Još kad je bio dete jednom čoveku baka je uvek govorila:

 

- «Dečko moj, eto, kada veliki porasteš i kad ti bude teško na duši – ti idi u hram, tamo će ti uvek biti bolje».

 

Kad čovek poraste, život mu postade potpuno nepodnošljiv. Seti se tada savata svoje bake i pođe u jedan hram.

 

I tu mu neko priđe: - «Nemoj ruke tako da držiš!»

 

Druga dotrča: - «Nemoj tu da stojiš!»

 

Treća ga pomeri: - «Ne možeš tako da se oblačiš!»

 

Iza njega ga opominju: - «Ne krstiš se kako treba!»

 

Tada mu priđe jedna žena i reče:

 

- «Čoveče, bolje je da izađeš iz hrama, da kupiš sebi knjižicu o tome kako ovde treba da se ponašaš, a onda dođi».

 

Izađe čovek iz hrama, sede na klupu i gorko zaplaka.

 

Odjednom začu glas: - «Dete moje, zašto plačeš?»

 

Podiže čovek svoje uplakano lice i ugleda Hrista.

 

- «Gospode! Ne puštaju me u hram!», - reče.

 

Isus ga zagrli: - «Ne plači, oni u hram ni Mene ne puštaju».