Srela su se tri čoveka: jedan iz prošlosti, drugi iz sadašnjosti i treći iz budućnosti. Čovek iz sadašnjosti je zamolio čoveka iz prošlosti: „povedi me sa sobom u prošlost, veoma želim da poživim tamo“. Ovaj mu odgovori: „Ako te povedem sa sobom u prošlost, ti više ne možeš živeti u sadašnjosti“. Tada se čovek iz sadašnjosti obratio čoveku iz budućnosti: „Povedi me u budućnost“. – „Ako vidiš budućnost, - odgovori on, - onda više ne možeš živeti u sadašnjosti“. – „Zašto mi govorite jedno te isto, ipak ste vi oba iz raznog vremena?“ – pitao je predstavnik sadašnjosti.

 

„Ukoliko poživiš u prošlosti, onda će ti se sadašnje vreme činiti potpunim mrakom. Razočaravši se u njega, više nećeš želeti tamo da živiš“, - s simpatijom mu odgovori gost iz prošlosti. „Tada mi objasni, poslaniče iz budućnosti, zašto ti nećeš da mi pokažeš svoje vreme?“ – pitao je trećeg sagovornika čovek iz sadašnjosti.

 

„Ukoliko ti pokažem budućnost, - s velikom tugom je odgovorio on, - od strašnog prizora, koji će se pojaviti pred tobom, pašćeš u očajanje i, takođe, nećeš više moći da živiš u svom vremenu“. – „Dobro, onda je bolje da ostanem u svom vremenu, - uzdahnuo je čovek iz sadašnjosti. – Zasada, ja još uvek mogu u njemu da živim...“ 

 

(Monah Simeon Atonski. Tajanstvene besede), Manastir Filotej