигде празне постеље за конацисте, веруј ми.” -рекох сав скрусен. “Могу ли макар овде на клупи да останем, поред вас.” А мени теско, има једна соба, увек спремна и наместена за патријарха или владике кад додју али не могу му дати а не смем цак ни питати игумана, па како би, знам да не би мозда дозволио, глуво доба ноци, а ујутру је јутрење. Ста да радим? “Хајде самном, имам једну постељу за тебе!” Одведох га у собу, наместену за патријархе, а он, неце, казе, “нека, ја цу на клупи, не мојте молим вас.” “Само се ти одмори, мозда је то Бозја промисао!” Ујутро, кад се игуман пробудио и кад сам му донео воде, затразих му епитимију, казну, да ми одреди, јер сам синоц поступио тако, несто у мени ми је говорило да поступим па макар имао казну годину дана. Кад ме игуман саслусао, помилова ме по глави, “Нека дете, цудни су путеви Господњи, немас епитимију, доста је сто носис свој зивот на раменима, а Он це вец знати, да ја не би судио!” – реце игуман и оде. И тако и би… Гост којег сам примио, који се звао Гојко, постао је патријарх Павле, Његова Светост!
Ето, и после седамнаест година, како ми реце старац, по Бозијем промислу, и ја вама само преносим ову прицу, први пут, да би и ја рекао, ЦУДНИ СУ ПУТЕВИ ГОСПОДЊИ!
Натаса Илиц Миловац Слава му. У теско време нас је воио и уцио и даје нам поуке довека.
Адроника Орловиц Помазе Бог, оце Гаврило!Заиста су цудни путеви Господњи и Слава му за то.Много пута када ми је било теско, када ме је било страх, Бог ми је помагао, преко добрих људи ције је само присуство мени знацило много.Охрабрење, подрску , прузену руку љубави, добијала сам увијек одакле се нијесам надала.Са одредјене временске дистанце то много боље видим,знам то је било због велике милости и љубави Господа Цовјекољубца, а не због моје заслуге. Мир вам!
Славица Савиц Слава Богу на небу као и на земљи .... АМИН +
Вера Стојанов СЛАВА МУ И ХВАЛА...учио нас мудрости,скромности,побожности,медјусобној слози и љубави...и оно најважније...да увек будемо људи, никад нељуди...СЛАВА ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ.
Љиљана Ботић Вилотић Благословите оче Гаврило!Зна се да је намање желио да постане Патријарх ,водио је један сасвим једноставан живот.Али Господ свакоме одреди мјесто које заслужује.Својим животом и духовношћу издигао се изнад многих.
Дуска Лазар Периц ДА, ЦУДНИ СУ ПУТЕВИ БОЗИЈИ И БЕЗ БОЗИЈЕ ПРОМИСЛИ НЕ МОЗЕМО НИСТА . СЛАВА ГОСПОДУ И СВИМ СВЕЦИМА А МИР ЉУДИМА НА ЗЕМЉИ И ЉУБАВ МЕДЈУСОБНА.
Емилија Ромиц Слава ти Господе, на Твом дивном промисљању о нама. "Благосиљамо Те, превисњи Бозе и Господе Милости, који увек цинис са нама оно сто је велико и неиспитљиво, славно и неизмерно." Слава Ти Господе у све векове.
Петар Расиц СЛАВА БОГУ БИО ЈЕ ВЕЛИКИ ЦОВЕК И ПРАВИ ПАСТИР КОЈИ ЈЕ ОКУПЉАО СВОЈЕ СТАДО И БРИНУО О СВОМ НАРОДУ И И СВЕТИЊИ