Trolejbus ide svojom uobičajenom linijom. Ljudi ulaze i izlaze. Pre nekoliko poslednjih stanica u vagonu ostadoše dve žene i mali, oskudno odeven dečak, velikih i veoma tužnih očiju. Jedna žena izađe na pretposlednjoj stanici. Kondukterka, misleći da dečak putuje s njom, povika:

 

- „Gospođo, da li ste zaboravili dečaka?“

 

- „Zar ovog? Taj uličar ne može da bude moj sin“, - s gađenjem odgovori ona.

 

- „Dečko, čiji si ti? Možda si se izgubio?“, - saosećajno upita kondukterka.

 

- „Ja...? Ja nisam ničiji, i..., sam putujem“.

 

- „Deca ne mogu da budu ničija. Gde je tvoja mama? Da li si zalutao?“

 

- „Moja mama je otišla na Nebo. Ja takođe hoću tamo. Teto, da li znate koji trolejbus ide na Nebo?“

 

- „Maleni, nema takve trolejbuske linije. A i doći do tamo, nije baš lako“.

 

- „Ali ja tako želim da vidim svoju mamu... Zar ničim ne mogu da stignem na Nebo?“

 

 

Druga žena, nešto mlađa, priđe dečaku, zagrli ga i nežno steže na grudi.

 

- „Sine, kako se zoveš?“

 

- „Zapravo, ja sam Mitja. Ali, sada me zovu 57“.

 

- ?

 

- „Ja živim u domu za siročad. Tamo nas ima jako mnogo. I, niko nema mamu. Vaspitačica ne može sve da nas zapamti i zove nas po brojevima“.

 

- „Da li ti je teško, maleni?“

 

- „Mene niko ne voli. A mama me uvek ljubila. Uveče mi je čitala bajke i pevala uspavanku. Još smo se zajedno i molili. Tako želim da vidim mamu. Ona je otišla, i više se nije vratila. Teto, da li si ti bila na Nebu?“

 

- „Još ne, dobri moj dečko. Ali ja znam kako do tamo da se dođe. Ti sam ne možeš naći taj put. Da li hoćeš da te povedem svojoj kući? Živećemo zajedno i čekaćemo Hrista. On može da nas dovede na Nebo, gde sada živi tvoja mama“.

 

U dečakovim očima zaiskri nada. On se priljubi uz ovu dobru ženu kao nekada uz mamu, a ona ga nežno pomazi po glavici i toplo se nasmeši.

 

Na zadnjoj stanici njih dvoje izađoše. Kondukterka i vozač su dugo gledali za njima. Neko od njih reče:

 

- „Na našoj liniji stanica „Nebo“ nije viđena. Čini mi se da ona ipak na ovoj liniji postoji“.

 

Bog obitava tamo gde živi ljubav. A gde je Bog, odatle ni do Neba nije daleko.