Susrela su se tri druga. Jedan od njih reče da je mnogo izgladneo i da želi da ruča. Ostala dvojica izjaviše da uopšte nisu gladni, ali će zbog druženja sa njim da sednu.

 

Kad onaj što je bio gladan naruči jelo, i kad mu ga donesoše, ona dvojica zapitaše: - „A možemo li i mi svakog jela po malo da probamo, jer, uopšte nismo gladni?“

 

- „Naravno, probajte“, - složi se drug. 

 

- „O, kako je ukusno!“, oduševljeno povikaše drugari, - „A, da li imaš protiv da probamo još samo malo?“

 

- „Da, da, izvolite!“

 

Uskoro od jela ne ostade ništa i drugari izjaviše: - „Pa, razumeš, mi uopšte nismo gladni, jednostavno, malo smo probali tvoje jelo! Žao nam je što je hrane bilo tako malo!“

 

Ako pomisli ovladaju tvojim srcem – nemaš čemu da se nadaš, u njemu blagodat neće ostati: 

 

„Pomisli su – tvoji kradljivci,

 

A bez blagodati – gde su oslonci?“